I. DEO
O burdeljima
1.§.
Za otvaranje burdelja potrebna je dozvola; zabranjeno je bez dozvole držati burdelj.
Ovu dozvolu daje veliki kapetan uz pristajanje kućegazde.
U ime takse za dozvolu valja platiti 50 kruna u varošku blagajnu u korist varoškog sirotinjskog fonda.
2.§.
Dozvola za držanje burdelja daje se samo takovom ženskinju, kom je prošlo 40 godina; koje nije bilo kažnjeno zbog zločina ili prekršaja, zbog prestupa protiv vlastitosti ili javnog morala ili prestupa u ovom statutu ustanovljenog, o kojem se može pretpostaviti, da će se ovih propisa kako samo pridržavati, tako isto i na tome nastojavati, da ih se na domu mu i drugi pridržavaju.
3.§.
Radnju svoju može obično samo u takovoj kući otvoriti, koja je u kakovoj ulici na strani; u kući toj ne sme stanovati niko osim osoba, koje domazluku pripadaju.
U takovim ulicama, u kojima je crkva ili škola, ne može biti burdelja; te ako se u takovoj ulici, u kojoj je burdelj dozvoljen, po dobivenoj dozvoli crkva ili škola zida, burdelj valja da se ukloni.
4.§.
Dozvola za držanje burdelja važi samo za onu osobu, kojoj je izdana, i za onu kuću, na koju je prvobitno izdana; istu samo veliki kapetan može preneti na drugu osobu ili kuću.
5.§.
Ako nastupi potreba, da se koji već dozvoljeni burdelj ukine bilo zbog ponovljenih policijskih prestupa, bilo iz drugih javno moralnih uzroka, ukidanje to naređuje i izvršuje veliki kapetan.
Protiv ovog naređenja može se podneti priziv samo extra dominium (van poseda).
6.§.
Svaki je vlasnik burdelja obavezan, pre no što ženskinje kakovo u dom svoj primi, isto pred kapetaniju staviti, gde će mu se isprave pregledati i gde će se sa istim o nameru mu, da želi u burdelj stupiti, zapisnik sastaviti, po tome ga sreski lečnik pregleda, te se na temelju lečničke svedočbe o zdravlju istavlja za isto knjižica o zdravlju, snabdevena fotografijom dotične bludnice, za tim joj se ime uvodi u knjigu za rodoslovlje.
7.§.
Vlasnik burdelja u domu svome može dozvoliti bludničku zaradu samo takovim osobama, koje su kod policije prijavljene i koje imaju knjižicu o zdravlju. Zabranjeno je mesta ili prilike dati za blud takovom ženskinju, koje ne pripada burdelju.
8.§.
Zabranjeno je držati u burdelju takovo ženskinje, koje je mlađe od 16 godina ili koje nema knjižicu o zdravlju. Strogo se zabranjuje dalje ženskinje kakovo mamiti na to, da postane bludnicom ili bludnicu primorati na to, da se iz jednog burdelja u drugi preseli.
9.§.
Vlasnik burdelja obavezan je u dom svoj primljenoj bludnici dati pristojnu hranu, stan i zdravo počivalište; ne može je primorati protiv volje joj na obljubu; dužan je dalje u dom mu primljenoj bludnici u svako doba dozvoliti konačan odlazak i istoj pri odlasku u svima prilikama dati bar jedno potpuno ruvo prema godišnjem vremenu. Vlasnik burdelja nesme bludnici, koja kod njega stanuje, preko 20 forinti na veru dati; ova se svota samo sudskim putem može tražiti; vlasnik burdelja ne može zadržati pri odlasku bludnicine stvari, koje su njena vlastitost.
10.§.
Zarada – osim onog dela što pripada vlasniku burdelja u ime hrane i stana i što samo umerenu svotu sme iznositi – sasvim pripada bludnici, koja u burdelju stanuje.
11.§.
Vlasnik burdelja je odgovoran za to, da bludnice u kući mu svakog utornika i svake subote budu pristojne pri lečničkom pregledanju; dužan je dalje paziti na to, da se bludnice strogo pridržavaju onih zdravstvenih propisa, koje lečnik preporuči; da tačno upotrebljavaju lečnikom naređena sredstva za predohranu; ako sve to bludnica propusti, može biti šnjom zajedno i vlasnik burdelja kažnjen.
12.§.
Izuzev dane lečničkog pregledanja dužan je vlasnik burdelja bludnice u kući svojoj dnevno iz jutra sam pregledati i ako bi kod koje bolest slutio odmah to sreskom lečniku prijaviti, koji je obavezan bludnicu s mesta pregledati; vlasnik je dužan bludnicu od obljube zadržati sve donde, dok je lečnik ne pregleda.
Bezuslovno i odmah valja u bolnicu poslati takove bludnice, koje su sifilistične ili su pod sumnjom, da su sifilistične ili pate od druge kakove prilepčive bolesti; u drugom kakovom nesifilitičnom ili ne prilepčivom slučaju bolesti može se dozvoliti i lečenje u kući; no lečnici pregledači ne mogu se baviti lečenjem bludnica.
13.§.
Ako koju bludnicu lečnik pošalje u bolnicu, onda valja da sreski lečnik zabeleži bolest u knjigu za zdravlje i da istu zadrži, po tome istavlja za bolnicu uputnicu i tabak o primanju, ovaj tabak valja da potpiše bolnički lečnik, a vlasnik burdelja toga radi, da iskaže da je bludnica u bolnicu primljen… valja da ga još istog dana preda kapetaniji.
