Za „Vreme“ iz Brisela
Posle petnaestak minuta vožnje kroz predgrađe Brisela, putem koji prolazi pored fascinantnog Atomium centra i kraljevske palate sa parkom koji i zimi izgleda raskošno, skrećemo put šume. S desne strane puta ukazuje se čistina i na njoj dvospratnica od stakla. „Stigli smo“, kaže vodič.
Izlazimo iz autobusa i čekamo da se iz staklene laboratorije pojavi neko ko će nas uvesti unutra. Napolju je bar tri stepena ispod nule i duva ledeni vetar. Vodič tvrdi da obično nije toliko hladno, ali nije ubedljiv. „Nema veze, unutra je sigurno ko u banji“, samouvereno konstatuje jedan od kolega.
Iako smo još ispred zgrade, možemo da vidimo kako zaposleni u laboratoriji barataju kesicama sa krvlju. Štaviše, možemo da gledamo i kroz zgradu, iza koje miruje veštačko jezerce prekriveno ledenom skramom.
„Laboratorija je tako napravljena da sve može da se vidi, a da posetioci nikada ne budu u kontaktu sa materijalom“, kaže otvarajući nam vrata dr Mark Vateršut, čovek koji je projektovao zgradu. Dok šetamo centralnim holom, gledamo u skladište matičnih ćelija pod nogama. I pod je providan.
„Zgrada je namerno od stakla i spolja i iznutra. Time pokazujemo da smo otvorenog uma i da nemamo šta da krijemo“, kaže njen tvorac i dodaje da očekuje mnogo posetilaca. Sve je kao na dlanu. Dok stojimo u holu vidimo i sobu za prijem, i proces obrade uzoraka, i karantin… Na gornjem spratu nalaze se „čiste sobe“, u kojima se obrađuju uzorci pupčanika. Do njih vode stepenice dizajnirane tako da simbolizuju DNK lanac. „Namerno smo to uradili“, kaže Vateršut.
Namerno su i rizikovali u oktobru 2007, kada je kompanija izašla na belgijsku berzu. Razvoj posla zahtevao je veći prostor, veće skladište i više profesionalnog osoblja. Za to je bilo potrebno i više para. „Kada na berzi neka kompanija dostigne dobar rejting, onda može da ubedi investitore da pomognu u izgradnji nove zgrade“, kaže Vateršut. Ispostavilo se da je to bio dobar potez i kompanija je dobila 34 miliona evra, koji su uloženi u ovu prelepu zgradu. Izgradnja je počela krajem 2008, a završena je u septembru 2009. godine. Sada je to prostor od 5000 kvadratnih metara stakla. „Koliko je bezbedno?“, pita fotograf verući se uz DNK lanac. „Bez brige“, odgovara Vateršut. „Na zgradu avion može da padne i da se uzorcima i nama ništa ne dogodi. Češće nas pitaju šta je sa strujom i imamo li generatore.“
SVE POD KONAC: Struje ima, i te kako. Može da se dogodi da struja nestane jednom godišnje na 15 minuta. „Lepota ove laboratorije je u tome što nama struja, zapravo, ne treba“, kaže Vateršut. „Uglavnom koristimo laptopove, imamo dosta prozora i dnevnog svetla (čak i u tmurnoj Belgiji, prim. aut.), a tankovi koje ste videli u prizemlju mogu četiri dana da održe temperaturu od minus 180 stepeni ako ostanu bez struje.“ Četiri dana bez struje u Belgiji je nezamislivo. Međutim, čak i da se to desi, kaže naš sagovornik, imaju dovoljno kofa iz kojih će napuniti tankove tečnim azotom.
Rezervoar tečnog azota ima kapacitet od 11.000 litara. Tank direktno kontroliše kompanija koja laboratoriju snabdeva tečnim azotom i, čim zapremina spadne na 30 odsto, šalje nekog da rezervoar napuni.
Najvažniji deo u celom procesu čuvanja matičnih ćelija je njihovo zamrzavanje i svaki nepredviđeni događaj može prouzrokovati nastajanje kristala koji će oštetiti uzorak. Međutim, i za ovo postoji plan B – generatori koji će dvema mašinama dati dovoljno struje da nastave zamrzavanje čak i ako struja nestane usred tog procesa.
