Egipatski trgovac

Mohamed el Fajed je odrastao u Aleksandriji u Egiptu, gde je njegov otac bio učitelj.

Poslovni život je počeo 1948. prodajući na ulicama gazirana pića i koka-kolu, posle se prebacio na prodaju šivaćih mašina.

Život mu se promenio nakon što se 1954. oženio Samirom Kašogi, čiji je otac bio lekar saudijske kraljevske porodice. (Iz te čuvene familije je saudijski novinar “Vašington posta” Džamal Kašogi, koji je 2018. godine ubijen u konzulatu Saudijske Arabije u Istanbulu, u koji je ušao da bi dobio dokument o razvodu.)

Samirin brat, međunarodni trgovac oružjem Adnan Kašogi je svom novom zetu Mohamedu dao posao u vlastitoj izvozno-uvoznoj formi u Saudi Arabiji, otkrio mu bliskoistočne biznis šeme. Brak sa Samirom je trajao samo oko dve godine, ali je za to vreme Mohamed el Fajed uspostavio poslovne veze u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, na Haitiju i u Londonu.

S bratom je osnovao brodarsku kompaniju u Egiptu, pa se 1958. preselio u Đenovu u Italiji i osnovao brodarsku kompaniju Genevaco. U Italiji i na Bliskom istoku je poslovao sa arapskim šeicima. S Papa Dokom Divalijeom, diktatorom Haitija, zaključio je posao koji je propao jer tamošnja nafta nije bila kvalitetna.

Ulagao je u brodogradilište u Dubaiju 1972. U Londonu je posredovao britanskim građevinskim kompanijama koje traže posao na Bliskom istoku. Navodno je platio 500.000 dolara nekom indijskom tajkunu da bi ga ovaj upoznao sa sultanom od Bruneja, naftom bogate državice na Borneu, s kojim se sprijateljio i 1966. postao njegov savetnik i ovlašćeni predstavnik.

“LAŽNI FARAON” U HARODSU

Kad se 1974. konačno preselio u Veliku Britaniju, Mohamed Fajed je u pokušaju da impresionira Engleze dodao svom imenu prefiks “el”, koji se često odnosi na mesto gde su rođeni nečiji preci. To je valjda trebalo da potkrepi priču o tome da Mohamed potiče iz etablirane egipatske porodice brodovlasnika, zemljoposednika i industrijalaca koja je izvozila pamuk u Lankašir više od jednog veka, a da je on u detinjstvu rastao uz englesku dadilju i da se školovao na elitnom “Itonu Bliskog istoka”.

To je verovatno povezano i sa njegovim preuzimanjem kultne londonske robne kuće Harods, koju je još 1824. osnovao Čarls Henri Harold, brenda koji u britanskom društvu ima simbolički značaj. Klijenti osnivačevog sina Čarlsa Digbija Harolda su bili Oskar Vajld, Čarli Čaplin, Lorens Olivije i Sigmund Frojd, Vivijen Li, Lorens Olivije, članovi kraljevske porodice. Egipćani su preuzeli taj brend u londonskom Najtsbridžu vodeći opaki rat sa britanskim biznismenom Rolandom Volderom Roulendom, corporate raider-om povezanim s rudnicima u Rodeziji (atraktivan naziv za investitora koji kupuje značajan udeo u korporaciji čija je imovina potcenjena pa je ili menja ili likvidira).

On je pritiskao niz ministara trgovine i industrije da nalože istragu o tome da li je novac za kupovinu Harodsa bio Fajedov ili je to novac muslimanskog sultana Bruneja. U svojoj kampanji koristio je list “Observer” koji je tada posedovao. Zaposlio je 30 ljudi da se udube u prošlost njegovog rivala u Egiptu i da dokažu da se on lažno predstavio kada je tražio odobrenje vlade za preuzimanje Harodsa.

