Nemačka klackalica

Uprkos kiši koja je u prošlu subotu začinila finiš borbe za startne pozicije na Velikoj nagradi Nemačke, rasplet je bio očekivan – dva Red Bula i dva Bron GP-a, dobro, de, malo izmešani, Mark Veber osvojio prvu pol poziciju pred svoju sto tridesetu trku u karijeri, Rubens Barikelo ispred Džensona Batona, pa tek onda Sebastijan Fetel. Iznenađenje dana bio je tim Meklaren, Luis Hamilton peti na startu, a Heiki Kovalainen šesti. I Fernando Alonso je sjajno vozio svoj najbrži krug i plasirao se na sedmo, dok su Ferarijevi Felipe Masa i Kimi Raikonen bili na solidnom osmom i devetom mestu. Procene su bile da će sva četiri pomenuta tima imati različite strategije na trci. E baš to se pokazalo odlično za neke, a pogubno za neke druge.

Sam start trke bio je više nego uzbudljiv, jer je osim najave žestoke borbe između Marka, Rubensa, Džensona i Sebastijana, prva krivina bila poslednje što je od sjajne trke u najavi video siroti Luis. Naime, pošto je Barikelo uspeo da stigne pred krivinu pre Vebera i izbije na prvo mesto, a ovaj mu se u pokušaju da ga ipak pretekne malo „potpisao“ posred bolida prednjom desnom gumom, Hamiltonu je i to malo prostora bilo dovoljno da iskoristi priliku da i sam i prestigne Vebera. Cena tog manevra bila je ipak previsoka jer je i mali dodir Veberovog prednjeg stabilizatora i Luisove zadnje desne gume bio dovoljan da ova izduši i da se Hamilton jedva dovuče do boksa. Tako je izgubio svaku šansu da napravi iole povoljan plasman. Šteta. Ipak, mala uteha bilo je to što je Kovalainen u prvom delu trke žestoko branio treću poziciju za koju se herojski izborio odličnim startom. Dobro je blokirao sve Džensonove pokušaje da ga obiđe jer je, pak njemu, za vrat disao agresivni Masa. Ipak, tokom trke imao je tehničkih problema i polako je padao mesto za mestom da bi na kraju kroz cilj prošao osmi.

Nema komentatora, bivšeg šampiona ili znalca koji nisu kao „preteranu“ ocenili kaznu koju su sudije rebnule Veberu za „potpis“ po sredini Rubinjovog bolida. Ali, Mark je u nedelju stvarno imao svoj dan.

„Nije mnogo vozača iz Australije stiglo do Formule 1, a još manje ih je koji su bili uspešni (pre njega pobeđivali su samo Džek Brabam i Alan Džons, odaaaavno…. op. D. R.), zato je ovo veliki dan za mene i Australiju. Ovo je za mene bila teška godina (polomio zimus nogu vozeći bicikl, op. D. R.), pa je zato ova pobeda nešto veoma, veoma posebno“, gotovo ekstatično je rekao novinarima posle trke. Možda je ovo bio i poslednji trenutak da se uhvati priključak sa ekipom Bron GP i tako sačuva neizvesnost šampionata. Za to je zaslužan i Sebastijan Fetel, koji je posle katastrofalnog starta pao na osmo mesto, ali je potom dobro kombinovao „komparativne prednosti“ – sopstvenu agresivnost i sjajnu timsku taktiku i na cilj stigao drugi. Bila je to treća dvostruka pobeda za ekipu Red Bul, koja u „najbržem cirkusu na svetu“ važi za društvo sa najboljom timskom atmosferom, koju ponajviše kreira veliki šeret Sabastijan Fetel.

A šta (ni)su uradili u timu koji trenutno vodi u oba šampionata – za vozače i konstruktore. E, za to se valja vratiti na prve odlaske u boks. Dženson Baton je to učinio već u četrnaestom krugu i tada se pokazalo, na čuđenje mnogih, da je Ros Bron odredio taktiku od tri svraćanja u boks, a već tada se videlo da su ostali, iako imaju više goriva, na stazi brži od njegovih bolida. Punu cenu je platio tada vodeći Barikelo koji je posle svraćanja u boks, na promenu guma i dolivanje goriva izašao iza Mase. To ga je skupo koštalo jer, iako brži, čak devet krugova nije mogao da obiđe Felipea i ko zna da li bi mu to uopšte i pošlo za rukom da ovaj nije otišao u boks na „redovan servis“.

„Ovo je bila odlična predstava kako tim može da izgubi trku“, bio je ciničan komentar Rubensa posle trke. „Učinio sam sve što je bilo do mene, isprednjačio već u prvoj krivini, a zbog njih sam izgubio trku. Najradije bi seo u avion i otišao kući. Neću ni da pričam sa ljudima iz tima. Zašto bih? Bilo bi to samo ‘bla, bla, bla’, a ja to ne želim da slušam.“

Uz pomenute, trku su obeležila još dva tima – Ferari i Vilijams. Naime, u jednom trenutku, negde oko sredine, trku su vodili Kimi Raikonen i Felipe Masa! Priznajem, meni melem na ranu, ma koliko da sam znao da to ne može dugo da traje, ali – zar se ne kaže da život čine male stvari?

„Iskren da budem, ovo mi je nedostajalo, da budem među prvom trojicom“, rekao je posle trke Masa. „Odlično sam startovao, obišao mnogo vozača, a najvažnija je bila poslednja promena guma kad su stvari legle na svoje mesto.“ Zadovoljni su i u timu pa su porasli i apetiti, odnosno predstoji im žestoka borba sa Tojotom za treće mesto u konkurenciji konstruktora. Ipak, sad je potpuno jasno da Ferari više koristi ovu sezonu za „testiranje“ i pripremu bolida za narednu, a ako do kraja ove iščipka još koji dobar plasman, dobro jest.

Šta nam je još pokazala trka u Nirburgringu? Pa i to da je forma nekih timova iz sredine na uzlaznoj liniji, mislim pre svega na Meklaren i Reno za koji je Fernando Alonso u prilično usamljenoj, ali ipak na momente i dinamičnoj trci osvojio sedmo mesto, da su neki timovi i vozači skloni prijatnim iznenađenjima jer je osim Zutila i mali Rozberg (Vilijams) bio sjajan. Napravio je pravi ršum na startu i sa petnaestog dospeo najpre do sedmog mesta, da bi posle drugog svraćanja u boks zaseo na četvrtu poziciju koju je do kraja odlično branio od favorizovanog dvojca Baton–Barikelo.

Sledeća trka je za Veliku nagradu Mađarske, 26. jula na stazi Hungaroring.