Saznajemo još da lokacija nije izabrana iz idiličnih razloga i da veštačko jezerce ima važnu ulogu. „Laboratorija je izgrađena baš na ovom mestu da bismo mogli da regulišemo problem tečnog azota, a da ne ugrožavamo životnu sredinu. Pošto je teži od vazduha, tečni azot ostaje na dnu i ako imate podrum (kao što ga ima ova laboratorija), imaćete i problem da vam tečni azot padne dole i da vam je potrebna izuzetno jaka ventilacija da ga izvuče napolje“, objašnjava Mark Vateršut. „Zato smo napravili veštačko jezerce i jednom velikom cevi ga povezali sa skladištem. Ta cev po potrebi upumpava tečni azot u jezerce, a priroda ostaje maksimalno zaštićena.“
Zgrada je, dakle, bezbedna u svakom pogledu. Međutim, uopšte nije „ko u banji“. U laboratoriji, prema subjektivnoj proceni, nema više od 13 stepeni (iznad nule). Mark Vateršut je u debljem somotskom sakou, sa šalom oko vrata. Objašnjava da mora da bude hladno zbog uzoraka. Dakle, nema skidanja kaputa.
RED I DISCIPLINA: Dolazimo do sporednog ulaza gde kurir predaje uzorke. Ima dana kada stigne i 120 kutija za obradu. Radno vreme traje dok se ne obrade svi uzorci koji stignu toga dana.
„Kada dizajnirate ovu zgradu, onda morate da je uradite tako da zaposleni ne moraju da šetaju tamo-amo“, kaže Vateršut.
Ulaz u laboratoriju dozvoljen je samo zaposlenima i sve je pod kontrolom malih crnih kutija. Tik uz ulaz nalazi se desk za prijem pošiljke. Kitovi u kojima se nalaze uzorci matičnih ćelija (vidi okvir: Vađenje krvi iz pupčanika!) zapakovani su u kutije napravljene od polivinilske mase i kartona. Ovde se vrši odvajanje uzorka od transportnog dela koji se spušta u podrum i šalje na deponiju, dok uzorak u kesi ulazi u laboratoriju i čeka obradu.
Rad u laboratoriji zahteva disciplinu i red – svako radi isti posao svakoga dana. Da bi se izbegao faktor ljudske greške uspostavljene su standardne operativne procedure.
Svaki uzorak koji stigne u laboratoriju ima svoj bar-kod. Čim stigne pošiljka, osoba koja je preuzme postaje odgovorna za nju do kraja procedure, provuče je kroz bar-kod čitač i automatski dobije sve podatke o vlasniku uzorka. Svaki korak je strogo definisan i kontrolisan i tačno se zna ko je obrađivao koji uzorak.
Podaci i bar-kod se unose u zemlji u kojoj je uzorak uzet. Kancelarija Life r.f. iz Beograda je kompjuterski povezana sa bazom podataka Krajo Sejva u Belgiji. Zahvaljujući tome, u laboratoriji se štedi vreme i izbegava mogućnost zamene uzorka.
Nakon što je odvojen od kutije u kojoj je dopremljen, uzorak odlazi na obradu. Kesica krvi – kit ima sterilni konektor. Manji deo tog konektora služi za uzimanje uzoraka u kojima posebne mašine–separatori – broje matične ćelije. Ceo proces je automatizovan. Sledi centrifuga uzorka i tada se sadržaj odvaja na tri dela: eritrocite, mononuklearne ćelije i plazmu. U daljem procesu deo sa mononuklearnim ćelijama odlazi u kesu koja se kasnije odnosi u skladište. Tom sadržaju dodaje se specijalni aditiv koji pomaže da se ćelije zamrznu bezbedno.
Pre zamrzavanja sadržaj sa matičnim ćelijama seli se u dve kesice – u jednu zapremine 19, i drugu, zapremine pet mililitara.
Jedna od osnovnih razlika između javne i privatne banke matičnih ćelija je pravo na korišćenje uzorka. U javnim bankama donor svoje ćelije ostavlja nepoznatom primaocu – kao što dobrovoljno dajemo krv – i tu je obavezan test kompatibilnosti. Privatne banke, međutim, čuvaju matične ćelije prvenstveno za njihovog vlasnika, a ukoliko on poželi da ih donira bratu, sestri, ili nekom od roditelja radi se test podudarnosti. Za to služi sadržaj u kesici od pet mililitara. Mogućnost da pola svog uzorka ostavite u javnoj, a pola u privatnoj banci je isključena.
Pre nego što će biti spakovan u aluminijumsku kasetu i odnet u neki od ogromnih tankova koje gledamo kroz pod centralnog hola, uzorak odlazi u „karantin“, na mikrobiološku proveru prisustva bakterija i virusa. „Karantin“ traje dve do tri nedelje i ako je sve u redu – pravac skladište.
