Kao što je porodica Dunđerski bila simbol bogate srpske trgovačke i industrijske elite u Austrougarskoj, tako i novi vlasnici dvorca Sokolac simbolizuju novopečene srpske bogataše, pa se može reći da je Maja Buha – Lenka Dunđerski po meri Srbije 21. veka
“Zbogom Lenka Dunđerski, zbogom Dvorac Sokolac. Bila mi je čast i zadovoljstvo, ponekad i muka, biti u vašoj blizini i čuvati vas. Tu sam živeo 25 godina sa vama, a čuvao ga 40 godina i proveo lep život! Tu mi je prohodao i sin, i on vas je voleo. Ne znam da li ćemo se još družiti, ali ostaćete mi u lepom sećanju. Mi ćemo se, Lenka, jednog dana ponovo sresti, a tada ću ja dodavati boje Urošu za zajednički portret koji ćemo samo mi videti. Nadam se da će dvorac dobiti svoj pravi sjaj. Ne znam ni sam da li sam tužan ili radostan, no – vreme će pokazati svoje!”, napisao je na svom Fejsbuk profilu Milan Jašin, čovek koji je 40 godina brinuo o Dvorcu Sokolac čija je prodaja iz stečaja nedavno podigla veliku buru u javnosti.
Obišao sam Dvorac Sokolac u decembru 2020. i zatekao ga u prilično dobrom stanju što nije često kada je reč o ovakvim objektima koji se nalaze u procesu restitucije (Dvorac Fantast u Bečeju npr), državnom vlasništvu (Špicerov dvorac u Beočinu npr) ili u posedu firmi u stečaju kao što je sa Sokolcem bio slučaj.
Dvorac je izgrađen početkom 19. veka, ali ga je Lazar Dunđerski otkupio i preuredio po svom ćefu, da bi bio po uzoru na druga dva dvorca Dunđerskih, onaj u Čelarevu i onaj u Hajdučici. Bio je namenjen u miraz Lenki, Lazarevoj ćerki, ali je nakon njene prerane smrti dat u miraz Emiliji, Lenkinoj sestri. Osim dvorca, Emilija Milka Ivanović je dobila i čitavo imanje koje se zvalo “Veliki salaš” i koje je obuhvatalo 3.997 jutara. I danas se u dvorcu nalazi portret Lenke Dunđerski koji je uradio Uroš Predić, u punoj stojećoj figuri, verovatno po narudžbi Laze Kostića povodom desetogodišnjice od Lenkine smrti.
Za dvorac je vezana i jedna legenda. Naime, vlasnik dvorca Lazar Dunđerski je bio dobar kockar, ali jednog dana je na kartama izgubio i dvorac i imanje oko njega. Protivnik Lazara Dunđerskog je ponudio da bi ako, naravno, želi, Lazar mogao da povrati celo imanje samo jednim pucnjem iz pištolja. Sigurno da to i nije bio tako lak zadatak, jer je morao da pogodi jabuku na glavi svoje supruge. Pored sveg rizika da izgubi i ženu i imanje, Lazar je prihvatio ponudu. Nanišanio je, zadržao dah i opalio. Lazaru definitivno nije bio dan za kartanje, ali je zato za lov bio itekakav. Nije mu zadrhtala ruka, pogodio je jabuku na glavi svoje supruge i povratio i imanje i dvorac.
Dvorac je tada 2020. bio u solidnom stanju, očuvane su kaljeve peći, nešto stilskog nameštaja, kao i “soba Lenke Dunđerski”, a Milan Jašin je Matiji Kovaču, pokrajinskom poslaniku iz Novog Bečeja i meni pokazao podrum kuće u kojem se nalazi 100 godina stara kuglana, pravi raritet na ovim prostorima.
Tada sam napisao kako verujem da će u sklopu nacionalnog projekta “Dvorci Srbije – zaštita kulturnog nasleđa” i ovaj biser arhitekture i značajno dobro istorijskog i kulturnog nasleđa – ponovo zablistati u punom sjaju. To se nije dogodilo jer je promenom na čelu Ministarstva kulture došlo do potpunog gubitka interesovanja nadležnih za ovaj projekat.
