Južni vetar ponovo zajedno nastupa na Tašmajdanu. Neki ih vole, neki ih mrze, neki mrze što ih vole, nostalgiju osećaju svi
Orkestar sa kojim je nastupala „velika petorka“ Dragana Mirković, Sinan Sakić, Kemal Malovčić, Šemsa Suljaković i Mile Kitić punio je dvorane širom Jugoslavije. Tako je izgleda i danas. Koncert „Južni vetar festival“ najavljen je za 27. jun na Tašmajdanu, a karte se prodaju, iako se još uvek ne zna ko će sve nastupati.
Posebna vrsta nostalgije rezervisana je za zvuk Južnog vetra i narodnjački hardkor. U njemu se preteruje bez stida, a život ne pakuje u pristojnosti. Nekome je to neprijatno podsećanje na estetiku od koje želi da pobegne, simbol kiča i svega što je učen da prezire. Za nekog drugog pak povratak nečemu iskrenom i ogoljenom.
Južnom vetru se ili prepustiš ili od njega zazireš.
Otkrivena su četiri imena pevača i pevačica koji će nastupati na „Južni vetar festivalu“.
Na Tašmajdanu će se zasigurno čuti „Milo moje što te nema“ i „Kad bi znao kako čeznem“ Dragane Mirković. Pridružiće joj se i Anica Milenković sa „Na lančiću ime tvoje“, koja zbog ovog koncerta dolazi iz Amerike.
Kemal Malovčić pevaće „Okreće se kolo sreće“, a tu će biti i Srećko Šušić koga je publika poslednjih godina mogla da čuje u kafani ispod Pančevačkog mosta.
Izvođači su pozvali ljubitelje Južnog vetra da 27. juna budu deo festivala, uz obećanje da će se to veče dugo pamtiti. Organizatori su najavili da će još estradnih umetnika gostovati, te da će događaj trajati više od pet sati.
Cene karata kreću se od 1.900 do 6.800 RSD.
Nekad jugoslovenska, danas srpska, izdavačka kuća i orkestar Južni vetar promenila je narodnu muziku. Bili su otelotvorenje balkanskog melosa u folku, koji je publiku bacao u trans.
Južni vetar je osnovao Miodrag M. Ilić, poznatiji kao Mile „Bas“. Najveći uspeh dostigli su osamdesetih godina, zahvaljujući pomenutoj „Velikoj petorci“. Sa njima su na turnejama svirali Mile „Bas“, gitarista Sava Bojić i harmonikaš Perica Zdravković.
Jedan od najistaknutijih članova Sinan Sakić, prozvan „Kraljem narodne muzike“, preminuo je 2018. godine.
Pesme Južnog vetra i danas se pevaju po kafanama i koncertima. Nostalgija se oseća što zbog vremena u kome su nastale, što zbog emocija koje prizivaju. Da ljudi uz njih uživaju, slave i plaču potvrđuje i pomama za kartama za predstojeći nastup.
Jaz između „kulturno-elitnog” ukusa i masovne popularnosti pratio je Južni vetar od njihovog nastanka. Jedni narodnjake vole, drugi mrze, treći mrze što ih vole. Realnost je takva da se karte prodaju, ma šta ko o tome mislio.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Film Wyznanie Vaclava Marhoula je o staljinističkim progonima, i to nije bio razlog što ga je češki reditelj Vaclav Marhoul snimao u tajnosti. A šta jeste bio, saznalo se ovih dana, pred Filmski festival u Varšavi
Žene danas mogu i imaju pravo da budu i Marte i Marije. I konzervativne i progresivne istovremeno. I stručnjakinje, akademkinje, umetnice i supruge i majke. Ali – moraju li? Mogu li, jednostavno, da – izaberu? Setimo se Glorije Stajnem, ikone feminizma
Paskvale Frizenda je jedan od najpoštovanijih crtača italijanske škole stripa novije generacije. Nedavno je objavljen portfolio njegovih radova, što je uglavnom rezervisano za velikane
Koncert Jelene Karleuše u Lučanima, drugi put zakazan nakon što je prvi nastup otkazan, nije održan. Ispred Doma kulture okupili su se građani koji su uzvikivali „Pumpaj, pumpaj“ i protestovali protiv nastupa
Svakome ko se bavi novinarstvom u Srbiji treba da bude čast da bude deo redakcije „Vremena“, kaže Igor Božić o dolasku u naš tim. Donedavni prvi čovek N1 će, osim što će pisati, biti i producent „Vreme filma“
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