Osim ove u Belgiji, Krajo Sejv ima laboratorije u Holandiji, Nemačkoj, Dubaiju i Indiji. Da bi se izbegao svaki rizik od propadanja uzorka, kesice od 19 i pet mililitara se fizički odvajaju na dve lokacije. Donor iz Dubaija, na primer, bez problema može da izrazi želju da deo njegovih ćelija ostane „kod kuće“, a da rezervu sačuva u Belgiji.
NA MINUS 196: Najrizičnije je zamrzavanje matičnih ćelija. Temperatura se prvo spušta tri stepena u minutu, do minus 45 stepeni Celzijusa, kada počinje kristalizacija. Od tog momenta do trenutka kada se ćelije spuste na temperaturu od minus 196 °C na kojoj se i čuvaju, sve ide znatno brže. Upravo je taj napredak u procesu zamrzavanja i omogućio čuvanje matičnih ćelija. Pre nije postojao protokol koji bi garantovao uspeh zamrzavanja i odmrzavanja. Zato su se matične ćelije ranije koristile samo u direktnoj transplantaciji.
U svakom od kontejnera u providnom skladištu nalazi se po 9000 uzoraka, ukupno 120.000. Zahvaljujući bar-kodu, potreban uzorak nađe se za tili čas. Nezvanično, među njima su i matične ćelije članova belgijske kraljevske porodice.
Samo pet osoba iz kompanije sme da uđe u ovu prostoriju. Jedna od njih je dr Sali Senit. „Iako je bezbedno za matične ćelije, skladište može biti opasno za zaposlene“, objašnjava. Osim izuzetno niske temperature, u skladištu je i nizak nivo kiseonika. Iako dva velika ventilatora stalno rade na „provetravanju“, prilikom otvaranja tankova dolazi do snažnog isparavanja tečnog azota, koji jako brzo izvlači kiseonik iz vazduha. Nivo kiseonika očitavaju posebni monitori. Kada padne ispod 19 odsto, pali se naranadžasta lampica. Ako padne ispod devet odsto, pali se crvena lampica i tada nije bezbedno boraviti u skladištu. Zbog temperature od minus 196 stepeni dr Senit nosi specijalnu masku i rukavice dok otvara tank i u njega spušta kasetu sa uzorkom.
Matične ćelije se uglavnom čuvaju na temperaturi između 175 i 180 stepeni ispod nule. Sve dok je temperatura u tanku ispod minus 150 stepeni uzorak je bezbedan. Temperatura u svakom tanku kontroliše se na sat vremena. Ukoliko donator želi, može dobiti temperaturni listing svog uzorka, za 20 godina, odnosno 175.200 sati.
CENOVNIK: Tek kada uzorak bezbedno bude deponovan u skladište, plaća se čuvanje. Dve decenije bezbednog boravka matičnih ćelija u ovoj laboratoriji košta oko 2000 evra. Tom svotom pokriveni su svi troškovi, tako da ne postoje nikakve godišnje naknade ili dodatne provizije za standardno testiranje uzoraka.
Ko odluči da baš u Krajo Sejvu sačuva i matične ćelije drugog deteta dobija popust od 150 evra, a u slučaju blizanaca, klijent ima pravo na popust od 50 odsto za drugog blizanca. Jedna od usluga je Program porodične donacije. Namenjen je porodicama koje žele da pohrane matične ćelije iz krvi pupčane vrpce svog novorođenčeta za teško obolelog člana porodice. U tom slučaju Krajo Sejv obrađuje uzorak i čuva ćelije potpuno besplatno.
Iako se ugovor za čuvanje sklapa na 20 godina, jednom zamrznuti uzorak je večan. Nakon 20 godina možete odlučiti da nastavite sa čuvanjem svojih matičnih ćelija. Produženo čuvanje nakon ovog perioda biće tarifirano u skladu sa tržišnim cenama koje su važeće u tom trenutku. Gruba procena očekivane cene za produženo čuvanje je 40 evra godišnje.
Broj uzoraka u belgijskoj laboratoriji raste. Procenjuje se da će u skoroj budućnosti njen kapacitet biti milion uzoraka, a tada će biti potrebno proširiti skladište.
Plac pored laboratorije je već zakupljen.
