Pad nedodirljivih

Ko bi rek’o čuda da se dese? Čak i ovaj naslov omiljene pesme ministra spoljnog Ivice Dačića mogao bi zgodno da opiše situaciju u kojoj se našao evropski i svetski fudbal nakon iznenađujuće odluke FIFA da ukloni tandem donedavno najmoćnijih ljudi u tom sportu. Suspenzija Sepa Blatera, predsednika FIFA, i Mišela Platinija, šefa UEFA, formalno je obrazložena sukobom interesa, zbog „nelojalne isplate“ u iznosu od dva miliona švajcarskih franaka, koliko je Blater 2011. platio bivšem francuskom reprezentativcu, za navodne konsultantske poslove. Mišel Platini, tada još sa pozicije specijalnog savetnika predsednika FIFA, ove konsalting aktivnosti obavljao je između 1999. i 2002. godine. Mada formalno nisu optuženi za mito i korupciju, odluka o isključenju iz fudbala stupila je odmah na snagu.

SUSPENZIJA ILI KRAJ KARIJERE: Ova kazna podrazumeva da Blater i Platini u narednih osam godina neće moći da se bave nikakvim aktivnostima u vezi sa fudbalom – ni sportskim, ni administrativnim – a njih dvojica biće i dodatno udareni po džepu: Blater će morati da plati kaznu od 50.000, a Platini od 80.000 franaka.

„Sep Blater se našao u sukobu interesa. Njegova tvrdnja da je reč o usmenom dogovoru nije dokazana i odbijena je“, navodi se, između ostalog, u saopštenju Etičke komisije Međunarodne fudbalske federacije. Ova odluka zapečatila je Blaterovu karijeru, koji je dužnost predsednika FIFA obavljao punih 17 godina. A što se bivšeg prvog čoveka UEFA tiče, Platini je, sudeći po navodima Komisije, „pokazao nepoznavanje značaja svojih dužnosti“, kao i da njegovi postupci „nisu bili etički“. „Ovde je reč o nepoštovanju svih važećih zakona“, kaže se, između ostalog, u saopštenju.

Mišel Platini je poručio da je odluka o suspenziji „maskarada“, kao i „patetičan pokušaj prikrivanja želje da me eliminišu iz fudbala. Na terenu, a kasnije i kao funkcioner moje ponašanje uvek je bilo besprekorno i moja savest je čista“, saopštio je. U sličnom tonu oglasio se i Blater, koji je istakao da je, posle više od 40 godina rada u FIFA, postao „vreća za udaranje“. On je, takođe, najavio da će podneti žalbu i poručio je da će se boriti, „zbog sebe i zbog Fife“. „Žaliću se u Lozani i koristiti sva pravna sredstva koja postoje u švajcarskim zakonima. Čuo sam da je prvobitno trebalo da budem kažnjen doživotno, pa su promenili na osam godina“, izjavio je Švajcarac.

Ispada da su se snovi bivšeg kapitena francuske reprezentacije i trostrukog osvajača Zlatne lopte o ustoličenju na vodeću funkciju svetske kuće fudbala raspršili kao mehur od sapunice. Francuz je važio za vodećeg kandidata za Blaterovog naslednika na izborima za prvog čoveka FIFA koji će biti organizovani u februaru. „Povlačim svoju kandidaturu. Ne mogu više, nemam više ni vremena ni sredstava da se sastajem sa biračima, da se sastajem sa ljudima, da se borim sa drugima“, rekao je Platini.

MITO, KORUPCIJA: Tužan završetak karijera dvojice fudbalskih funkcionera logična je posledica skandala u kome se FIFA našla još krajem maja, nakon što su američki istražni organi podigli optužnicu protiv većeg broja rukovodilaca tog tela, zbog sumnji da su u prethodnih 25 godina bili umešani u korupciju i pranje novca, i da su primili 150 miliona dolara mita. Dva dana uoči izbora na kojima je Sep Blater osvojio svoj peti mandat, švajcarska policija u Cirihu uhapsila je čelne ljude FIFA, od kojih je najzvučnije ime bio potpredsednik Džefri Veb. U ovu aferu bio je upleten čitav niz fudbalskih zvaničnika i Blaterovih saradnika, njih ukupno 14, koje su američki FBI i Poreska služba osumnjičili za korupciju, mito i proneveru novca. Podlegavši pritisku javnosti, organizacije na čijem čelu se nalazio i, što je najvažnije, bogatih sponzora, Blater je – četiri dana pošto je izabran za predsednika – podneo ostavku na tu funkciju. U nejasnom statusu „kobajagi predsednika“ zadržao se sve do kraja 2015.

Glavni sponzori FIFA, među kojima su Koka-Kola, Visa, ili Kia, podržali su njegovu ostavku, smatrajući da je to prvi korak ka popravljanju ugleda ovog tela. Sponzori, inače, obezbeđuju gotovo trećinu prihoda, a podaci pokazuju da je FIFA raspolagala sa gotovo šest milijardi dolara, koliko je zaradila u prethodne četiri godine, uključujući tu i Mundijal održan 2014. u Brazilu. Biznis partneri FIFA ovoj sumi doprineli su sa čak 1,6 milijardi dolara. Vredi istaći da se možda i najznačajniji komercijalni partner, nemački Adidas, nije pridružio horskim zahtevima za Blaterovu ostavku.