Britanska vlada je 1987. naredila istragu, koja je završena 1988, a izveštaj dug 752 stranice objavljen je tek 1990. U njemu je pisalo da su Fajedovi nepošteno predstavili svoje poreklo, svoje bogatstvo, svoje poslovne interese i svoje resurse.



Ministarstvo trgovine i industrije Ujedinjenog Kraljevstva je otkrilo kako je on zapravo bio sin skromnog učitelja koji je odrastao u Aleksandriji. “Observer” je El Fajeda nazvao “lažnim faraonom”.

Mohamed el Fajed je odbijao da otvori knjige svoje matične kompanije registrovane u Lihtenštajnu kako bi dokazao da je novac koji je koristio za kupovinu Harodsa bio njegov, ali je uvek tvrdio da njegovo prijateljstvo sa sultanom i njegova ponuda za Harods nemaju nikakve veze jedno s drugim. “Nisu mogli da prihvate da bi Egipćanin mogao da poseduje Harods, pa su bacali blato na mene i moju porodicu.”

Uprkos svemu, Harods je bio njegov, s faraonskim detaljima, naravno. “Utopite se u modi dok Nefertiti gleda odozgo u vas…”, pisao je “Tajms of Indija”.

ČAJ SA MARGARET TAČER

Mohamed el Fajed, koji se, prema “Indipendentu”, predstavljao kao prijatelj Britanije, a naročito britanske premijerke Margaret Tačer, koji je dao 250.000 funti u fondove Konzervativne partije, osećao se izdanim zbog tog vladinog izveštaja – koji, inače, nije imao direktne pravne posledice.

El Fajed je 25. januara 1985. popio čaj sa Margaret Tačer u Dauning stritu 10. Između njega i premijerke sedeo je sultan Bruneja. U to vreme sterling je padao i postojala je opasnost da prvi put u istoriji funta vredi manje od jednog dolara. Pošto je država Brunej bogata naftom dobar deo svojih 25 milijardi dolara deviznih rezervi držala na depozitima u Londonu, sultan je bio u poziciji da utiče na devizno tržište. Mada je Dauning strit insistirao da tada nije bilo razgovora o funti, sultan nakon sastanka nije razmenjivao milijarde funti u dolare, čime je ublažio pritisak na sterlinge. Deo zasluga za to pripisan je El Fajedu, pa mu je Margaret Tačer izrazila ličnu zahvalnost.



Kada je Fajedu propala poslednja šansa da poništi taj izveštaj pomoću tužbe Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, on se posredno obratio premijeru Džonu Mejdžoru sa svojim pritužbama, ali je odbijen. Uz to, El Fajedova molba za prijem u britansko državljanstvo prvi put je odbijena 1995, a i kasniji pokušaji takođe nisu bili uspešni. To je doživeo kao uvredu svog dostojanstva, ali je i dalje govorio: “Iako kao Egipćanin ne mogu da glasam na britanskim izborima, plaćam više od 3 miliona funti godišnje poreza… Sa četvoro britanske dece imam veliki udeo u ovoj zemlji i nastaviću tako da radim”.

Godine 1997. “Vašington post” je pisao: “Prijatelji kažu da on nikada neće odustati od napora da postane Englez, bez obzira na to koliko ga vladajuća klasa prezire”.

Fajed se osećao izdanim i govorio je kako je “gospođa Tačer pokvarila čitavu generaciju političara Konzervativne partije, a njen naslednik Džon Mejdžor žanje oluju”.

PITANJA JAVNA, PARE TAJNE

Dotadašnji torijevski dvorjanin Mohamed el Fajed postao je borac protiv pošasti korupcije. U jesen 1994. levičarskom “Gardijanu” je dao kompromitujući materijal o tome da je dvojici konzervativnih ministara, Nilu Hamiltonu i Timu Smitu, platio 34.000 funti za postavljanje 17 poslaničkih pitanja između 1987. i 1989. Kada je 1992. Hamilton unapređen u mlađeg ministra u Ministarstvu trgovine i industrije, vlasnik Harodsa je pisao poslaniku da mu čestita i pozove ga na čaj.

