Pasulj, pivo i rokenrol

Već nekoliko godina unazad, sada već tradicionalno, dvadeset petog maja održava se u nekom od gradova u Srbiji skup motociklista, kao zamena za slet povodom Dana mladosti. Ovog vikenda Grocka je bila bajkerska meka. Došlo ih je nekoliko stotina iz mnogih gradova Srbije, ali i iz republika „one“ Jugoslavije, od „Triglava do Đevđelije“. Slovenačka „delegacija“ je, kao što red nalaže, u Kući cveća odala poštu „najvećem sinu naših naroda i narodnosti“.

Okupili su se u petak, u subotu su defilovali, nadmetali se u bacanju gume udalj, kotrljanju bureta piva prednjim točkom, sporoj vožnji… Skup je na kraju začinjen celonoćnom žurkom sa svirkom, pasuljem, pivom i komarcima.

Pasulj je bio izvrstan i džabe, pivo hladno i ne skupo, svirka samo takva a komarci k’o rode, gladni kao da nikad ranije nisu jeli uprkos „zaprašivanju“ prethodnog dana koje, očigledno, nije dalo efekta. Ne može se reći da se momci iz gročanskog moto-kluba „Arhangel“ nisu potrudili da sve bude kako treba, jedino što je bina bila poprilično udaljena od šanka tako da je bend imao mnogo manje publike nego konobari.

Sve je trajalo dok fajront nije odsvirala kiša u sadejstvu s vetrom koji je oborio šatru ali i oduvao komarce. Šatra je zajedničkim snagama, kao na radnim akcijama, ponovo podignuta na radost onih koji ili nisu hteli ili nisu imali gde da prespavaju. Sledećeg dana, posle jutarnje kafe i domaće kajsijevače, polako su se razišli, svako na svoju stranu, do sledećeg skupa.

Po količini prodatog piva te noći, moglo se pomisliti da će teren osvanuti beo od plastičnih čaša. Pogrešno. Na ovom skupu su bajkeri pokazali koliko se razlikuju od drugih, ne samo po izgledu i načinu života već i po tome da otpatke ne ostavljaju za sobom da ih neko drugi pokupi. Naročito kad se uzme u obzir da korpi za otpatke nije bilo.