Zgrade u Srbiji progutaju čak 48 odsto ukupne potrošnje energije. I dok prosečna godišnja potrošnja u evropskim gradovima iznosi 138 kWh po kvadratnom metru, u Srbiji se godišnje potroši čak 228 kWh/m2
Ko je najveći potrošač energije u Srbiji? Prema podacima Agencije za energetsku efikasnost, glavni osumnjičeni su zgrade, bilo da je reč o starim stambenim i poslovnim objektima ili pak novogradnji gde se ne razmišlja previše o efikasnosti. Naime, zgrade godišnje progutaju čak 48 odsto ukupne potrošnje energije u Srbiji. Od toga 65 odsto potroše stambeni objekti, dok ostatak odlazi na industrijske i poslovne zgrade. Ovako visok udeo u potrošnji nije daleko od stanja u gradovima Evropske unije, gde se, upravo zbog toga, poslednjih godina prilično investira u štednju energije u zgradama.
Međutim, domaći problem je u izrazitoj energetskoj neefikasnosti. Prema podacima iz Programa ostvarivanja strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, u zgradama u Srbiji se tokom godine potroši dvostruko više energije nego u zemljama Evropske unije. Prosečna godišnja potrošnja u evropskim gradovima iznosi 138 kWh po kvadratnom metru, dok se u Srbiji godišnje potroši čak 228 kWh/m2. Ovu razliku pokušavaju da nadoknade preduzeća koja se bave automatizacijom upravljanja potrošnje energije u zgradama. Tim poslom se u Siemens Srbija bavi sektor za automatizaciju u zgradarstvu (BAU/CPS).
„Svaka zgrada troši neku energiju na grejanje, hlađenje i provetravanje. Mi se bavimo automatizacijom takvih sistema“, kaže za „Vreme“ Andrej Škorc, beogradski direktor za BAU/CPS iz divizije Industrija kompanije Siemens d.o.o., koji objašnjava da je poslednjih godina u automatizaciji veoma zastupljena i svest da treba da se na neki način uštedi energija. „U nove zgrade kroz naše projekte ubacujemo energetski efikasna rešenja, dok kod starih zgrada gde radimo rekonstrukcije pokušavamo da postojeća termotehnička rešenja približimo savremenim standardima“, kaže Škorc.
STANDARDI: Ceo taj posao, budući da se odnosi na konkretne uštede u novcu, mora se odvijati prema evropskim rugulativama. Kako bi se postavili odgovarajući standardi u ovom poslu, Evropska unija je evropskom komitetu za standardizaciju dala mandat da nađe načina kako da standardizuje primenu uštede u zgradama. Tako je nastao standard EN15232, koji se odnosi na uticaj sistema automatizacije na potrošnju u okviru jedne zgrade. Njime su normirani postupci automatizacije, ali postoje i standardi kojima se sertifikuje ono što je postignuto na planu uštede energije.
Tako je, nalik na klasifikaciju električnih uređaja, EU podelila i sve zgrade prema energetskoj efikasnosti. Danas postoje četiri osnovne klase zgrada – A, B, C, D, gde je A energetski najefikasnija, a D najmanje efikasna klasa. Kako bi se ustanovilo u kojoj je klasi neka zgrada, Siemens je razvio softver Energy performance classification tool. On omogućava da se na osnovu uvida u instaliranu opremu i način njenog funkcionisanja odredi energetska klasa objekta.
Kad se zgrada pokušava učiniti energetski efikasnijom, uvek se na osnovu klase kojoj ona trenutno pripada i željenog efekta procenjuje koliko je potrebno uložiti u termotehničke instalacije. „Mi analitički prilazimo ovom poslu“, kaže Škorc, koji dodaje da je osnovno pitanje za svakog investitora, bez obzira na to da li on gradi novu ili rekonstruiše staru zgradu „gde sam ja, koliki su potencijali i o kakvoj uštedi pričamo“.
„Uvek ste suočeni sa odnosom cena-učinak“, smatra Škorc. „Tako prelaskom iz klase C u B dobijate 20 do 30 odsto uštede energije, jer se prelaskom iz klase u klasu uvek podiže efikasnost i smanjuju se troškovi. Međutim, za svaki nivo zgrade postoji nivo opreme koji se mora ugraditi. I zato za svaki nivo postoji cena.“
MERENJE: Kako se realizuje ušteda? „Što je veća zgrada, statistika radi više za vas. Reč je o tome da se energija proizvodi i doprema na zahtev, uvek tačno onoliko koliko je potrebno. Svaki zahtev za energijom mora se automatski prepoznati, a kad prepoznate potrebu za energijom, morate da je zadovoljite na optimalan način, tamo gde je potrebno i koliko je potrebno. Osnovni postulat je da u svemu tome krajnji korisnik prostora nikad ne oseti nikakav problem“, objašnjava Škorc.
Takozvanim pametnim upravljanjem zahteva za energiju moguće je napraviti distribuciju energije tako da se ona štedi. Ljudi ne borave uvek u svim prostorijama i kad se neka od soba isprazni, ovakvi automatizovani sistemi to prepoznaju i počnu da smanjuju njeno grejanje ili hlađenje. Sama potrošnja energije meri se kalorimetrima i deliteljima energije.
