Kupovina vremena

Svaki stoti građanin Srbije stariji od 60 godina, ima Parkinsonovu bolest (PD). Ovo progresivno neurodegenerativno oboljenje koje nastaje zbog postepenog propadanja, odnosno odumiranja nervnih ćelija u delu moždanog stabla koji se naziva substantia nigra (crna supstanca), za posledicu ima pad koncentracije dopamina koji igra ključnu ulogu u koordinaciji pokreta tela. Iako je rizična grupa upravo populacija starija od 60 godina, bolest može da se javi i ranije – između 40. i 50. godine života – i tada se naziva „Parkinsonova bolest sa ranijim početkom“. Najuobičajeniji simptomi su: drhtanje ruku i nogu, teškoće u bržem kretanju, ukočeni udovi i tipičan hod povlačenjem nogu. Parkinsonova bolest može izazvati i depresiju, promene ličnosti, demenciju, kao i probleme s govorom i spavanjem. Među slavnim osobama koje pate od Parkinsonove bolesti su bokserska legenda Muhamed Ali i glumac Majkl Dž. Foks a, kako je Vatikan posle dugogodišnjih nagađanja potvrdio 2003, od PD-a je bolovao i papa Jovan Pavle II.

„Danas na raspolaganju imamo najbolji lek protiv Parkinsonove bolesti – levodopu, koji direktno nadoknađuje nedostatak dopamina u centralnom nervnom sistemu“, kaže za „Vreme“ dr Nikola Vojvodić iz Instituta za neurologiju u Beogradu. „Levodopa karakteristično ublažava sve simptome bolesti, međutim, problem sa ovim lekom jeste to što se nakon pojačane upotrebe, posle pet do šest godina uzimanja, javljaju neželjeni efekti.“ Ti simptomi, objašnjava dr Vojvodić, mogu se manifestovati u iznenadnoj pojavi različitih nevoljnih pokreta, iznenadnom skraćenju delovanja doze leka i, ponekad, ti neželjeni efekti leka funkcionalno do te mere ometaju bolesnika da mu je podjednako loše i sa lekom i bez njega. Zbog toga se danas Parkinsonova bolest leči čitavim nizom drugih lekova koji ne predstavljaju direktnu supstitucionalnu terapiju kao levodopa, već na neki način stimulišu pojedine delove centralnog nervnog sistema u kojima ima preostalih zaliha dopamina da počnu pojačano da luče te zalihe. „Reč je o takozvanim dopaagonistima, od kojih se neki, za razliku od levodope koja se pije u četiri, pet, pa i šest dnevnih doza, uzimaju u samo dve doze“, kaže dr Vojvodić.

Dobra vest je da se u Srbiji od 1. septembra na pozitivnoj, A listi nalazi i jedan lek iz grupe dopaagonista – ropinirol. Međutim, još bolja vest je da će domaćim pacijentima uskoro biti dostupan i dopaagonist koji će moći da uzimaju samo jednom dnevno. Na desetom Evropskom kongresu neurologa, održanom početkom septembra u Glazgovu, farmaceutska kompanija Glakso Smit Klajn (GSK) predstavila je upravo tu, novu formu ropinirola.

„Očekujemo da će ovaj lek postići bolji efekat i doneti olakšanje svim pacijentima koji boluju od Parkinsonove bolesti i uzimaju dopaminske agoniste. Za razliku od ostalih, on će samo jednim uzimanjem tokom celog dana omogućiti ravnomernu dozu dopamina koja je pacijentima potrebna da dobro funkcionišu“, objašnjava za „Vreme“ dr Aleksandra Marjanović, predstavnik GSK-a za Srbiju. „Neće se desiti da pacijenti zaborave da uzmu dozu ili da kasne sa uzimanjem leka, ili da svoj ritam života podređuju terapiji.“ Kako ističe dr Marjanović, novi dopaagonist biće jedna od nesumnjivih prednosti, pre svega za mlađe pacijente. Njegovim uzimanjem, levodopa bi se čuvala za krajnji stadijum bolesti, što će poboljšati kvalitet života pacijenata, ali i produžiti njegov životni vek. Istovremeno, pacijentima koji su već na terapiji levodopom, koja ostaje neprikosnovena kada je lečenje PD-a u pitanju, dr Marjanović kaže da će novi dopaagonist omogućiti da dozu levodope smanje i do 30 procenata, a samim tim i spektar njenih neželjenih dejstava. „Kada lek bude registrovan i u Srbiji, učinićemo sve da bude što pristupačniji; potrudićemo se da bude na pozitivnoj listi i dostupan pacijentima“, obećava dr Marjanović.

Kako istraživanja pokazuju, svaki peti oboleli od Parkinsonove bolesti lek uzima na vreme, 42 odsto bolesnika zakasni/porani sa terapijom, 24 odsto uopšte ne uzme lek zbog zaboravnosti ili tempa života, šest odsto uzima dnevno više doza nego što je predviđeno, a neki odbijaju lekove da se ne bi razlikovali od zdravih osoba.

Za sada ne postoji lek protiv Parkinsonove bolesti, niti preventivne mere koje bi sprečile njenu pojavu. „Jedina prava terapija koju bismo mogli da primenimo u lečenju parkinsonizma jeste genetska terapija“, kaže dr Vojvodić. Dok takva terapija ne postane moguća, obolelima od Parkinsonove bolesti, pored lekova, u održavanju i poboljšavanju pokretljivosti, gipkosti, ravnoteže, kao i u povećanju raspona kretnji pomaže i fizikalna terapija. U kasnijim stadijumima bolesti, ponekad se koristi hirurški zahvat na mozgu koji pomaže u olakšavanju štetnih propratnih posledica dopaminskih lekova. Neka istraživanja ukazuju na to da se bolest sporije razvija kod osoba koje ostaju angažovane u aktivnostima kojima su se bavile pre postavljanja dijagnoze ili čak uključe i nove aktivnosti. Najveća zabluda kada je o Parkinsonovoj bolesti reč jeste da je sve što se radi uzaludno. Bolest se može držati pod kontrolom preparatima levodopom i dopaminskim agonistima. Jedan od najizdržljivijih boraca protiv parkinsonizma je svakako Muhamed Ali, koji je od PD-a oboleo već s navršenih četrdeset, davne 1985. godine.