"Ona može da zakaže koncert, stane na scenu, gleda u nas i drži pano sa tekstom svoje pesme, i mi ćemo pevati umesto nje"
Otkako su ostali bez kraljeva, Srbi svoj monarhistički sentiment zadovoljavaju pronalaženjem raznih zamena kojima se klanjaju, a jedan od najvažnijih supstituta su folk pevačice koje su kraljice srpskih srca. Uvek postoji ona koja je najveća i neprikosnovena. Princip po kome se ustoličava glavna folk pevačica je takav da analiza aktuelne vladarke srpske narodne muzike pruža uvid u stanje srpske duše u datom trenutku.
Prva srpska folk kraljica bila je Lepa Lukić. Status najveće folk zvezde Lepa je zadobila time što je publika mogla da se poistoveti sa njom. U devojci iz sela Miločaj kod Kraljeva narod je prepoznao sebe jer u to doba dolazi do velikog prelaska stanovništva iz sela u gradove i odlazaka u gastarbajterstvo. Lepin najveći hit Od izvora dva putića može se posmatrati i kao slika Srba onog doba koji se nalaze na raskrsnici između sela i grada.
Sa pojavom prve folk kraljice mediji su počeli da se bave nagađanjima koja bi pevačica mogla da zbaci sa trona vladarku narodne muzike. Od svih tadašnjih pretendentkinja jedino je Silvana Armenulić bila blizu tog cilja.
„Vesnotres“ je naziv kojim su svojevremeno novinari opisivali utisak koji je Vesna Zmijanac ostavljala na publiku u vreme kada je bila kraljica narodne muzike. Njena energija možda se nekima činila sirovom, ali se dopadala publici i Vesna Zmijanac savršeno je oslikavala Srbe toga doba: sigurne u sebe i zagledane u budućnost koja je obećavala još bolje dane.
Lepa Brena postala je folk diva slučajno. Milovan Ilić Minimaks je u svojoj emisiji „Nedeljno popodne“ iz šale nekoliko puta emitovao snimak nepoznate devojke koja peva Čačak, Čačak, ne sluteći šta će proisteći iz tog šegačenja. Ono što razlikuje Brenu od njenih prethodnica jeste činjenica da je ona publiku osvajala pojavom, a manje glasom jer je ona, pre svega, bila šoumen. Na glamuroznim koncertima, Brena je pružala beg od nevesele stvarnosti koju je u to doba karakterisalo sve izraženije slabljenje dinara i ono što se tada nazivalo „nesuglasice među republikama“.
Dragana Mirković je dokaz da publika sama bira kraljicu folk muzike i da joj se ona ne može nametnuti. Gordana Adamov, poznata kao Lepa Lana, imala je ogromnu medijsku podršku, ali nije uspela da ugrozi Brenu i to je pošlo za rukom tek Dragani Mirković. Lansirana pod sloganom „luče iz Kasidola“, Dragana je označila da su se Srbi okrenuli svojim korenima. S dugom crnom kosom i svetlim tenom, ona se uklapala u tradicionalnu sliku srpske lepotice. Publika je verovala Dragani kada peva „kroz šljivike i livade“. Problem je bio u tome što je Dragana pevala o onome u čemu je donedavno živela, ali dobar deo njene publike je šljivike i livade poznavao samo preko odlazaka na vikend kod babe i dede u selo. Taj nesporazum u komunikaciji oslikava Srbe tog doba koji se okreću idealizovanoj slici prošlosti.
Ukoliko je publika preko noći ustoličila Brenu za kraljicu narodne muzike, to nije učinila sa Cecom. Kada se pojavila, Svetlana Veličković bila je samo jedna od mnogobrojnih zvezdica folk scene. Nevelikih glasovnih mogućnosti, pokušala je da se dopadne publici skrećući pažnju na svoj izgled, ali publika to nije prihvatila. Na koncertu na kome je biran hit godine „Posela Beograda 202“, što je bio važan događaj u folk muzici toga doba, nastupili su mnogi pevači, među kojima i Ceca. Kada je izašla na scenu sa dubokim dekolteom, deo publike je počeo da skandira: „Ceco, skini se!“. Niko te večeri nije mogao da pretpostavi da će Ceca postati najdugovečnija kraljica folk muzike.