U tom procesu presudno je merenje, koje je, uostalom, preduslov da bi se uopšte govorilo o energetski efikasnim zgradama. „Merenjem se podiže svest i jasna sprega između toga šta radite i šta se dešava. Kod nas ljudi ponekad regulišu temperaturu na katastrofalan način – otvaranjem prozora. To je zato što se energija plaća paušalno i ljudi ne znaju koliko troše“, smatra Škorc, koji dodaje da bi građani, kad bi imali svest koliko troše energije time, ovo rešavali na drugi način. No, čak i kad se u neku zgradu ugradi automatizovani sistem upravljanja, to ne znači da će on biti korišćen racionalno. Zbog toga Siemens zgrade na kojima je radio umrežava u centralni sistem gde operater neprekidno prati stanje u više objekata. Jedan takav sistem je AOC, koji iz centrale u Beču istovremeno prati čak 250 objekata.
Kod primene automatizacije, potencijali uštede su posebno veliki. Smanjena potrošnja energije donosi nesumnjivu energetsku dobit investitorima, no, kako kaže Škorc, investicije u omotač zgrade vraćaju ulaganje za deset ili dvadeset godina, dok se investicijom u automatiku ono vraća za samo dve do pet godina.
Jedan zgodan primer analize potencijala uštede energije u zgradama realizovan je nedavno u Novom Sadu. Kompanija Siemens je sa partnerima izvršila analizu potencijala uštede energije u objektu „Spens“ u Novom Sadu, što je bio poseban izazov jer je reč o multifunkcionalnom objektu koji se sastoji ne samo od kancelarijskog prostora već sadrži i sportske sale, bazene i izložbeni prostor. „Analizom smo došli do pedeset odsto potencijala uštede energije samo kroz revitalizaciju sistema automatske regulacije termotehničkih instalacija“, kaže Andrej Škorc, direktor za BAU/CPS iz kompanije Siemens d.o.o., koji objašnjava da je to podrazumevalo promenu određenih režima rada. Sličan poduhvat Siemens je realizovao i u hotelu „Portomontenegro“ u Tivtu, gde je u svaki apartman ugrađeno po po dva kalorimetra, dva vodomera i dvotarifno električno brojilo. Škorc objašnjava da je ciklus dugačak jer postupak analize traje mesecima, dok ciklus samih merenja stanja zahteva više od godinu dana jer je neophodno izmeriti kako se zgrada ponaša u svim godišnjim dobima. „Ima dosta problema u samom modelu ugovaranja uštede energije“, kaže Škorc, koji objašnjava da prema domaćim zakonima ne postoji mogućnost da se „tenderišete kako hoćete da uštedite 100 kWh“. „Drugi problem je, naravno, novac. Ali, država očigledno ima svest o svemu tome. Ona bi politikom subvencionisanja mogla da otvori taj posao, a mi smo tehnički spremni na odgovorimo na sve takve zahteve.“
GREEN CITY, Broj 3, 9. septembar 2010. GREEN CITY je dvomesečni ekološki dodatak na šest strana nedeljnika „Vreme“, koji se realizuje uz saradnju i finansijsku podršku kompanije SIEMENS d.o.o. Beograd.
Tekstove priredili: Jovana Žuržin, Jasmina Lazić i Slobodan Bubnjević. Oprema teksta: „Vreme“
Mundijal 2026. biće prvi na kojem će učestvovati 48 reprezentacija, pa će Evropa umesto dosadašnjih 13 imati 16 predstavnika. Reprezentacija Srbije igraće u grupi K protiv Engleske, Albanije, Letonije i Andore
Da bi se obeležila stogodišnjica prvog Mundijala, koji je organizovan 1930. u Urugvaju, FIFA je odlučila da 2030. godine Argentina, Urugvaj i Paragvaj prve utakmice u grupnoj fazi odigraju kod kuće
Dan nakon otvaranja Notr Dama, u štampi širom sveta više su komentarisali kome se Tramp srdačno javio nego što su analizirani radovi na kamenu, drvetu i staklu u samoj katedrali
U Narodnom muzeju Srbije otvorena je retrospektivna izložba vajara Jovana Kratohvila, čije inovacije u umetnosti njegovi savremenici nisu umeli da vrednuju. Izložba je priređena povodom stote godišnjice umetnikovog rođenja, jedina dosad. Njena autorka je Lidija Ham Milovanović, muzejska savetnica
Oksfordova reč godine izraz je onoga što svi već dugo znamo i osećamo, ali ne umemo da se odupremo
Dok dezavuiše najbliže saradnike i pokušava da uplaši narod kukanjem na „hibridni rat“ i zazivanjem tajnih službi, u obraćanju predsednika Srbije Aleksandra Vučića sve više se oseća smrad sumpora iz Šešeljevih dana
Šta se krije iza eksplozije u Vojnotehničkom institutu koja je u ponedeljak, 9. cecembra, uzbunila Žarkovo i dima koji se nadvio iznad Ceraka
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