UPITNI RUSIJA I KATAR: Na širenje loše slike o aktivnostima FIFA uticao je još jedan značajan razlog. Veo sumnje nadvio se i na regularnost dodele svetskih fudbalskih prvenstava Rusiji i Kataru, koji su izabrani za domaćine predstojećih Mundijala. Sep Blater je čak sugerisao da bi čitava akcija hapšenja čelnih ljudi FIFA mogla imati i političku pozadinu, rekavši da se sve ovo najverovatnije ne bi desilo da su organizaciju svetskih prvenstava 2018. i 2022. godine dobili Engleska i SAD. „Amerikanci su se kandidovali za organizaciju Svetskog kupa 2022, a Englezi su želeli da budu domaćini 2018, ali su i jedni i drugi izgubili, pa sada imamo pritisak engleskih medija i američkih pravosudnih organa“, kazao je Blater. Jedan od retkih svetskih lidera koji je indirektno podržao Blatera bio je predsednik Rusije Vladimir Putin, koji je ocenio da se radi o „pritisku na FIFA i Blatera sa ciljem da se Rusiji oduzme Svetsko prvenstvo 2018. godine“, a da u svemu tome prednjače SAD. FIFA se oglasila saopštenjem, u kome se navodi da su „Rusija i Katar dobili organizaciju svetskih prvenstava 2018. i 2022. godine, demokratskim glasanjem Izvršnog odbora“, te da „FIFA nema pravni način da im oduzme ta domaćinstva“.

Nakon uspešno organizovanih ZOI u Sočiju, kao i Svetskog prvenstva u vaterpolu i plivanju u Kazanju, Rusija je, prema podacima britanskog „Gardijana“, spremna da utroši više od 20 milijardi dolara za izvođenje radova u infrastrukturi i na stadionima u 11 gradova u kojima će se održati predstojeći Mundijal. Katar je još ambiciozniji. Ova zemlja investiraće gotovo 200 milijardi dolara, kako bi za sedam godina spremno dočekala Svetsko prvenstvo u fudbalu.

UMEĆE LOBIRANJA: Sep Blater važio je, inače, za lukavog čoveka, sklonog makijavelističkim metodama vladanja, što je imao prilike da nauči od svog mentora i prethodnika na funkciji, Brazilca Žoaoa Avelanža, koji je 24 godine bio predsednik ove organizacije. I on se, kao i njegov naslednik, osramoćen povukao sa funkcije počasnog predsednika FIFA, nakon optužbi da je primio višemilionski mito. Blater je bio poznat i po umešnom lobiranju, i nije pravio trajne saveze, niti je imao stalne neprijatelje. Bio je od pomoći nacionalnim fudbalskim federacijama, posebno onim „manje važnim“ zemljama iz Afrike i Azije, kojima je obećavao podršku i pomoć u svim sportskim i inim segmentima. Zauzvrat je mogao da računa na njihov glas kada se odlučivalo ko će voditi ovu organizaciju, koja se sastoji od 209 nacionalnih saveza u svetu. Uključujući tu i 54 evroazijske članice UEFA. Zahvaljujući tome što je svaki glas jednako važan – nemački, baš kao i afričkog Zaira – Blater je pet puta uzastopno bio biran za predsednika.

Mišel Platini, sa druge strane, došao je u FIFA upravo na Blaterov poziv, iako nije imao nikakvog iskustva u obavljanju administrativnih poslova. Njegov meteorski uspon započeo je onda kada je podržao Blaterovu kandidaturu na mesto predsednika FIFA 1998, protiv tada respektabilnog šefa UEFA Šveđanina Lenarta Johansona. I ovaj izbor pratile su brojne kontroverze, baš kao i višegodišnji odnos Platinija i Blatera, koji su od najbližih saradnika s vremenom postali ljuti rivali. Švajcarac je predsednika UEFA svojevremeno optužio za mutne radnje kada je reč o dodeli Mundijala Rusiji i Kataru, kao i da mu je Platini pretio da će otići u zatvor ukoliko ne odustane od kandidature za mesto šefa FIFA. Ni Francuz mu nije ostao dužan, rekavši da se Blater ponaša kao da je FIFA njegova lična svojina, te da je prestao da radi za dobrobit fudbala. Ovim međusobnim ličnim napadima doprineo je i prirodni rivalitet između FIFA i UEFA, ključnih fudbalskih organizacija koje su godinama vodili. Sam Blater je više puta najavljivao da će podneti ostavku i otići sa mesta prvog čoveka svetskog fudbala, da bi kasnije uvek menjao mišljenje.

Dvojica funkcionera su još od novembra bili pod suspenzijom u trajanju od 90 dana, tako da ni pre odluke o osmogodišnjoj zabrani operativno nisu rukovodili svojim organizacijama. Evropsku kuću fudbala vodi njen potpredsednik, Španac Anhel Viljar, a do izbora novog prvog čoveka FIFA ovu organizaciju u svojstvu privremenog predsednika vodi Kamerunac Isa Hajatu.