Krajem prošle godine kao bomba je odjeknula vest da je Sokolac prodat na javnom nadmetanju koje je sprovela Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, u okviru stečajnog postupka nad preduzećem BD Agro AD Dobanovci. Kao najpovoljniji ponuđač proglašena je firma “Vojvodinaput” iz Zrenjanina u vlasništvu Maje Buhe. Ova firma je imovinsku celinu kupila po početnoj ceni od 38.131.622 dinara. Osim zgrade dvorca Sokolac, Maji Buhi su prodate i upravna zgrada površne 287 metara kvadratnih, porodična stambena zgrada tj. stan domara od 86 metara kvadratnih, benzinska pumpa na površini od 28 metara kvadratnih, kao i zemljište koje se prostire na površini više od 60.000 metara kvadratnih.
Inače, Maja Buha je ćerka Ljubiše Buhe Čumeta, nekadašnjeg vođe Zemunskog klana i zaštićenog svedoka na suđenju ubicama Zorana Đinđića, koju je dobio u braku sa Ljiljanom Buhom sa kojom ima i sina Boška. Ljiljana Buha je bila svedok u nekoliko bitnih slučajeva, uključujući ono vezano za pokušaj trovanja njenog tadašnjeg supruga. Na suđenju je izjavila da je bila primorana da otruje svog muža, nakon čega je, po naređenju Dušana Spasojevića, bila zatočena deset meseci. Inače, Ljubišu Buhu Čumeta, prvog svedoka saradnika u istoriji srpskog pravosuđa, mediji su fotografisali na štandu Vojislava Šešelja na poslednjem beogradskom Sajmu knjiga. Pre dva meseca, na zahtev Višeg suda u Beogradu, raspisana je potraga za Ljubišom Buhom Čumetom kako bi svedočio u sudskom postupku za tzv. prvu otmicu Zemunskog klana.
Ipak, iako je licitacija završena i kupac proglašen, konačan prenos vlasništva nad dvorcem još nije zaključen jer se radi o nepokretnom kulturnom dobru, za koje Republika Srbija ima zakonsko pravo preče kupovine. Prema Zakonu o kulturnom nasleđu, kada se prodaje nepokretno kulturno dobro, uključujući prodaju iz stečajnog postupka, Republika Srbija ima pravo da nakon sprovedene licitacije prihvati postignutu cenu i stupi na mesto kupca. To znači da država ne učestvuje u javnom nadmetanju, već se o ishodu licitacije obaveštava naknadno. Od tog trenutka počinje da teče zakonski rok u kojem se država izjašnjava da li koristi pravo preče kupovine. Ukoliko ga iskoristi, kupoprodajni ugovor se zaključuje sa Republikom Srbijom, a privatnom ponuđaču se vraća uplaćeni depozit. Ukoliko se država tog prava odrekne ili se ne izjasni u propisanom roku, ugovor se zaključuje sa kupcem koji je proglašen na licitaciji.
Kada se zna u čijem je vlasništvu ova firma, biće zanimljivo da se vidi da li će država da se umeša i otkupi dvorac.
“Najpre, držim da je od svih oblika književnog izražavanja radio-drama najbliža romanu, jer dopušta bezmalo neograničenu slobodu kretanja kako u dimenzijama vremena i prostora tako i kroz duhovni mikrokosmos... Dodaću da se radio-drama, bar kako je ja radim, piše kao pesma. Ja lično ili je u prvoj verziji napišem za nekoliko dana, ili nikad...” (Borislav Pekić, Šta je za mene radio-drama)
Vek nakon premijere filma Metropolis Frica Langa, priča o gradu podeljenom između elite i radnika smeštena u 2026, sada, u eri digitalne ekonomije, algoritama i društvene nejednakosti deluje savremeno
Tehnologija može pomoći u formulisanju rečenice, ali ne može preuzeti odgovornost za ideju. Drugim rečima, veštačka inteligencija može biti alat mišljenja, ali ne može biti njegov subjekt
Generacija nobody nije nobody zato što je beznačajna, već zato što je bila previše jedno i previše drugo, previše rano i previše kasno na svakom mestu na kome se pojavila
Saim Dušan govori desetak jezika. Vrlo moguće da mu je pomoglo to što je od malena rastao uz srpski i engleski. Šta su prednosti bilingvizma?
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