IZLAZAK NA SCENU: Ceca potiče iz Žitorađe i, za razliku od svojih prethodnica, ne dolazi ni iz sela ni iz grada, već iz palanke. Izraz „palanački duh“, koji se najčešće koristi u pežorativnom smislu, može značiti i nešto drugo, a to je stanje duha koje je negde između seoskog i gradskog. To bivstvovanje na razmeđi svetova omogućava onome ko potiče iz palanke da, ukoliko to želi, bude prihvatljiv i seljacima i građanima. Deo tajne Cecinog uspeha leži u njenom poreklu. Ipak, to nije bilo presudno da ona postane kraljica narodne muzike. Ceca ne bi bila to što je danas da se nije udala za Željka Ražnatovića Arkana. Cecina veza i potonji brak sa Arkanom omogućili su joj da u doba sveopšte bede dođe do ogromnih količina novca kojim je mogla da plati najbolje kompozitore i tekstopisce i oni stvaraju pesme prilagođene njenim glasovnim mogućnostima. Novac joj omogućava i snimanje raskošnih spotova, a kada se svemu tome doda da je ona bila žena tadašnjeg nacionalnog heroja, njen uspeh je sasvim razumljiv. U to doba, Ceca oličava Srbe u nacionalnom ludilu, opsednute lažnim sjajem i skupim kičem.
Arkan je ubijen 17. januara 2000. godine: Ceca tada dobija status udovice heroja, ali joj to nije mnogo značilo posle 5. oktobra 2000. kada je za Arkana javno rečeno da je običan kriminalac, ubica i ratni zločinac. Bez obzira na to što su tvrdnje o Arkanovim zločinima bile potkrepljene dokazima, status udovice heroja u očima običnog Srbina nije bio bitnije narušen. Cecin album Decenija iz 2001. bio je koncipiran da joj pomogne da kod publike održi status Arkanove udovice, ali je sve ukazivalo da je ovaj album njena labudova pesma i da će Srbi uskoro imati novu folk kraljicu. Ipak, to se nije dogodilo.
Posle petog oktobra, Ceca će nastupati u potpuno drugačijim okolnostima nego ranije. Iako će i dalje imati novca da plati najbolje kompozitore i tekstopisce, ona više neće iza sebe imati državnu mašineriju i režimske medije koji će je propagirati. Nakon petooktobarskih promena Ceca će biti označena kao jedan od simbola užasa devedesetih godina i režim će prema njoj biti neprijateljski raspoložen. Tokom akcije „Sablja“ bila je uhapšena i biće uspostavljena nezvanična zabrana emitovanja njenih pesama. Za vreme vlade Vojislava Koštunice zabrana je ukinuta, a tada će se dogoditi i Cecin novogodišnji koncert ispred Narodne skupštine 2007. kojem će prisustvovati i Koštunica. Kamere će zabeležiti njegov usiljeni osmeh koji je odavao da mu nije prijatno što se tu nalazi. Zašto je Vojislav Koštunica bio na Cecinom koncertu i zašto se Danica Drašković ponosila svojim prijateljstvom sa Cecom, iako svojevremeno nije imala dobro mišljenje o Arkanu? Odgovor na ovo pitanje verovatno leži u tome što je u tom trenutku Svetlana Ražnatović predstavljala najlakši način da se zadobije naklonost birača. Iako će Ceca u svojim javnim nastupima uvek pominjati svoga pokojnog muža, i Draškovićka i Koštunica su znali da im pominjanje Arkana ne može škoditi jer Srbi u Ceci više ne vide Arkanovu udovicu, već nešto drugo.
GLAS, OBRADA I PESAK: Nebojša Radović, bivši urednik serijala emisija narodne muzike „Iz starih radionica“, koje su se emitovala na 32 radio-stanice u Srbiji, kaže: „Što se tiče Cecinih vokalnih sposobnosti, citiraću njene obožavaoce koji kažu da ona ima ‘pesak u glasu’. Osim toga, njen glas je na snimcima, na poslednjim albumima, preterano kompjuterski obrađen. Melodije njenih pesama su uvek odlične, ali one nisu u prvom planu, već su to tekstovi koje ona očigledno interpretira tako da joj publika veruje“, smatra Nebojša Radović.
