Šesnaest godina trajao je san Novaka Đokovića da postane olimpijski šampion. U fantastičnom finalu pobedio je 16 godina mlađeg Karlosa Alkaraza
Srpski teniser Novak Đoković osvojio je zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Parizu rezultatom 7:6, 7:6. Đoković je meč u finalu igrao protiv Karlosa Alakraza od koga je nedavno na finalu Vimbldona poražen.
Nakon pobede Đoković je za RTS rekao da mu je poraz u Londonu protiv Alkaraza pomogao u prirepmi za današnji meč.
„Lošije od onoga nisam mogao, išao sam na sve ili ništa. Raspaljivao sam forhende na kraju kao i on“, naveo je Đoković.
Tokom meča Đokovićeva ćerka je držala transparent sa natpisom: „Tata je najbolji“. Nakon pobede Đoković je odmah otišao da ih zagrli, a za RTS je rekao da je preponosan i presrećan što je doneo zlato u Srbiju.
„Ovo je moj najveći uspeh“, izjavio je srpski teniser Novak Đoković.
Ovo je druga zlatna medalja za Srbiju na Olimpijskim igrama u Parizu. Prethodno su zlatnu medalju u Srbiju doneli reprezentativci u sretaljštvu Zorana Arunović i Damir Mikec.
Đoković je prvi put ušao u finale na OI, ima jednu bronzanu medalju i dva četvrta mesta.
Đoković za zlatni slem
Đokoviću je pobeda nad Alkarazom omogućila da postane tek peti teniser koji je osvojio zlatni slem u karijeri – sva četiri grend slem turnira plus zlatna olimpijska medalja. Ovim dostignućem mogu da se pohvale samo Andre Agasi, Rafael Nadal, Serena Vilijams i Štefi Graf.
Sa 37 godina, Đoković je najstariji olimpijski šampion u tenisu u pojedinačnoj konkurenciji otkako se ovaj sport vratio u program Igara u Seulu 1988. godine.
Đoković bez titule u dosadašnjem delu sezone
Đoković ove godine nije uspeo da osvoji trofej. Na Australijan openu je stigao do polufinala, na Rolan Garosu do četvrtfinala, a potom je zadobio povredu kolena zbog čega je morao na operaciju. Na Vimbldonu, trećem grend slemu u sezoni, igrao je finale, ali je poražen od današnjeg rivala.
Srpski teniser je od 2006. godine svake sezone osvajao titule, lični rekord je postavio 2015. sa čak 11 ATP titula.
Đoković na Srbiju ima terapijsko dejstvo
Kako je “Vreme” ranije pisalo na današnju Srbiju, Novak Đoković uglavnom ima terapijsko dejstvo. Za deo njenih građana on svakako predstavlja podsticaj, ali za veliku većinu, pa i više od toga, deluje kao uteha, kao neka vrsta kompenzacije. U krilu nacije koja je, istorijski gledano, u svakom pogledu na silaznoj putanji, pojava i opstanak jednog autentičnog pobednika lekoviti su i razlog za praznovanje. Pritom je Đoković bez ikakve sumnje globalna pojava i za njega znaju milijarde ljudi, pa i oni koji doskora nisu bili sigurni jesu li Srbija i Sibir isto.
Sve što se sa Đokovićem dešava je pravo, istinsko, bez truni laži i prevare, a to je, u društvu kakvo je poslednjih desetak godina naše, ravno čudu.
Film Wyznanie Vaclava Marhoula je o staljinističkim progonima, i to nije bio razlog što ga je češki reditelj Vaclav Marhoul snimao u tajnosti. A šta jeste bio, saznalo se ovih dana, pred Filmski festival u Varšavi
Žene danas mogu i imaju pravo da budu i Marte i Marije. I konzervativne i progresivne istovremeno. I stručnjakinje, akademkinje, umetnice i supruge i majke. Ali – moraju li? Mogu li, jednostavno, da – izaberu? Setimo se Glorije Stajnem, ikone feminizma
Paskvale Frizenda je jedan od najpoštovanijih crtača italijanske škole stripa novije generacije. Nedavno je objavljen portfolio njegovih radova, što je uglavnom rezervisano za velikane
Koncert Jelene Karleuše u Lučanima, drugi put zakazan nakon što je prvi nastup otkazan, nije održan. Ispred Doma kulture okupili su se građani koji su uzvikivali „Pumpaj, pumpaj“ i protestovali protiv nastupa
Svakome ko se bavi novinarstvom u Srbiji treba da bude čast da bude deo redakcije „Vremena“, kaže Igor Božić o dolasku u naš tim. Donedavni prvi čovek N1 će, osim što će pisati, biti i producent „Vreme filma“
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