Hamilton, koji je oštro negirao optužbe, izgubio je postupak za klevetu protiv Fajeda i mesto na opštim izborima 1997. Tim Smit je podneo ostavku na mesto ministra Severne Irske. I konzervativac Džonatan Ejtken je podneo ostavku nakon što je Fajed otkrio kako je boravio besplatno u “Ricu” u Parizu u isto vreme kada i grupa saudijskih trgovaca oružjem.

“Indipendent” nudi jedan odgovor: osveta.

List citira El Fajedovog prijatelja koji ističe: “Radiš sa njim i postaješ njegov prijatelj, deo njegove šire porodice. Izdaješ ga i trpiš njegovu osvetu”.

VINDZOR I ŠOPING



U nadi da će približavanjem Vindzoru postati “društveno prihvatljiv”, El Fajed se godinama udvarao kraljevskoj porodici, piše “Gardijan”. Pored statusnih očekivanja, mora da je tu bilo i trgovačkih motiva. Tokom 90-ih, Harods je otvorio četiri “naloga” za snabdevanje britanske kraljevske porodice čizmama i sedlima, kućnim priborom, posteljinom i drugom robom. Pokroviteljstvo Vindzora znači ne samo manji porez, već i promociju brenda. A važno je i to što kraljevska kuća nije samo istorijski relikt i čuvar tradicije, već i turistička atrakcija koja Britaniji donosi 2,7 milijardi dolara godišnje.

Bilo kako bilo, El Fajed je pozirao pored kraljice Elizabete na Kraljevskoj izložbi konja u Vindzoru, čiji je Harods bio sponzor. Godine 1986. potrošio je 14,4 miliona dolara na obnavljanje oronule pariske vile Edvarda VIII i Volis Simpson, ali, to je ličilo na razgovor o konopcu u kući obešenog, pa Elizabeta nije bila naročito željna da na to obrati pažnju s obzirom na abdikaciju Edvarda VIII 1936. zbog ljubavnice i zbog njegovih simpatija za naciste.

“DOĐI NA JUG FRANCUSKE”

Kažu da je El Fajed gajio iskreno saosećanje prema Dajani, usamljenoj ženi, koju je, po njegovom viđenju, gotovo izbezumila sopstvena nevolja dok se sredinom 1990-ih razvodila od princa Čarlsa. Izgleda da mu je instinkt govorio i da je ta nesrećna žena prirodna meta za trgovačku velikodušnost. Uz obasipanje poklonima, sprijateljio se sa ocem princeze Dajane, grofom Spenserom i sa njenom neomiljenom maćehom Rejn, koja je desetak godina bila u odboru Harodsa i služila kao “neka vrsta lutajućeg ambasadora”.

Retko je propuštao priliku da princezu Dajanu tokom njenog šopinga u Harodsu pozove u svoju kancelariju ili da joj priđe na zabavama povezanim sa njenim dobrotvornim organizacijama. On je, inače, osnovao dobrotvornu fondaciju “El Fajed” 1987.

“Dođite na jug Francuske”, predložio je on krajem 1997. nakon svečane večere u hotelu “Čerčil” na Portman skveru. “Dovedite dečake. Ja ću vas prevesti avionom dole. Imate tamo kuću uz more sa bazenom. Veoma privatno. Potreban vam je odmor.”

“Vaniti fer” objašnjava da Dajana nije imala kuda da ode tokom tog leta. Posvađala se sa bratom zbog njegove želje da uzme kuću na imanju Altorp od 5.300 hektara u Zapadnom Nortemptonširu u Engleskoj i bila je ljuta, pa je sa sinovima princom Vilijamom i princom Harijem 1997. godine otišla na odmor u Sen Trope, na jahtu u vlasništvu Mohameda el Fajeda.

