Rečita dosada

Dobro, slažem se, može se trka za Veliku nagradu Malezije okarakterisati kao ubitačno dosadna, posebno posle onog haosa u Melburnu, ali ko je „umeo“ da je gleda kao izvor podataka, mogao je da – uživa! Pokazalo se to na startu kada je većina vozača kroz prvu krivinu prošla kao po jajima, sve vodeći računa da se nekako provuku bez karambola, misleći valjda da će posle biti vremena za trkanje i obilaženje. Ahaaaaa, paz’ majku mu! Oni koji su zastupali „drugu školu mišljenja“ i koji su odmah uleteli u otimačinu polzovali su onoliko! O njima ću kasnije. Sada o pobedniku…

Kimi Raikonen (Ferari) je procenio, posle se pokazalo da je bio u pravu, da nema potrebe da odmah napada klupskog drugara Felipea Masu, prvoplasiranog na startu, povukao se i sve do prvog svraćanja u boks na redovnu promenu guma i dolivanje goriva pratio ga je na optimalnoj razdaljini. Kada je Felipe prvi otišao da obavi rutinski servis Kimi je dodao gas, napravio sjajan krug i pošto je i sam svratio u boks izašao ponovo na stazu – ispred Mase. Možda je glavna stvar koju je šampionski tim pokazao u nedelji posle australijskog debakla to što je „iskulirao“ bruku, stoički podneo baražnu paljbu domaće štampe i – spremio se maksimalno za trku u Sepangu. „Naravno da smo očekivali 18 bodova u ovoj trci, jer je sve govorilo da tako mora biti, tako da imamo ukus gorčine zbog izgubljenih bodova“, prokomentarisao je Masinu brljotinu šef tima Stefano Domenikali. Izgleda da se Masa toliko utronjao od činjenice da mu je ovo poslednja sezona u timu jer mu u novembru ističe ugovor, da je pod tenzijom, rekao bih ja, napravio fatalnu grešku, i negde pred polovinu trke „izgubio“ zadnji kraj bolida, izleteo iz relativno lake krivine i završio u pesku. Kraj, tačka. Drugo uzastopno odustajanje na početku sezone, strašno! Pogotovo kad se zna da mu u potiljak dišu Alonso i Fetel kao najozbiljniji kandidati da uskoče u crveni bolid. Dok stari as Šumaher smatra da je Masa „u opasnoj zoni jer su mediji u Italiji žestoki“, dotle mu takođe veliki šampion Niki Lauda upućuje (uslovne) reči utehe jer smatra da „treba kriviti motor zbog odustajanja, ali ako se utvrdi da je reč o vozačkim greškama onda je to neoprostivo“.

U „dosadnoj“ trci najdosadnije je svakako bilo drugoplasiranom Robertu Kubici (BMW Zauber), kome je Kimi bežao za nedostižnih dvadeset sekundi, baš za koliko je on imao prednost nad trećeplasiranim Kovalainenom (Meklaren). Odličan plasman vozača BMW Zaubera više nije iznenađenje. Isto je učinio i Hajdfeld u Melburnu. Nik je mogao da se plasira i bolje od šestog mesta na cilju posle sjajnog starta kada je obišao Kultarda i Alonsa, ali sitno čukanje sa Trulijem koštalo ga je viška bodova. Da je BMW Zauber opasan takmac smatra i već pomenuti šef tima Ferari Domenikali koji predviđa „oštru borbu u šampionatu jer će taj tim uzimati bodove i od Ferarija i od Meklarena te ih kao takve moraju poštovati“.

Treće mesto za Heikija Kovalainena se samo uslovno može smatrati uspehom i za njega i za Meklaren. Ono što je možda za nekoga iznenađenje, da se plasirao ispred Luisa Hamiltona, ipak to nije jer se tokom same trke pokazalo da je u većem broju krugova bio brži od timskog kolege. Dok šef tima Ron Denis za Luisov loš plasman krivi brljive mehaničare koji su deset sekundi petljali oko prednje desne gume zbog zapeklog šrafa i tvrdi kako bi da se to nije desilo Karibijac „sigurno na kraju osvojio jedno od mesta na podijumu“, dotle ostrvska štampa smatra da je Hamilton, koji je na cilj stigao peti, tokom trke dehidrirao jer mu nije funkcionisala boca za vodu?! Kao da nisu gledali trku i videli koliko se Luis mučio da obiđe Marka Vebera (Red Bul) i kako mu je dvadesetak krugova trebalo da „uštine“ samo deset sekundi od Trulija koga ipak do cilja nije uspeo da pretekne. Znam da se njegovi navijači neće složiti sa mnom, ali bojim se da postaje bjelodano jasno da Hamilton ima problema prilikom pravog trkanja i da pobeđuje samo u situacijama kad povede od starta i ima praznu stazu ispred sebe. Inače, pojedini fah novinari i znalci poput Bojane T. (bivše Raikonen), umesno su primetili da je ekipa Meklarena katastrofalno omanula i u izboru guma odabravši u pogrešnom trenutku da ostane na tvrđim, baš onda kada se lepo videlo da su meke gume ključ dobrog plasmana.

Da se ulaganje ipak isplati najslikovitije se vidi na primeru ekipe Tojote. Odlično četvrto mesto za Jarna Trulija. Posle oštre borbe sa Nikom Hajdfeldom u prve dve krivine u kojoj su obojica upropastili dobre startne pozicije, treću i šestu, i izgubili po nekoliko pozicija, Jarno je ipak uspeo da na cilj stigne četvrti lako se odbranivši od mlitavih napada Luisa Hamiltona. Šesti je kroz cilj prošao pomenuti Hajdfeld, a sedmi je bio Mark Veber koji je zbog lošeg rada mehaničara u boksu izgubio čak dva mesta! Osmo mesto i jedan bodić osvojio je Fernando Alonso (Reno) koji se i inače žali na to što je njegov bolid bez dovoljno snage da se nosi sa najbržima. „Pomalo sam frustriran znajući da bolid nije dovoljno brz i da me to čeka i u narednim trkama, ali moram se navići na to“, rekao je Katalonac novinarima posle trke u Maleziji, aludirajući na stav tima da je ovo za njih „test sezona u kojoj ne očekuju bogzna šta“.

Da rezimiram… Bila je to trka za analitičare, a to što je nekim zvezdama u Sepangu „oljuštena pozlata“ nije ništa neobično. Dešava se to i boljim familijama. Novim pravilima su neki vozači jednostavno izgubili „komparativne“ prednosti, a opreznost na startu je postala reč dana. Potom je vozačka veština (ponovo) postala ono što se ponajviše broji tokom trke, a ako se izuzmu kvaliteti bolida i nepredviđene tehničke greške, onda postaju ogoljene brljotine kakvu je napravio Masa, na primer, ili kvaliteti poput srčanost koju poseduje većina mladih vozača.