Ajde, kao, da pogledamo prošlonedeljnu trku na sledeći način – Felipe Masa (Ferari) poveo, vodio sve vreme i Felipe Masa pobedio. A toliko je obećavajuće delovalo posle zvaničnih kvalifikacija i borbe za startna mesta. Kao, velika četvorka na čelu, pa će da se trkaju onoliko, pa ko će koga, pa da li su brži crveni od srebrnih, pa ovo, pa ono… I? Dosadno? Neeee, daleko od toga! Gledaoci su, ljubitelji i znalci posebno, opet uživali u vozačkim finesama, nervirali se zbog greški vozača za koje navijaju i zahvaljivali Svevišnjem što je režiser prenosa bio pravi majstor za detalje događanja na stazi.
Na samom startu nekih velikih promena nije bilo. Rekoh, Masa je odbio napade Meklarenovih Hamiltona i Alonsa, a nema ništa gore od toga kad ti ljubimac umalo pokvari uživanje u trci! Em sam jedva dočekao da stariji Šumaher ode iz mog omiljenog tima, em vozač koji ga je zamenio, Kimi Raikonen, onaj koga sam na stranama „Vremena“ svojevremeno „otkrio“ i otvoreno navijam za njega – zamalo da upropasti zadovoljstvo! Loše je startovao i pao za jedno mesto već u prvoj krivini. Dvostruko „češanje“ vozača sa začelja ostavilo je dva skršena bolida na stazi, nakratko je izašao automobil za usporavanje i ništa se nije promenilo ni posle „letećeg starta“. Vodeća trojka je ostala na svojim pozicijama, a ko je uprskao? Pa Kimi, naravno! Zakasnio je da startuje i kad se sklonio auto za usporavanje, a potom čitavu trku vozio nekako mlitavo. Ni traga od brzog Kimija, ni traga od agresivnog Kimija, ma… Nije ni čudo što je posle trke dobio verbalnu „šamarčinu“ od tehničkog direktora Ferarija Marija Almonda, koji je rekao da Finac „mora bolje da razmisli o tome kako radi svoj deo posla jer nikakvih tehničkih problema nije imao“! Jedino lošije od njegovog bilo je izdanje šampiona Alonsa koji je glavinjao po stazi tokom čitave trke i delovao kao da mu više treba dobra psihološka priprema, malo priča o novoj motivaciji posle dve titule, nego što mu treba bolji bolid! Možda bi valjalo za početak da se ugleda na Luisa i pokuša da, ako već ne može da dobije pehar za plasman, dobije kao i Hamiltom DHL pehar za najbrži krug.
Ponovivši dobar rezultat iz prošle trke, stigao je četvrti prestigavši indisponiranog Alonsa, Nik Hajdfild (BMW Zauber) reaktivirao je priče o produžavanju ugovora sa timom na više od jedne sezone, što su novinari jedva dočekali jer im valja tekstovima popuniti tri sedmice pauze do trke za Veliku nagradu Španije (13. maj). Nik je na sve spekulacije reagovao rečima: „Da sam ja šef, ja bih sebi ponudio (duži) ugovor!“, na šta je šef BMW sportskog tima Mario Tajsen lakonski konstatovao da „ne vidi nikakav problem ni iz perspektive Nika niti BMW-a“. Možda menadžment tima smatra da ima jaču pregovaračku poziciju pošto je njihov drugi vozač Poljak Kubica osvojio šesto mesto, ali bi valjalo da se zamisle i nad rečima njihovog veterana Hansa Joakima Štuka: „Potpišite sa Hajdfildom ugovor pre nego što to učini neko drugi.“
Jarno Truli je Tojoti doneo nova dva boda, ali im je i prvi put u ovoj sezoni prolupao motor što je Šumahera koštalo plasmana jer je do tada odlično vozio i bio jedan od onih koji su se stvarno trkali obilazeći rivale u velikom stilu. Rezultat Đankarla Fizikele (Reno) naišao je na neočekivano pomirljiv komentar njegovog šefa. Naime, Flavio Brijatore je lakonski rekao da „izgubljeno vreme ne može vratiti“ i da se nada da će „greške ispraviti u naredne tri trke“, dodavši da je „pomalo razočaran, jer je pred početak sezone bio ubeđen da će se boriti za titulu, ali da sada o tome nema ni govora“. E sad, mislim da je glavna priča trke na stazi Šakir bio veteran Dejvid Kultard (Red Bul Reno). Startovao je sa pretposlednjeg mesta i bilo je uživanje gledati kako vozi i sa koliko žara ulazi u duele koje je uglavnom dobijao. U jednom trenutku dogurao je do četvrtog mesta, i ako mi je zbog nečega bilo žao, onda je to zbog peha Škota kome je „pukao“ diferencijal. „Sve je dobro funkcionisalo, dobro sam se osećao trkajući se i već mislio da će se agresivna strategija isplatiti. Nažalost, bolid nije izdržao“, komentarisao je posle trke ovaj vozač, koji je, usput, loše plasmane Renoa prokomentarisao sa – „onoliko koliko mi napredujemo, oni nazaduju“.
Šta se još dešavalo? Šef tima Ron Denis i Hamilton su posle trke u padoku o nečemu žučno raspravljali. Novinari koji nisu mogli da čuju šta je tema, nagađali su potom da je reč o svađi. Da stvar ne bi izbegla kontroli, reagovao je Denis rekavši da je samo „pomalo paternalistički upozorio Hamiltona da ‘ne uzleti previše u izjavama’ i da ima na umu ko je dvostruki šampion“. Ipak, Fernando Alonso bi trebalo da se zamisli i posle reči najiskusnijeg u Formuli 1, Frenka Vilijamsa, koji je rekao da „roni suze što Karibijac nije u njegovom timu, ali da je presrećan što je takav vozač došao u Formulu 1“. Da citiram i Nikija Laudu, koji je konstatujući da „Hamilton može barabar da se nosi sa šampionom Alonsom“, dodao: „Tako nešto nisam video u celokupnoj svojoj karijeri u moto-sportu.“ Jedini koji odudara od pomalo, vidi mene „pomalo“, euforične atmosfere jeste bivši šampion Najdžel Mensel, koji je najpre rekao da su „Ajerton Sena i Mihael Šumaher impresivnije debitovali jer su postizali uspehe sa slabijim bolidima“, a da je Luis samo „uradio ono što bi ionako trebalo da čini“. Toliko o Hamiltonu, ionako sam mu posvetio isuviše prostora!
Šta reći na kraju? Pa samo to da je početak sezone, ujednačenost vodećih (vidi okvire), za sada opravdao očekivanja. Konstatovao sam na početku da se nekom stvari mogu učiniti monotonim, ali… Ko razume, shvatiće!
