Istraživanje Rojtersa i Oksforda: Publika veruje „Vremenu“

Čak 40 odsto ispitanika istraživanja „Digital News Report 2025“ odgovorilo je da u Srbiji ima najviše poverenja u izveštavanje nedeljnika „Vreme“, pokazuju rezultati koje su u utorak (17. jun) objavili Rojters i Univerzitet Oksford.

Ispred Vremena su u ovom pogledu samo tri medija, svi iz Junajted grupe – portal Nova.rs, kao i televizije N1 i Nova. Izjednačen sa nedeljnikom Vreme je i dnevni list Danas.

Ovaj podatak još je važniji kada se uzme u obzir nisko poverenje u medije u Srbiji – prema istom istraživanju, svega 27 odsto ispitanika veruje vestima u globalu, a 58 odsto je zabrinuto kada su u pitanju lažne vesti.

Najniže nepoverenje u „Vreme“

Pored „Vremena“ i medija iz Junajted grupe, istraživanjem je ispitano i poverenje u sledeće medije: „Blic“, „Informer“, „Kurir“, NIN, Politiku, Radio-televiziju Srbije, TV Hepi, TV Pink, TV Prvu i Večernje novosti.

Iako su mediji Junajted grupe nekoliko procenata ispred „Vremena“ po poverenju publike, nedeljnik „Vreme“ može se „pohvaliti“ podatkom da je najmanje ispitanika reklo da našem mediju ne veruje – tek 29 odsto, u poređenju sa 30 odsto i više, koliko su dobili drugi mediji na ovom spisku.

Primera radi, čak 63 odsto ispitanika ne veruje Pinku, 62 odsto ne veruje Informeru, 57 odsto uopšte ne veruje Hepiju, a 55 odsto Kuriru.

U takozvanoj „country page“ „Digital News Reporta 2025“, čija je autorka prefesorka Fakulteta političkih nauka Snježana Milivojević, piše da je „medijsko tržište u Srbiji prezasićeno, slabo regulisano i pod snažnom političkom kontrolom“.

Jedno od najvažnijih svetskih istraživanja

Digital Media News Report, koji zajedno prave agencija Reuters i britanski univerzitet Oksford, jedno je od najvažnijih svetskih istraživanja posvećenih medijima i svake godine detaljno ispituje situaciju u medijima u više desetina zemalja.

„Nakon nesreće u novembru 2024. godine, kada je 16 osoba poginulo usled urušavanja betonskog krova železničke stanice u drugom po veličini gradu u Srbiji – Novom Sadu, usledili su antivladini protesti jer su demonstranti smatrali da je za tragediju odgovorna vlast. Studenti i mladi ljudi bili su aktivni u organizovanju neprekidnih i sve većih protesta širom zemlje od novembra 2024. Njihove optužbe o korupciji u vlasti i disfunkcionalnim institucijama dovele su do ostavke premijera i pada vlade u januaru 2025. godine. Međutim, predsednik Aleksandar Vučić i dalje je ostao na vlasti u aprilu, nakon što je 13 godina faktički upravljao zemljom, s još snažnijom kontrolom nad medijima. Demonstranti su pozivali i na bojkot provladinih medija, što je kulminiralo dvonedeljnom blokadom Javnog servisa RTS u aprilu 2025“.

Kako se navodi dalje u tekstu, indeks Reportera bez granica za 2025. godinu smestio je Srbiju na 96. mesto od 180 zemalja, što je njen najniži rezultat u poslednjih 23 godine.

U novembru je ta organizacija osudila napade na kritičke novinare, korišćenje SLAPP tužbi protiv nezavisnih medija i činjenicu da zemlja nije ostvarila nikakav napredak u pogledu slobode izražavanja u prethodnoj godini.