Ispunjeno obećanje

Kada su u četvrtak odjeknule bombe u Londonu, dok se još nije znao konačan broj poginulih i povređenih, organizatori Velike nagrade Engleske na stazi u Silverstonu doneli su odluku da se trka ipak održi. Teška odluka, nema šta, ali kolevka Formule 1 ne bi bila to što jeste, baš kao što to ne bi bili ni Englezi da nisu postupili kako su postupili. I naravno, uz rigorozne mere bezbednosti, ne samo da je trkanja bilo nego je prošlog vikenda zabeležena rekordna poseta, čak 200.000 gledalaca! Samo za zvaničan trening, borbu za startna mesta u subotu, prodato je 65.000 ulaznica. Ono što su gledaoci očekivali, to su i dobili – dobro trkanje i pobedu domaćeg tima.

„Ovo sa prolupavanjem motora uoči trke već počinje da me nervira“, izjavio je inače hladnokrvni Kimi Raikonen (Meklaren) pošto je u subotu odlično vozio krug za startno mesto, bio drugi, ali je ipak morao da se pomeri deset pozicija unazad. „Sada mi ne ostaje ništa drugo osim da gazim do daske. Uostalom, u Francuskoj se pokazalo šta se sve može uprkos lošoj poziciji na startu.“ Huan Pablo Montoja (Meklaren) bioje treći na zvaničnom treningu, ali se ipak u izjavama čvrsto držao onoga što je rekao posle trke u Francuskoj – da će ih „razvaliti u Silverstonu“. Pomeranjem Kimija unazad, drugi na startu bio je Dženson Baton (BAR Honda), koji je u izjavi posle treninga realno procenio da mu „najveća opasnost preti od Huana Pabla“. Prvo startno mesto, na opšte iznenađenje i znalaca i ljudi u timu, osvojio je Fernando Alonso (Reno), koji je i sam rekao da „priznaje da takav rezultat nije očekivao“, ali je prilično samouvereno konstatovao kako će „onima iza biti teško da nepreduju za po koje mesto“.

Kad je trka počela videlo se da Španac preti praznom puškom, odnosno da nije uzeo u obzir Montijevu glad za pobedom. Beskompromisno, atraktivno, elegantno ako hoćete, Kolumbijac je još pre prve krivine obišao Batona, a onda, vozeći u prve dve krivine naporedo sa Alonsom, uspeo da ga natera da se pred trećim zavojem ipak preda i glatko ga obiđe. Iza njih je agresivni Raikonen odmah obišao tri vozača, a potom se „zaglavio“ iza Mihaela Šumahera (Ferari), koga je pak zadržavao sada već legendarni „kočničar“ Jarno Truli (Tojota). Mala je vajda bila to što je u prvom delu trke Kimi postavljao seriju najbržih krugova, činio je to do kraja, jer je Šumi demonstrirao majstorstvo u blokiranju Finca kočeći rano pred zavojem i dodajući gas još u prvoj polovini krivine. Videlo se, međutim, da je šampionski tim odabrao taktiku sa više svraćanja u boks računajući da će lakšim bolidima povećati njihovu brzinu na stazi, ali se pokazalo da su omašili u proceni, drugi put zaredom.

„Jasno je da su performanse naših bolida padale tokom trke, da nisu bili dovoljno brzi“, rekao je posle šef tima Žan Tod. „To je neprijatno iznenađenje iako se sa tim suočavamo već drugi put zaredom i imam utisak da se čitav tim sada kreće unazad.“ Epilog – Šumi je stigao na cilj šesti, a Barikelo (Ferari) sedmi, obojica sa skoro krugom zaostatka za pobednikom. A pobednik je vozio suvereno, održavao malu ali stabilnu distancu u odnosu na pratioce i pružio publici priliku da uživa ne samo u njegovoj veštini već i u uzbudljivim trenucima koji su usledili nakon svraćanja u boks. Pokazalo se, naime, da šef tima Ron Denis ima bolje reflekse i procenu od ostalih kolega, pa je Montija pozvao na dolivanje goriva krug ranije nego što je to bilo predviđeno, jer je zaključio da će ovaj tako izbeći gužvu ka kojoj je hrlio, a da u takvoj situaciji njegovi rivali mogu izgubiti koju dragocenu sekundicu.

„Bilo je sjajno što su me pozvali u boks ranije, jer sam tako povećao prednost“, rekao je Montoja posle trke. „Inače sam vozio kao da nemam šta da izgubim, perfektno startovao, nekoliko krivina bio točak uz točak sa Alonsom znajući da će on popustiti jer je njegov ulog veći. Odahnuo sam posle prve pobede za tim posebno pošto sam je osvojio na domaćem terenu.“ Uz ostalo, bilo je uzbudljivo čekati trenutak kada Monti ulazi u prvi zavoj, a Fernando tik za sekundu iza njega napušta boks. Raikonen je takođe sjano vozio, a i vremena najbržih krugova pokazuju da je Meklarenov dvojac bio bez premca. Kimi je morao da se zadovolji trećim mestom jer je Španac za njega ipak bio nedostižan, ali je Ledeni ostao dosledan izjavivši posle trke da se „uprkos činjenici da sada zaostaje za vodećim u generalnom plasmanu za još dva boda više, nada pobedama u trkama koje slede“. Sudeći po tome kakve partije pruža, obećanje po svoj prilici neće biti i ludom radovanje.

Fernando Alonso je osvajanjem drugog mesta u Silverstonu doneo Renou jedan od najboljih rezultata na toj stazi za koju je rekao da je „jedna od najtežih“. I on se požalio na gužvu, na „kočničara“ Trulija, ali ipak nije krio zadovoljstvo rezultatom. U sličnom raspoloženju bio je i šef tima Brijatore koji je optužio sudije oko staze da su „krivi što Fernando nije pobedio jer zaostalim vozačima uopšte nisu mahali plavim zastavama (znak da propuste brže, prim. D.R.)“. O Đankarlu Fizikeli (Reno) nije hteo da kaže ništa iako je Italijan na drugoj trci uzastopce uspeo da uprska stvar gašenjem motora u boksu čime je izgubio sigurnu treću poziciju i trku završio na petom mestu. Četvrti je bio Baton koji je i sam priznao da „bolje nije mogao“, ali serija dobrih trka približila ga je ugovoru sa timom za sledeću sezonu. Poslednji bod osvojio je Ralf Šumaher (Tojota) koji je na cilj stigao osmi. Ono što je takođe zanimljivo jeste činjenica da je u Silverstonu odustao samo jedan vozač (Kartekijan, Džordan, otkazala hidraulika), kao i to da je bilo sjajnog trkanja i među vozačima koji nisu imali nikakve šanse da osvoje makar bodić.

Što se pak ostatka šampionata tiče, bar kad je reč o nama navijačima i gledaocima, gotovo je izvesno da će trke koje slede biti više nego uzbudljive. Renou staze koje su na rasporedu veoma odgovaraju, Meklaren je sve bolji, u Ferariju su svesni da ovako dalje ne može i obećavaju poboljšanja, a ostali neka budu zanimljivi kao u Engleskoj i – svima dobro! Sledeća trka je 24. jula na stazi u Hokenhajmu za Veliku nagradu Nemačke.