Cecina obožavateljka Anđa Jović nije iznenađena što je Cecin glas kompjuterski obrađivan. „Mi svi to vrlo dobro znamo, baš kao što znamo i da ona na koncertima peva uz veliku pomoć pratećih vokala. Ona može da zakaže koncert, stane na scenu, gleda u nas i drži pano sa tekstom svoje pesme, i mi ćemo pevati umesto nje“. Naša sagovornica se slaže da Cecin uspeh počiva na „pogledu mučenice“ i tekstovima pesama, ali više ne i na statusu udovice. „Ma, kakav Arkan! Nije on Miloš Obilić! Ceca je odavno samostalna ličnost i mi je volimo zbog nje same. Ona izgleda depresivno, ali niko od nas ne razmišlja o tome zbog koga ili čega je to tako.“
Tekstove za Cecine pesme već duže vremena piše Marina Tucaković. Srpska folk muzika uvek je bila visokoprofitabilna, i zato se tačno zna kako treba da izgleda jedan folk album. Na njemu se moraju nalaziti pesme za svaku priliku, i vesele i tužne, tako da se u zavisnosti od raspoloženja svako može naći u nekoj pesmi, a Marina Tucaković sigurno zna to pravilo. Stoga je neobično da Marina Tucaković na tri poslednja albuma koje je Ceca snimila dok je bila u braku sa Arkanom nije napisala nijedan veseo tekst, a tekstovi pesama na ovim albumima su melanholični, ironični, tužni i osvetnički. Postoji mogućnost da je to učinila i zato što je znala da će ti albumi biti slušani posle „Oluje“, dakle, u doba kada niko nije bio preterano veseo. Na prvi pogled, tvrdnja da događaji u društvu mogu da utiču na tekstove folk pesama može izgledati preterano, ali to nije tako ukoliko se zna da karijera Marine Tucaković traje decenijama. Pored nesumnjivog talenta, Marinin uspeh počiva i na tome što je uvek znala da osluškuje duh vremena u kojem piše.
Preslušavanje tekstova pesama koje je za Cecu napisala Marina Tucaković ukazuje da su pažljivo koncipirani. Album Decenija objavljen je godinu dana posle Arkanovog ubistva. Bio je to namenski urađen album sa ciljem održavanja imidža Arkanove udovice i stoga je logično što su tekstovi pesama tužni. Album Gore od ljubavi objavljen je 2004. i, u većini tekstova, Marina Tucaković govori o jakoj ženi koja se bori sa nedaćama koje su je snašle. Ovaj album takođe je bio namenski jer je prethodne godine Ceca bila u zatvoru tokom akcije „Sablja“.
RASPOLOŽENJE: Autorsku slobodu Marina Tucaković imala je 2006. godine kada je objavljen album Idealno loša. Na njemu će se naći veći broj tužnih pesama, kao što su Pile, Lepi grome moj, Rekom bez vode i Ponuđen ko počašćen. Uspeh ovog albuma će biti toliki da će Ceca odlučiti da održi koncert na Ušću, 2007. godine. Okupilo se oko 100.000 ljudi, a kada je koncert počeo, došlo je do kolapsa mobilne telefonije jer je publika masovno uključila mobilne telefone da bi i oni koji nisu na koncertu mogli da ga čuju.
Ukoliko folk kraljica svojim pesmama oličava stanje srpske duše, postavlja se pitanje kakvi su tada bili Srbi? Tužni, baš kao i Cecine pesme. Ovo zvuči paradoksalno jer je Srbija tada izgledala bolje nego pod Miloševićem, a i prosečan građanin mogao je da sebi priušti više nego u Miloševićevo doba. Međutim, to je i doba zahuktavanja privatizacije i konačnog sloma velikih privrednih sistema u kojima zaposleni uglavnom nisu dobijali plate, ali su imali radno mesto što im je davalo osećaj sigurnosti, ma koliko bio lažan. Kao neko ko je uvek svestan trenutka u kome piše, Marina Tucaković je znala da je prosečan građanin zabrinut i stoga je, pišući pesme za ovaj album vodila o tome računa, a njegov uspeh dokazuje da nije pogrešila.
Najavljujući ove godine Cecin novi album, u intervjuu za „Svet“, Marina Tucaković je rekla da voli da piše za Cecu jer se njoj veruje kada peva, „pa imam prostora i da svoje misli i osećanja kažem kroz njene pesme“.
Svi tekstovi Marine Tucaković na najnovijem Cecinom albumu Ljubav živi su izrazito depresivni. Postavlja se pitanje da li je ovaj album namenski proizvod, kao što je to bio slučaj sa albumima Decenija i Gore od ljubavi, jer je objavljen neposredno pre Cecinog odlaska u kućni pritvor. Po svemu sudeći, ovo ipak nije album sa namenskim tekstovima jer je bilo najavljeno da će se na CD-u pojaviti pesme Zlatni kavez, Ide to s’ godinama i Ništa ti ne zameram, koje bi se mogle povezati sa Cecinim kućnim pritvorom. Ove pesme su verovatno odbačene jer bi se u svetlosti Cecinog pritvora tumačile na drugačiji način. Odluka da se izbegne bilo kakva veza između pritvora i novog albuma postaje razumljiva ako se zna da u javnosti preovlađuje stav da pevačica jeste kriva za delo za koje je osuđena i da bi bilo ko drugi na njenom mestu završio u zatvoru. Ako su tekstovi na ovom albumu izraz onoga što Marina Tucaković smatra stanjem svesti prosečnog Srbina, postavlja se pitanje da li je ona u pravu oko toga da Srbi više nisu samo tužni, već da su postali depresivni.
