Ako ste o prethodnim vekovima mislili kao o prohujalom zlatnom dobu pomorske trgovine, prevarili ste se. Najveći deo stvari koje danas imate u svom stanu, pre nego što je stigao do mesta gde ste ga kupili, plovio je udaljenim morima. Pre nego što počne da ih prikazuje u dnevnoj sobi, vaš novi LED televizor je oplovio Madagaskar i razna egzotična ostrva u Indijskom okeanu, uređaj za kafu je mimoišao Rog Afrike, a pre nego što prvi put u njima izađete na ulicu, vaše patike su prešle razdaljinu od Indokine do Beograda. Zapravo, morem nikada nije putovalo više robe nego danas. Svetska ekonomska kriza je pre tri godine na trenutak usidrila velike trgovačke flote, ali se sa postepenim oporavkom vodećih ekonomija sveta pomorski transport ne samo obnovio već doživljava novu renesansu.
Stotine današnjih superbrodova koji u dugim konvojima praktično spajaju Evropu, Aziju i Ameriku preneće ove godine više tovara nego ikada ranije. No, pomorska revolucija tek dolazi. Do kraja 2013. godine na pučinu će isploviti još jedno tehnološko čudo – novi najveći brod na svetu – „Maersk EEE“. Kapacitet ovog broda danske kompanije Maersk, nazvanog „Tripl E“, odnosno „EEE“, veći je četiri puta u odnosu na brodove s kraja prethodnog veka. Kapacitet broda „Tripl E“ teško je i zamisliti – nakon što se tovar ovog džina istovari u luci kakva je na primer Roterdamska, potrebno je neverovatnih 18.000 šlepera koji će kontejnere sa broda razvesti širom Evrope.
Kada bi se kojim slučajem tovar sa „Maerska EEE“ istovario usred Beograda, kontejneri bi prekrili gotovo ceo Stari grad, sve ulice, vence, trgove od Kalemegdana do „Londona“. Ako bismo pak pokušali da ih složimo uvis, dobili bismo kulu od kontejnera veću od čuvene Burdž Kalife u Emiratima – široku 12 metara, dugu 18 i visoku neverovatnih 1000 metara. U „Tripl E“ se može utovariti tolika količina robe da se artiklima popuni hiljadu samoposluga, sto robnih kuća, deset šoping-molova i pride dva buvljaka. I sve to dovezeno samo na jednom jedinom brodu, nakon dvadesetak dana plovidbe iz dalekog Šangaja.
KRVOTOK EKONOMIJE: Superbrodovi, sasvim nalik supertankerima kojima se prevozi nafta, predstavljaju svojevrstan perpetuum mobile savremenog transporta. Potrošačka kultura našeg veka podrazumeva neprekidnu igru divovskih brojeva. Gigantsko veliki, kontejnerski brodovi svakodnevno lagano mile okeanima, prevozeći milijarde i milijarde tona svakojake robe. Zahvaljujući ogromnim razmerama njihovih tovara, ovaj krvotok svetske ekonomije omogućuje da cena transporta u konačnoj ceni proizvoda bude praktično zanemarljiva, bez obzira da li je roba doplovila iz Vijetnama, Brazila ili Južne Koreje.
Međutim, razmenu robe nimalo ne ugrožava to što su plovni putevi danas duži nego pre sto godina i što divovski prekookeanski tegljači ne mogu da prođu kroz Panamski kanal koji je previše uzak za njih. No, količina robe nadoknađuje dužinu transporta u najudaljenije delove sveta. To utiče na globalno razmeštanje industrijskih pogona, povećanje proizvodnje i, na kraju, sveopšti napredak. Tako snažan puls svetske ekonomije podstaknut je, naravno, tehnološkim napretkom i razvojem prekookeanskih brodova u poslednjih dvadeset godina.
Kapacitet brodova nakon Drugog svetskog rata bio je neuporedivo manji, mada se ni tada nije govorilo o malim pošiljkama koje su u Evropu i Ameriku stizale iz starih i novih kolonija. Brodovi su do sedamdesetih godina XX veka ustaljeno prevozili od 500 do 800 takozvanih twenty–foot kontejnera. Reč je o najmanjem među kontejnerima standardizovanih dimenzija, širokom 2,44 metra, visokom 2,59 metara i dugom dvadeset stopa, odnosno 6,1 metar. Od njihovog twenty–foot naziva potiče ekvivalentna jedinica TEU, kojom se meri kapacitet tovara kontejnerskog broda.
Tako su nakon brodova sa 800 TEU, od osamdesetih počeli da plove brodovi sa kapacitetom od 3000 do 4500 TEU. Sredinom osamdesetih godina, oni prelaze i Panama granicu, postajući i konačno preveliki za Panamski kanal. Ispostavlja se da malo duža plovidba nije prevelik problem kad vozite tako veliki tovar i nakon toga superbrodovi počinju sve više i više da rastu. U devedesete godine ulaze sa 5000 TEU, a u dvehiljadite sa 8000 TEU, koliko može da preveze kategorija brodova poznata kao Post Panamax Plus.