Matične ćelije predstavljaju osnovne ćelije ljudskog organizma i iz njih se u toku razvoja ljudskog tela formiraju sve vrste ćelija. Mogu se dobiti iz krvi posteljice i pupčanika, koštane srži i periferne krvi. Danas se oko 75 raznih bolesti tretira matičnim ćelijama izdvojenih iz krvi pupčane vrpce. To su bolesti krvi (leukemija), imunološke bolesti, bolesti centralnog nervnog sistema i metaboličke bolesti. Neka od ovih oboljenja mogu da se izleče matičnim ćelijama, dok se kod drugih stanje pacijenata može znatno poboljšati.
Sve više roditelja iz Srbije svojoj deci želi da osigura budućnost prezervacijom matičnih ćelija. Oni koji se odluče na ovakav „poklon“ svom detetu mogu da se obrate zvaničnom predstavniku Krajo Sejva u Srbiji – kancelariji Life r. f. Beograd. Ova kancelarija od Ministarstva zdravlja traži dozvolu za izvoz svakog uzorka pojedinačno. Kada dobije odobrenje od Ministarstva, Life r. f. sklapa ugovor o tehničko-poslovnoj saradnji sa bolnicom koja ima dozvolu od Ministarstva da uzme uzorak i upućuje trudnicu u tu bolnicu. Dozvolu za uzimanje uzorka krvi iz pupčane vrpce imaju sva porodilišta u Beogradu, kao i bolnice u Užicu, Novom Sadu, Čačku i Smederevskoj Palanci.
Buduća majka u kancelariji Life r. f. ostavlja lične podatke na osnovu kojih će njen uzorak dobiti bar-kod i dobija kit – sterilnu kesu sa nekoliko plastičnih cevčica i iglom kojim se uzima uzorak krvi iz pupčanika. Kit odnosi sa sobom na porođaj.
Nakon porođaja, specijalno obučeni akušer „usisava“ krv iz pupčanika u ovu kesu. Postupak traje nekoliko minuta i potpuno je bezbolan i za majku i za bebu. Nakon brižljivog pakovanja u termoizolacionu kutiju, uzorak se šalje u kancelariju Life r. f. gde se proverava da li je sve dobro spakovano, a oni ga dalje DHL-ovom poštom šalju u laboratoriju Krajo Sejva, gde se obrađuje istoga dana. Krajo Sejv je napravio ustupak za čuvanje uzoraka iz Srbije. Cena dvadesetogodišnjeg čuvanja uzorka za građane Srbije niža je za 20 odsto od cene za ostale zemlje i iznosi oko 1800 evra, zajedno sa PDV-om.
Krajo Sejv je prvi omogućio čuvanje ćelija iz pupčanika. Pupčana vrpca je bogata mezinhimalnim ćelijama, koje se koriste za obnovu tkiva i imaju daleko veći potencijal obnavljanja od matičnih ćelija iz kojih možemo dobiti 20 vrsta tkiva. Zahvaljujući ćelijama iz pupčanika omogućeno je obnavljanje ligamenata, hrskavica, kostiju, srca i nervnog sistema. Uzimanje uzorka pupčanika (odsecanje deset centimetara pupčane vrpce) je, baš kao i uzimanje krvi, potpuno bezbolno i za majku i za novorođenče i traje minut. Obrada je malo složenija od obrade krvi, ali je zato način čuvanja isti. Paket usluge čuvanja dela pupčane vrpce i krvi iz pupčanika košta 2300 evra. U Srbiji zakon još uvek ne dozvoljava čuvanje pupčane vrpce.
„Kada smo pre tri godine razmatrali čuvanje tkiva iz pupčanika, pitali smo se možemo li zamrzavati i nešto od tkiva živih ljudi, jer vi, odrasli, niste imali prilike da zamrznete svoje matične ćelije. Pošto je uzimanje mezinhimalnih ćelija iz koštane srži izuzetno bolan proces (zahteva više od 270 uboda iglom u kost), istražujemo način za uzimanje ovakvih ćelija i iz drugih tkiva. Zaključili smo da mesta na kojima se nagomilava salo (butine, stomak i kukovi) ne samo da sadrže energiju i masti već i – matične ćelije. Liposukcijom ćemo otkloniti mast i proveriti da li tu ima dovoljno matičnih ćelija“, kaže dr Mark Vateršut.
Praktično traganje za matičnim ćelijama u salu počinje u aprilu ove godine u četiri zemlje – Španiji, Grčkoj, Belgiji i Italiji. Cena ovog zahvata još nije poznata, ali će za one sa dubljim džepom svakako biti hit.
