Evropski snovi o energetskoj nezavisnosti: Gde se razvijaju litijumski projekti

Tri autorke: Dana Hajde, Judit Henke i Olga Šer, u nemačkom ekonomskom dnevniku „Handelsblat“ objavile su tekst o problemima s kojima se Evropska unija suočava u Srbiji. Nakon što su ukratko iznele kako je u Srbiji došlo do protesta posle posete nemačkog kancelara Olafa Šolca i potpredsednika Evropske komisija Maroša Šefčoviča, te potpisivanja izjave o namerama da se u Jadarskoj dolini kopa litijum, one dalje pišu:

„Za EU je ovo centralan projekat. Brisel je postavio sebi za cilj da postane u većoj meri nezavisan od izvoznika sirovina kao što je Kina. Do 2030. godine bi deset odsto godišnjih potreba za važnim sirovinama trebalo da bude pokriveno uz pomoć domaćeg rudarstva – ukoliko u Evropi postoje zalihe. U to spada i litijum. Nemačka vlada nastoji da smiri duhove. Jedna portparolka vlade je za Handelsblat rekla da se brige stanovništva za životnu sredinu shvataju ozbiljno i da je „nemačkoj vladi jasno da projekat može biti realizovan samo ako se budu poštovali visoki ekološki standardi“.

I Rio Tinto je saopštio da je „projekat bezbedan i u skladu s najvišim ekološkim standardima Srbije i EU“, piše Dojče vele.

Zašto Evropskoj uniji treba litijum

Litijum je Evropskoj uniji potreban upravo zbog „zelene tranzicije“ kako bi se smanjio uticaj privrede na klimatske promene. Zbog široke primene u automobilskoj industriji koja želi da bude ekološki čistija, mnoge države poput Nemačke rade na tome da u zemlji proizvode i prerađuju litijum.

„U Nemačkoj se trenutno ne kopa, niti prerađuje litijum, ali najmanje tri projekta su razvijena i započeće proizvodnju u bliskoj budućnosti. Prerada će, na primer, započeti krajem 2024. ili početkom 2025. godine“, kaže Mihael Šmit, geolog nemačke Agencije za mineralne resurse DERA.

Rafinerija AMG litijum, jedna od najvećih u Evropi, ove godine bi mogla da započne preradu litijuma na istoku Nemačke.

Litijum u stenama i podzemnim vodama

Druga dva, „napredna“ projekta u Nemačkoj posvećeni su proizvodnji litijuma, kaže geolog u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Jedan je projekat kompanije Vulkan Enerdži Risorsez u Gornjem basenu reke Rajne, na jugozapadu zemlje, gde bi litijum mogao da se vadi iz podzemnih voda. Drugo je nalazište u Rudnim gorama, na granici sa Češkom, gde je litijum u čvrstim stenama, a projekat vodi kompanija Cinvlad.

Kompanija Cinvlad je ranije predviđala da će u početku proizvoditi 12.000 tona godišnje, a u julu je saopšteno da će proizvesti znatno više, između 16.000 i 18.000 tona. Cinvald je tako postao drugi najveći projekat vađenja litijuma iz tvrdih stena u Evropskoj uniji (EU) i treći u Evropi, dodaje se.

Razvija se i litijumski projekat u basenu Gornje Rajne na jugozapadu zemlje. Veliki, 300 kilometara dugački greben na potezu od Bazela do Frankfurta sadrži sedimentne rezervoare geotermalnih zaliha litijuma i to je jedno od najvećih takvih nalazišta u Evropi, piše na sajtu Vulkan Enerdži.

Meštani ove oblasti pribojavaju se zbog širenja projekta, jer je pre desetak godina tokom ispitivanja geotermalnih izvora podrhtavalo tle, pisao je prošle godine sajt Politiko.

Gde se u Evropi razvijaju projekti istraživanja litijuma

Evropa je u velikoj meri zavisna od Kine kad je reč o litijumu, ključnom u proizvodnji baterija za električne automobile i mobilne telefone, i cilj joj je da se to promeni.

„Kada je reč o novim izvorima litijuma, Evropa se nalazi u trci sa svojim liferantom – Kinom. 44 odsto svetskih investicija u preuzimanje litijumskih projekata u poslednje tri godine, jesu kineske investicije. Od sedam litijumskih projekata u Africi, koji treba da počnu s radom 2027, pet njih polovinom pripada jednom kineskom suvlasniku“, navodi se u tekstu u nemačkom ekonomskom dnevniku „Handelsblat“.

