Ekologija
Jalovište u Krivoj Feji: Da li ugrožava Vranjsku banju i Vranje?
Pitka voda koja već sada postaje strateški resurs i zbog koje će se voditi ratovi u budućnosti u Srbiji se nemilosrdno zagađuje, upozorava Ekološki ustanak
Broj prodatih ulaznica za predstave na Vest Endu prošle godine porastao je u odnosu na pretpandemijsku 2019, demantujući i one koji su verovali da će novi trendovi doći glave mjuziklima, kao što se to dogodilo industriji cirkusa
Masa se gura ispred velikog natpisa “Stage door” sa bočne strane Paladijum teatra u londonskom Sohou. Završen je mjuzikl Čarobnjak iz Oza i najverniji fanovi čekaju zvezde predstave da bi se fotografisali sa njima i dobili autogram.
Kada je 1900. američki pisac dečijih fantastičnih priča i romana Liman Frenk Baum objavio knjigu The Wonderful Wizard of Oz, sigurno nije bio svestan da će i 123 godine kasnije ova tema, pre svega zbog slavne filmske adaptacije sa Džudi Garland iz 1939, izazivati emocije i puniti pozorišne dvorane.
Ovaj rivajvl mjuzikla Endrua Lojda Vebera i Džeremija Sama iz 2011. igrao je ove godine u Londonu “samo jedno leto”. Tačnije, od početka jula do početka septembra i sve predstave su bile unapred rasprodate. Kritičar dnevnika “Gardijan” Arifa Akbar bila je u pravu kada je šou koju je režirao Nikolaj Foster nazvala “hibridnim bioskopsko-pozorišnim iskustvom u maniru Stivena Spilberga”. Doroti je ovoga puta Afroamerikanka (kovrdžava Georgina Onuorah), ali je tu i kraj politički korektnim intervencijama u predstavi. Nema one palete različitih rasnih, rodnih i seksualnih identiteta kakvu viđamo u savremenim američkim i britanskim filmovima, serijama i predstavama.
U ovoj produkciji Čarobnjaka iz Oza Gari Vilmot je glumio Čarobnjaka iz Oza, Luis Gaunt – Strašilo, Ešli Banjo – Limenka, Jason Manford – Plašljivog lava, Zlu vešticu sa zapada glumila je Dajan Pilkington, a Kristina Bjanko – Glindu. Najveće ovacije uz Doroti na kraju predstave dobio je Ben Tompson koji je “kontrolisao” lutku psa Tota, koja je bila svojevrsna kontrateža hi–tech efektima na sceni.
Songovi iz mjuzikla, pre svih Over the Rainbow, Ding–Dong! The Witch is Dead i We Off to See the Wizard postali su nerazdvojni deo popularne kulture i opšta mesta pop–culture reference u protekle 84 godina, isto kao i rečenice iz filma: ”Toto, I’ve a feeling we’re not in Kansas anymore” i “There is no place like home”. Citirane su i parafrazirane u hiljadama pesama, filmova, televizijskih serija, novinskih naslova, svakodnevnoj privatnoj i poslovnoj korespodenciji na društvenim mrežama i u stvarnom životu.
Zvanični program koji se kupuje zajedno sa osveženjem i suvenirima donosi mnogo detalja o predstavi ali i filmu koji je proslavio Baumov roman. Dok čekamo početak predstave, mogli smo da pročitamo kako je Džudi Garland tokom snimanja filma 1939. bila na strogoj dijeti koja se sastojala od pileće supe, crne kafe i – cigareta, koje tada nisu smatrane štetnim po zdravlje; pesma Over the Rainbow je skoro isečena iz filma jer su se producenti plašili da će biti predugačak; nekoliko pari “crvenih cipelica” koje nosi Doroti korišteno je prilikom snimanja filma, a nedavno je na aukciji jedan od njih kupio Leonardo Dikaprio; kostim Plašljivog lava napravljen je od pravog lavljeg krzna; Liza Mineli, ćerka Džudi Garland, udala se za Džeka Harlija, sina glumca koji je igrao Limenka u filmu…
Pitka voda koja već sada postaje strateški resurs i zbog koje će se voditi ratovi u budućnosti u Srbiji se nemilosrdno zagađuje, upozorava Ekološki ustanak
Nakon smrtonosne nesreće svi mediji se upuštaju u statičke probleme železničke stanice u Novom Sadu, mada se retko upotrebljava ili objašnjava pojam „statika“. A upravo statičari treba da pronađu razlog urušavanja nadstrešnice
Zbog sve toplijeg vremena, ove godine je em kasnio kupus, em ga valja kasnije kiseliti. Evo zašto
„Misionarska poza“ je poznata širom sveta, ali priča o tome kako je nastala nema mnogo veze s misionarima, već je splet kulturnih nesporazuma i istorijskih mitova
Očekuje se da će do kraja godine UNESKO prihvatiti nominaciju Srbije kovačičkog naivnog slikarstva za Listu nematerijalnog kulturnog nasleđa sveta. Osim ovog, drugi povod za tekst koji sledi je sto godina od rođenja Zuzane Halupove
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve