Nas su se rešili još u kvalifikacijama, a sada su se posle prvog kruga otarasili i Hrvata, Poljaka i Rusa – svih koji mogu da remete idealni svet fudbala koji zagovara UEFA. Prosečan gledalac u Srbiji razmišlja: ako su se ovako ostrvili na Hrvate, šta bi tek nama radili da smo kojim slučajem na turniru i da je naš navijač krenuo u Poljsku i Ukrajinu. Hrvati su prozreli stvar kada su videli da su zbog nekoliko desetina razbijenih čaša i glava u gradovima Poljske dobili takvog sudiju u meču protiv Španije koji ih je posredno izbacio sa takmičenja i tako sprečio dalje radovanje poklonika generala i haškog sužnja Ante Gotovine.
Na ulicama su se malo tukli sa lokalnim i drugim navijačima, što je deo folklora, a malo su se i opijali. Na brojnim sajtovima u Hrvatskoj moguće je videti različite prizore: od opijanja u pabovima uz pevanje „U boj za narod svoj“, do fotografija lepih devojaka koje su oplemenile „kockasti kop“ svojim prisustvom. Prvenstvo je obeležio i par golih grudi izvesnih žena iz Hrvatske koje je ljubio jedan Irac, što je dokaz da i među najluđim „navijačima“ postoji tolerancija prema pripadnicima drugih navijačkih grupa.
Uz nestašluke hrvatske ekipe, stanovnici Varšave mogli su da prisustvuju malom ratu između Poljaka i Rusa: to je bio najžešći huliganski okršaj, ali je činjenica da se tu „radilo“ o nečemu što je daleko više od obične sportske podrške. Pored toga, Rusi su na Nacionalnom stadionu u Varšavi razvukli preko čitave tribine platno na kome je pisalo „Ovo je Rusija“, što nije poruka koju bi građani Poljske pomirljivo posmatrali. Pre toga su se pijani tukli sa svima a jedna grupa je čak uspela da ukrade neki avion i odleti njime!
Dakle, Rusi su se tukli sa domaćinima, Hrvati su se borili protiv celog sveta i sistema koji ih ne poštuje i to bi uglavnom bilo sve. Posle prvog kruga su otišli kući i u nastavku takmičenja će igrati samo reprezentacije koje za navijače imaju civile, porodične ljude sa decom, maltene glasače pokreta Dveri.
Kada god se dešava neko nasilje na ulicama gradova u predigri neke fudbalske utakmice ili se na tribinama dešavaju incidenti, Evropa se seti nekih prošlih dana iz sopstvene istorije i reaguje prvo nevericom a onda kažnjava. Današnji upravnici fudbala u Evropi veruju da je ova igra zabava kao i sportski događaji u SAD gde vodite porodicu koja kupuje koješta, pije gazirana pića i jede kokice kao u bioskopu. Takav utisak im uvek pokvare „divljaci“ sa Balkana i sa istoka koji bi sportske događaje da koriste za nastavak nikad okončanih ratova. Čini se da je najbolju poruku ovih dana izrekao poljski ambasador u Beogradu u autorskom tekstu objavljenom u dnevnom listu „Danas“ gde je rekao da huliganski ispadi nisu najvažnija stvar na Prvenstvu i da daleko više ljudi uživa u fudbalu i pratećim događajima.
I zaista, za sve nas koji posmatramo prvenstvo sa strane i koji volimo fudbal više od srpske vlade, Prvenstvo u Poljskoj i Ukrajini je praznik dobre igre – šta god o tome mislio Miša Vasić. Posle prvog kruga sve je manje-više prema planu, pa čak i ispadanje Holanđana, jer Nemačka i Portugal jesu timovi koji planiraju da odu do same završnice tako da nije sramota ispasti od njih. Utisak je, kao i na Prvenstvu od pre četiri godine, da se igra „otvoreni fudbal“, da se igra napadački, što je dobra osnova za zabavu. Hrvatska, sa kojom će Srbija igrati u istoj kvalifikacionoj grupi za plasman na SP 2014. u Brazilu, igrala je odličan fudbal, ali nije imala dovoljno hrabrosti da dotuče Španiju i izbaci je sa Prvenstva. U tom smislu, Hrvati su kandidati broj jedan u našoj kvalifikacionoj grupi, a Srbija bi trebalo da pokuša da se izbori za drugo mesto u susretima sa Škotskom i Belgijom. Branioci titule Španci igraju rutinski i to je najveća slabost te reprezentacije i moguće je da odu sa takmičenja već u četvrtfinalu.
Nemci, koji imaju najmlađi i jedan od najiskusnijih timova u isto vreme, idu sigurno ka finalu i najveća prepreka do titule mogla bi da im bude Grčka u petak u četvrtfinalu. Grci niti imaju zvezde u timu, niti imaju neki tim, ali imaju ogromno srce, igraju kao da im je svaka utakmica poslednja u životu i znaju kako se pobeđuje na ovakvim turnirima, a takve protivnike ne treba potcenjivati. Ako Nemačka u Gdanjsku pobedi Grčku, što će biti nadmetanje za nacionalnu čast, u finalu bi mogla da igra sa Italijom (ako se ostvari naša prognoza da Španija ispadne u četvrtfinalu), koja se muči ali ide dalje. Italijani su dodatno motivisani i situacijom u državi i situacijom u samom fudbalu, koji drmaju bezbrojne afere nameštanja utakmica, pa je ovo prvenstvo za njih pokušaj da se sačuva bar malo fudbalskog ponosa u zemlji koja je četiri puta bila prvak sveta.
Kada se sve pogleda na gomili, vidimo da je nacionalni ponos nešto što igra važnu ulogu na ovom turniru. Da li zbog ekonomske krize, krize identiteta i činjenice da EP predstavlja relikt u nečemu što bi trebalo da bude solidnije sačinjena Unija, jer dozvoljava da se iskažu svojevrsne nacionalne posebnosti, ako nešto takvo postoji? A možda su ovakva takmičenja zapravo najbolje oruđe i argument onima koji se zalažu za jaču EU, za promociju principa odricanja suvereniteta zarad veće i snažnije Unije, jer će svi na fudbalskom terenu imati svoju posebnost, zastavu, himnu, boju, ali će im novčanik biti u Briselu i Frankfurtu. I divljacima sa Balkana i sa istoka, ali i gospodi Nemcima, Francuzima i Italijanima.