Geolog Mihael Šmit objašnjava za BBC na srpskom da se „u ovom trenutku u Evropi radi na 20 projekata istraživanja litijuma i na različitim su stupnjevima.

„Najnapredniji su u Srbiji, Francuskoj, Finskoj, Portugalu, Španiji, Nemačkoj, Češkoj i Austriji“, kaže nemački geolog. Cilj većine evropskih projekata je da proizvodnja počne između 2026. i 2032. godine, dodaje.

Srbija nije jedina zemlja gde se ljudi bune protiv ovakvih projekata, jer rudnici litijuma i ekologija retko idu zajedno.

I Portugal, zasad jedini evropski proizvođač litijuma, suočavao se sa protestima nezadovoljnih meštana u okolini rudnika.

„Mi smo lojalni Evropi“

Autorke teksta objavljenog u „Handelsblatu“ navode da je za Srbiju, osim ekonomskih aspekata, u igri mnogo toga.

„Srbija još od 2012. vodi pregovore o pristupanju sa EU. Oni, doduše, teku traljavo, jer još ni izdaleka nisu ispunjeni svi zahtevi EU. Tako Srbija kao jedina evropska zemlja nije uvela sankcije Rusiji. I Sporazum o slobodnoj trgovini koji je Vučić 2023. potpisao sa Kinom, stoji na putu integraciji u EU. Jer, trgovinska politika je stvar Unije. Saradnjom na planu sirovina, Vučić hoće da demonstrira pouzdanost Srbije. Jer, i Kina je jasno izrazila interesovanje za zalihe litijuma, rekao je on nedavno u razgovoru za Handelsblat, „ali smo im poručili da o toj temi diskutujemo sa Evropljanima“. Dodao je: „Mi smo lojalni Evropi“.

„Evropska unija od svog pristupnog kandidata očekuje da donosi odluke na osnovu važećih pravnih okvira i prakse koja je u skladu sa propisima EU o zaštiti životne sredine, rekla je jedna portparolka Evropske komisije. Važan princip u partnerstvu je socijalna i ekološka odgovornost u gradnji rudnika, opomenula je ona i dodala da u to spadaju i pravilno rukovanje otpadom, vodom i učešće javnosti u procesu odlučivanja“, piše, između ostalog, list Handelsblat.

Slučaj Srbija

Projekat kompanije Rio Tinto na zapadu Srbije razmatra se u poslednjem izveštaju nemačke agencije DERA kao jedan od scenarija snabdevanja Evrope litijumom do 2030.

„Treba pažljivo pratiti i politička dešavanja u Srbiji“, navodi se u ovom dokumentu.

„Trenutno nije moguće predvideti da li će i u kojoj meri rudarska kompanija Rio Tinto moći dalje da razvija projekat Jadar, važan za litijum i bor. Sam projekat bi zbog razmera bio veoma veliki u smislu potencijalnog snabdevanja evropskog tržišta“, piše u izveštaju nemačke agencije.

Kompanija Rio Tinto je „objavila javno dostupne informacije i podatke u vezi sa ekološkim pitanjima (korišćenju vode, odlaganju otpada, upotrebe zemljišta i ostalo) i dobijanjem dozvola“, podseća Šmit.

„Nismo upoznati sa specifičnim detaljima i zakonima i procedurama u zemlji, ipak državne agencije i institucije biće odgovorne da nadziru ovaj projekat kao i ostale projekte u zemlji. Ovo je potrebno uraditi u skladu sa pravilima i propisima, kao i standardima svih zainteresovanih strana“, kaže Šmit.

Ipak, Šmit diplomatski odgovara na pitanje da li bi podržao projekat kao što je Jadar u Nemačkoj.

„Da bi se smanjila zavisnost Evrope od uvoza kritičnih sirovina, imperativ je da se potencijalni evropski izvori pronađu, razvijaju i koriste. To bi pomoglo i da se smanji uticaj na životnu sredinu tokom proizvodnje, pošto materijali neće morati da prelaze dugačke rute, na primer“.

Kako je u svetu?

Proizvodnja litijuma, kao i litijumskih baterija, nije globalno raširena, već se obavlja na određenim mestima u svetu.

Najviše litijuma stiže iz Australije, uglavnom iz stena. Zatim slede Čile sa 25 odsto i Kina sa 13 odsto udela u svetskoj proizvodnji litijuma.

Jedina zemlja u kojoj se proizvodi litijum u Evropi je Portugal sa jedan odsto, uglavnom za keramiku.

Najviše litijumskih baterija proizvodi Kina – 76 odsto.

Izvori: DW/BBC na srpskom