Iz tromesečja u tromesečje đaci vode svoje male, ali dramatične bitke. Smenjuju se ciklusi usmenih odgovaranja, kontrolnih vežbi i pismenih zadataka. Često praćeni neprospavanim noćima i narastajućom tenzijom, dani provedeni u školi više podsećaju na berzansko poslovanje nego na obrazovni proces. Pod stresom koliko i berzanski brokeri, učenici takođe neprestano svode račune, sabiraju prosečne ocene, vrše prave statističke analize, pa čak i procene rizika pre nego što donesu odluke da li neke lekcije treba ili ne treba učiti. Tremu ravnopravno dele i roditelji, kao kakvi akcionari, dok sede na radnim mestima, a od svojih potomaka napregnuto iščekuju telefonske pozive ili SMS poruke s rezultatima školskih ispitivanja. U potpunoj paranoji borbe sa ocenama koje kao da su jedino ishodište obrazovnog sistema, svako gradivo zadržava se u drugom planu, ma kako ono moglo biti uzbudljivo. Prostor u kome školske lekcije mogu komunicirati sa učenicima ili bar pobuditi bilo kakvu radoznalost – vrlo je sužen.
No, ni alternativa školi nije naročita. Samo dovoljno vešti roditelji uspevaju da, pod opsadom televizijskih i drugih gluposti, pronađu ikakvu priliku za kvalitetno izvanškolsko obrazovanje svoje dece. Zato je obnavljanje časopisa „Mladi fizičar“ dobrodošao, možda i nasušno potreban projekat. Pod novim geslom „časopisa za sve prijatelje fizike“, ovaj tri decenije star list za učenike osnovnih i srednjih škola nedavno je osvežen, redizajniran i modernizovan, tako da sada znatno bolje komunicira sa savremenom đačkom populacijom, a pritom joj nudi sadržaje drugačije od većine (ne svih) današnjih listova i knjiga namenjenih đacima. Pristup „Mladog fizičara“ čitaocu zaista je neobičan. Kroz potpuno neočekivane priče iz fizike i srodnih nauka, „Mladi fizičar“ otvara jedan nov, pomalo čaroban svet sa kojim se devojčice i dečaci sigurno nisu mogli sresti na školskim časovima, televiziji ili u lokalnoj PC igraonici. Uz to, on ne potcenjuje svog mladog čitaoca, ne podilazi mu banalizacijom, preteranim pojednostavljenjem tema, i uprkos tome, ostaje uvek dovoljno razumljiv i pre svega, zabavan.
„Mladi fizičar“ je počeo da izlazi pre skoro trideset godina, u jesen 1976. Kao i druga slična stručna udruženja u to doba, Društvo matematičara, fizičara i astronoma Srbije pokrenulo je list za popularizaciju nauke među učenicima. Ime časopisu dao je Dušan Ristanović, a njegovi prvi urednici bili su Đorđe Basarić i Slobodan Žegarac. Tokom tri decenije svog izlaženja „Mladi fizičar“ je doživljavao uspone i padove, menjao ne samo uređivačku politku, izgled i tempo izlaženja, već i izdavača, pa čak i svrhu postojanja. Pre nekoliko meseci, upravo uoči godine fizike, Društvo fizičara Srbije, sadašnji izdavač časopisa, načinilo je presudan prelom u načinu izlaženja „Mladog fizičara“. Postavljen je novi urednik Duško Latas, asistent na Fizičkom fakultetu u Beogradu, a koncepcija lista je skoro potpuno izmenjena i prilagođena današnjim interesovanjima devojčica i dečaka. Novu redakciju čine uglavnom postdiplomci fizike, asistenti na Fizičkom fakultetu i mladi istraživači s Instituta za fiziku. Stil, format i dizajn dramatično su osavremenjeni u odnosu na ranije brojeve. Odlučeno je da se tema broja bira iz svakodnevnog života i potom povezuje sa fizikom, kako bi se mladim čitaocima pokazalo gde se sve oko njih nalazi fizika, ali i da im se predstavi jedan novi, drugačiji od uobičajenog i možda zdraviji način promišljanja o svetu, način razmišljanja iz ugla fizičara. Tako je tema 96. broja, prvog redizajniranog koji je izašao u oktobru 2004, bila „Fizika u kuhinji“, a sledeći, nešto obimniji 97. broj, koji se pojavio u decembru, bavio se fizikom u crtanim filmovima. Zahvaljujući tome, čitaoci su mogli saznati na kojim fizičkim osnovama počiva pravljenje crtanog filma, koliko fizike ima u crtanoj seriji Simpsonovi, zašto Pera Kojot nikada ne može da uhvati pticu trkačicu, šta su to među sobom imali genijalni miš Amos i naučnik Bendžamin Franklin, da li je Deda Mraz kvantno-mehanički fenomen, kao i kakvi zakoni fizike važe u crtanim filmovima (na primer, da „Sva tela pod dejstvom gravitacije padaju brže od nakovnja“ ili da „Svaka osveta izaziva istu ili veću količinu osvete – u suprotnom smeru“).
Sačuvane su mnoge rubrike sa dugom tradicijom, ali su dodate i neke nove, tako da se u listu, između ostalog, sada mogu pronaći priče iz detinjstva velikih fizičara, rekordi u fizici, fizičarske reportaže, paradoksi i internet linkovi u vezi s fizikom. U rubrici „Dodatni čas“ objašnjavaju se teške, obično nejasne lekcije koje se nalaze u nastavnom programu fizike, a uz svaki broj dolazi i obilje zadataka, što kao dodatak nastavi ili radi priprema za takmičenja. „Mladi fizičar“ izlazi četiri puta godišnje, a njegova prezentacija na internetu nalazi se na adresi www.mf.dfs.org.yu. Komunikativan, poučan i zabavan, ovaj đački list ostvaruje cilj da u svoj neobičan svet uvuče čitaoce i u njima probudi radoznalost i interesovanje za nauku. „Mladi fizičar“ nikako nije stručni časopis za već formirane stručnjake, pošto ih i nema među učenicima, ali ipak, on sigurno može da pomogne i u formiranju budućih naučnih radnika. Primeri iz istorije nauke mnogo govore o tome. Kada je imao deset godina i pohađao gimnaziju Luitpold u Minhenu, proslavljeni fizičar Albert Ajnštajn (1879–1955), u čiju je čast ova godina i proglašena godinom fizike, prezirao je školu i u njoj nije uspevao da sazna ništa što bi ga iole zanimalo. Srećom za njegov potonji razvoj kao naučnika, prijatelj njegovih roditelja Maks Talmud donosio je dečaku raznu literaturu iz popularne nauke. Mladi Albert je ovo štivo čitao sa neskrivenim oduševljenjem i srećom, a posledice tog zadovoljstva odavno oseća čitava civilizacija. Slično zadovoljstvo mogu, sto godina kasnije, osetiti i devojčice i dečaci u našim školama pri svakom novom čitanju „Mladog fizičara“.