Zahvaljujući očekivanom oporavku svetske ekonomije, prevoznici u poslednje dve godine naručuju nove superbrodove. Prema podacima iz časopisa Shiping Watch tokom 2013. godine biće dovršeno i u svetska mora porinuto čak 46 brodova čiji je tovarni kapacitet veći od 10.000 TEU. Međutim, novi brod kompanije Maersk, „Tripl E“, kao što je pomenuto, obara sve ove rekorde i može da ponese čitavih 18.000 twenty–foot kontejnera, odnosno 18.000 TEU. To je za 16 odsto veći kapacitet u odnosu na do sada najveće brodove na svetskim morima, odnosno rekord za 2400 TEU veći od rekorda koji je do sada držao „Maersk E“.
I sama kompanija Maersk, odnosno A.P. Moller – Maersk Group, danas je ubedljivo najveći operater brodova koji prevoze kontejnere. Ova danska kompanija sa sedištem u Kopenhagenu posluje u 135 zemalja sveta. Ona dominira morima od 1996. godine i to pre svega zahvaljujući veličini svojih brodova. Trećina transporta koji obavlja Maersk odnosi se na robu iz Kine, koja stiže plovnim putem AE10, glavnim putem između Azije i Evrope. Naime, svakog dana pet divovskih Maersk brodova stigne u evropske luke sa kineskom robom. Sa povlačenjem krize, na pučini se, na morskoj liniji Kina–Evropa, ponovo nalazi čitava flota od 100 Maersk superbrodova.
MORSKA NEMAN: Tako se pokazalo da je tačno jedan vek posle potonuća „Titanika“, a nakon problema tokom krize koja je zahvatila sve operatere i usidrila mnoga čudovišta od čelika, u 2012. godini Maersk kao najveći među prevoznicima kontejnera isplivao na površinu. U međuvremenu su se, očekujući oporavak svetskog tržišta, Danci već bili upustili u izazov izgradnje do sada najmoćnije klase plovila za prevoz robe, „Tripl E“ brodova. Naime, Maersk je sa kompanijom Daewoo Shipbuilding ugovor o izgradnji ove morske nemani sklopio još pre dve godine. Ukupna vrednost ugovora iznosi 3,8 milijardi dolara, a uključuje izgradnju dvadeset „Tripl E“ brodova.
Početkom marta je u jednom intervjuu za dansku štampu, Soren Skou, direktor Maersk Grupe, najavio da će tokom 2013. isploviti prva četiri „Tripl E“ broda, a da će se prava promena u kapacitetu transporta osetiti sledeće godine. Skou je to objasnio postepenim oporavkom i rastom kineske ekonomije. Prvi „Maersk EEE“ isploviće iz brodogradilišta Odens Stil Šipjard u Danskoj gde Daewoo gradi prvih deset morskih nemani, koje je Maersk u prvoj tranši isplatio sumom od 1,9 milijardi dolara.
„Tripl E“ se ne naziva čudovištem bez razloga – brod će biti dug čak 400 metara, sa visinom od 59 metara i gazom dubokim čak 14,5 metara. Na tako velikom brodu moguće je smestiti jedno igralište za fudbal i pored njega još jedno za tenis i hokej, i to sa prostorom za gledaoce. Brod se, za razliku od prethodnika, kreće pomoću ne jednog, nego dva dizel-motora – to omogućuje da budu manje visine i da tovarni prostor na brodu bude veći. Sama skraćenica, Tripl E, odnosno EEE, jeste akronim od Economy, Energy, Environmentally, što je sažeto od slogana: „Ekonomija velikih skala, energetska efikasnost i zaštita životne sredine“. Naime, velika poboljšanja su učinjena na ekonomičnijoj potrošnji goriva, a očuvano je i upravljanje takozvanom „izgubljenom toplotom“, što ove brodove čini izuzetno energetski efikasnim.
Posebno je zanimljivo da će se „Tripl E“ kretati kao kornjača, izuzetno sporo. Maksimalna brzina mu je 25 čvorova. No, umesto 23 do 26 čvorova, što je brzina sličnih plovila, optimalna brzina „Maersk EEE“ je samo 19 čvorova. To će produžiti putovanje za 2 do 6 dana, na pune tri nedelje, ali će uštedeti čak 37 odsto goriva. Računica naravno pokazuje da to, zajedno sa ogromnim kapacitetom, dramatično pojeftinjuje cenu transporta robe. A kapacitet od 18.000 TEU zapravo znači da na njega može da stane čelika kao za šest Ajfelovih tornjeva. Kad govorimo o svakodnevnim proizvodima, to je zastrašujuća količina za jedan brod. Naime, samo jedan „Maersk EEE“ na jednom putovanju od Šangaja do Kopenhagena može da preveze neverovatnih 111 miliona pari patika. Tri takva broda, praktično, mogu da obuju ceo evropski kontinent.
Reč je, očigledno, o sasvim novoj generaciji brodova koja će biti veća, trošiće manje goriva i sporije će ploviti, ali će na kraju – što je ultimativni cilj u ovom poslu – učiniti transport još jeftinijim. Time će međunarodna trgovina, a i ekonomija uopšte, doživeti promene. I mada zbog gabarita ne može da plovi kroz Panamski kanal, „Tripl E“ još uvek može da se provuče kroz Suec – gaz od 14,5 metara je dovoljan da prođe kroz 16 metara dubok Suecki kanal. Međutim, ne može da pristane u svakoj luci. To će dovesti i do rekonstrukcije lučkih postrojenja širom sveta, kao što je na primer londonski Gejtvej koji je, nakon najave „Tripl E“ brodova, već najavio promenu svojih planova razvoja. Jer, u ekonomiji velikih brojeva to je osnovna veština – kako velike brojke uočiti na vreme.