Svaka bludnica dobije otpusni tabak, kada izađe iz bolnice; taj tabak valja da lično preda kapetaniji neposredno posle otpuštanja joj iz bolnice.
14.§.
Ako se konstatuje lečnikom, da je bludnica u trudnom stanju, onda joj je zabranjeno blud terati.
15.§.
Kada lečnik bludnice pregleda, onda uvek valja da mu se dodeli jedan policijski organ, koji je dužan o pregledanju izveštaj podneti velikom kapetanu.
Vlasnik burdelja valja da plati nedeljno po svakoj bludnici 2 krune za lečničko pregledanje; polovina ove svote pripada lečniku – pregledaču, druga polovina pak u smislu magistratskog zaključka od 27. julija 1872. godine br. 351/2583. varoškom bolničkom fondu.
16.§.
U burdelju ne može se držati kao čeljade takovo ženskinje, kom nije prošlo 30 godina. Svako ženskinje između 16 i 40 godina, koje u burdelju živi, stoji pod pregledanjem lečnikovim. Ženskinje, koje kao čeljade služi, ne sme telom svojim terati zaradu; za to je i vlasnik burdelja odgovoran.
17.§.
Sve prozore sa ulice na burdelju valja tako zavesama snabdeti, da ne bude moguće gledanje unutra; a kada su prozori otvoreni n.pr. za spremanja i vetrenja, onda na istima nesme prebivati bludnica.
18.§.
Zabranjeno je bludnicama pred burdeljom zazjavati, hodati, obučenima načinom, što vređa stid, hodati po ulicama ili javnim mestima, ili skandalizovati publiku ma kojim načinom i ma gde, zabranjeno je dalje uz burdelj prolazeće muškarce bilo s prozora, bilo s vrati oslovljavati i pozivati da uđu.
19.§.
Vlasniku burdelja stavlja se u dužnost, da strogo pazi na to, da mu u kuću ne stupe ne dorasli mladići, a ako ipak stupe, dužan ih je bez izuzetka otpraviti.
20.§.
Ako se nepoznate ili sumnjive osobe časte po burdeljima i tako troše, da to u oči upada, vlasnik burdelja dužan je to pod teretom kazni prijaviti policiji.
II. DEO
O ženskim čeljadima po hotelima i gostionicama
21.§.
Gostioničari, kafedžije i oni, koji toče kavu, krčmari, vlasnici i zakupci hotela, svratišta i ilidža obavezni su da strogo paze na svoju čeljad; naročito valja na to da paze, da im ženska čeljad sa gostima – muškarcima ne teraju blud i da se radnja ne upotrebljava na bludne celi.
U danom slučaju pozvaće se na odgovornost i kazniće se sa onim ženskim čeljadetom zajedno, koje blud tera.
22.§.
Takovi društveni sastanci, igranke i balovi (balovi za sluškinje), koji su po javni moral opasni, zabranjuju se i ne mogu se dozvoliti.
III. DEO
Kazneni propisi.
23.§.
Onaj vlasnik burdelja, koji ma koju tačku ovog statuta ne održava, čini prestup i kazni se novčanom globom od 4 do 100 kruna, a osim toga zatvorom do 5 dana, u slučaju ponavljanja zabranom burdeljske radnje mu.
24.§.
Ona bludnica, koja se ne pridržava onih propisa ovog statuta, što se na nju odnose, čini prestup i kazni se zatvorom do mesec dana u smislu 81. §-a u XL. zak. čl. od godine 1879.
25.§.
Gostioničari, kafedžije i oni što toče kavu, krčmari, vlasnici i zakupnici hotela, svratišta i ilidža, koji rade protiv II. dela ovog statuta, čine prestup i kazne se novčanom od 4 do 100 kruna, u slučaju neuterivosti zatvorom od 12 sahati do 5 dana, u slučaju ponavljanja pak zajedničkom primenom obe vrste kazne.
Ovom kaznom kazne se i oni, koji bez dozvole teraju burdeljsku radnju ili dvorane svoje ustupaju na bludničke celi.
26.§.
One osobe – koje bez knjižice o zdravlju teraju blud ili ih kao noćne skitnice policija uhvati, pre svega valja lečnik da progleda, te ako lečnik nađe da su bolesne, u bolnicu se šalju; ako su pak zdrave ili pošto se iz bolnice otpuste – valja zbog prestupa kazniti zatvorom o mesec dana, a ako po nadležnosti nisu iz N. Sada, kada im kazna isteče, valja ih oterati u mesto nadležnosti im.
27.§.
Svote, koje uđu iz kazni što se u prednavedenim §§ ima spominju, valja upotrebiti u korist varoškog sirotinjskog fonda.
28.§.
Izvršenje ovog statuta poverava se varoškoj kapetaniji.
U slučaju prestupa u I stepenu sudi veliki kapetan ili zamenik mu; u drugom stepenu varoški magistrat; a u trećem stepenu kralj. ug. ministar za unutrašnje poslove.
Tekst Statuta o prostituciji iz Muzeja Matice srpske u Novom Sadu štampala je štamparija Emila Fuksa i druga 1893. godine. Rukopis se čuva u rukopisnom odeljenju Matice srpske. Izdavač fototipskog izdanja: Futura publikacije i Ženske studije i istraživanja „Mileva Marić Ajnštajn“ u Novom Sadu, 2007.