„Kada se čovek razočara, odnosno kada su izneverene njegove nade i očekivanja, može se desiti da oseća potištenost i da odustane od pokušaja da načini promenu“, kaže Predrag Petrović, psiholog i psihoterapeut. „Procena da život nema smisla, povlačenje i osećaj bespomoćnosti su ključne karakteristike sindroma depresivnosti. Depresivan čovek nije bez emocija, naprotiv, on može imati izmešana osećanja uznemirenosti, potištenosti, krivice, ljutnje na život i na svet oko sebe. Često smatra da život nije fer, a sebe obezvređuje ili osuđuje jer nije u stanju da utiče na promenu okolnosti. Ovaj fenomen može biti naročito dramatičan u vremenima i na prostorima koje karakterišu rat, tranzicija i nizak životni standard.“
„Neki specifični događaj ili uslovi u kojima živi, za čoveka mogu biti ´okidač´ da negativno vidi sebe, svet oko sebe, ali i budućnost, smatrajući da ona neće, niti može biti bolja“, dodaje naš sagovornik. „Naročito je izražena negativna procena da on, ma šta činio, nema nikakav uticaj na postizanje boljitka. Poslednjih decenija primećen je fenomen da u različitim zemljama zapadne civilizacije čitave grupe, naročito mlađih ljudi, bivaju zahvaćene nečim što je Viktor Frankl zvao ´gubitkom volje za smislom´. To je stanje koje se teško može opisati, objasniti i tretirati poznatim kliničkim pristupom i metodama, a ogleda se u čudnoj, zabrinjavajućoj nezainteresovanosti za život i predstavlja ono što se naziva patologijom duha vremena.“
Do kada će se osećanja aktuelne kraljice narodne muzike i publike poklapati i ko će prvi početi da izlazi iz depresije?
Marijana
Status koji kod Srba ima glavna folk pevačica neuobičajen je jer se kod nas tačno zna zanimanje žene koja predstavlja oličenje nacionalnog duha u datom trenutku. Ipak, to ne znači da drugi narodi nemaju slične ikone. Marijana je simbol Francuske, ali su biste sa likom devojke koja nosi frigijsku kapu, koje se postavljaju u zgradama opština, imale lica žena koje su u pojedinim periodima oličavale Francusku, te su tako to bile Brižit Bardo, Mirej Matje, Katrin Denev, kao i manekenke Ines de la Fresanž i Leticija Kasta. Izbio je skandal kada se Leticija Kasta preselila u London jer su Francuzi smatrali da žena čiji lik nosi Marijana mora da živi u Francuskoj. Još veći skandal izbio je kada je Evelin Tomas, novinarka koja je izabrana kao model za Marijanu 2003. godine, izjavila da se ne slaže u potpunosti sa geslom francuske republike „sloboda, jednakost, bratstvo“ i da ne misli da su svi ljudi jednaki. Posle ovog skandala, obustavljen je izbor žene koja će biti model za Marijanu.
Titula „Američke drage“ nikada nije bila formalna, ali su je američki mediji uglavnom dodeljivali mladim glumicama koje su oličavale američki duh. Neke od glumica koje su nosile tu titulu bile su Meri Pikford, Mija Farou, Džulija Roberts…
Da li će Hrvati, po uzoru na nas, uspostaviti glavnu pevačicu za nacionalni simbol, pokazaće vreme, a za sada imaju Severinu koja nosi titulu „Seve nacionale“, što je kopija italijanske titule koju su svojevremeno imale Sofija Loren i Đina Lolobriđida, poznate kao „Sofija nacionale“ i „Đina nacionale“.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Od četvrtka, 19. decembra do 15. januara ostvarite 20 posto popusta na sve pretplate za digitalna i štampana izdanja „Vremena”. A „Vreme“ ima samo svoje čitaoce
Bilo je mnogo pokušaja da se utvrdi poreklo porodične slave, ali oni su češće otvarali nova pitanja i dileme no što su davali odgovore. Zna se samo da je proslavljanje sveca zaštitnika porodice veoma stara obredno-religijska i društveno ekonomska praksa, kojoj se počeci gube u dalekoj prošlosti
A ipak je sve vreme srećna, snažna, to jednostavno izbija sa ovih fotografija, i ta sreća i snaga čuvaju je u kapsuli jednog vremena koje se dugo opiralo slomu – Margita Magi Stefanović
Ove godine se navršilo 120 godina od osnivanja Materinskog udruženja, a 2026. biće isto toliko od osnivanja Doma za nahočad ovog društva. Tim povodom objavljena je monografija dr Jasmine Milanović, naučne savetnice Instituta za savremenu istoriju. Udruženje je bilo jedno od najprogresivnijih ženskih društava u Kraljevini Srbiji i ostavilo je dubok trag
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