BOGATI OTAC I BLUDNI SIN



U julu 1997. njegov sin Emad Dodi Fajed je bio u Parizu sa američkom manekenkom Keli Fišer, sa kojom se verio tog leta i trebalo da se oženi za mesec dana. Novcem svog oca već je bio kupio kuću u Malibuu u Kaliforniji za sebe i Keli Fišer.

Mohamed el Fajed ga je nenajavljeno pozvao na 20 miliona dolara vrednu jahtu Jonikal, na kojoj je ugostio princezu Dajani sa njenim sinovima.

“Vaniti fer” je pisao da je Mohamed osmislio romansu svog sina Dodija, koji je imao 42 godine sa Dajanom koja je tada imala 36 godina, a El Fajedov portparol je 1997. negirao da je njegov gazda igrao provodadžiju, tvrdeći da su se Dajana i Dodi godinama sretali na premijerama i da su se “već dugo poznavali – na daleki način”. Princeza Dajana je Dodija prvi put upoznala kao plejboja koji igra polo kada je u Vindzoru 1986. Fajedov tim igrao protiv tima njenog muža princa Čarlsa.

Pored rada na marketingu u očevom Harodsu, plejboj Dodi je bio i producent – najuspešniji u filmu Vatrene kočije (1981) koji je dobio četiri Oskara.

Godine 1986. Dodi se oženio manekenkom Suzanom Gregard, ali je brak trajao samo osam meseci. Suzan, koja je dobila nagodbu za razvod od oko dva miliona funti, toplo je govorila o njemu: “Bio je tako romantičan i zamišljen – i nije stvari shvatao previše ozbiljno”.

Gledano kroz prizmu tzv. ritma Budenbrokovih (prva generacija stiče, druga svira, treća pije), Dodi Fajed, koji je sa 15 godina dobio stan u Mejferu, u londonskom Vest Endu i sopstveni rols rojs, zajedno sa šoferom i telohraniteljem, bio je zapravo 42-godišnje dete s mesečnom apanažom od 100.000 dolara, s reputacijom čoveka kome je stiglo najmanje 10 tužbi za odbijene čekove i neplaćenu kiriju.

Otac, koji je voleo Dodija, ali i bio svestan ograničenja svog sina, kad god bi bio nezadovoljan, blokirao bi mu apanažu. To je držalo Dodija van ravnoteže jer nikada nije znao kako će njegov otac, patrijarh porodice, reagovati, pričao je Džek Viner, partner u Dodijevom producentskom poslu.

Dodi, koji je u suštini radio sve što mu je otac rekao, ostavio je svoju verenicu i otišao na očevu jahtu. “On voli trofejne žene”, rekao je, pak, bez mnogo psihilogiziranja jedan Dodijev prijatelj iz njegovog producentskog posla.

Keli Fišer je posle podnela tužbu za kršenje ugovora, tvrdeći da ju je Dodi “emotivno odveo sve do oltara i napustio”, i da je “odbacio njenu ljubav na bezosećajan način”. Odustala je od tužbe ubrzo nakon Dodijeve i Dajanine smrti.

Iako su Dodi i Dajana bili potpuno različite ličnosti čija veza, piše “Vašington post”, verovatno ne bi potrajala romantično da su duže živeli, njih dvoje su imali neke sličnosti: oboje su se osećali napuštenim od majke. Keli Fišer će kasnije tvrditi da se tog leta pridružila Dodiju u San Tropeu, ali na njegovoj jahti Cujo. Ispada da je Dodi Fajed “plivao” između dve različite dame na dve različite jahte, a da ni jedna od tih žena nije znala da je druga u blizini.

SMRT IKONE DAJANE, GREJS KELI, DODI, ALI KAN…



Dok su Dodi i Dajana bili na odmoru u Sen Tropeu, paparaci su namirisali ljubavnu aferu u džet setu i fotografisali ih kako se maze, ljube i voze jahtu, dok se podizao cunami tabloidnog publiciteta.

Romansa se pretvorila u tragediju u Parizu 31. avgusta 1997. godine kada su Dajana, princeza od Velsa, i Dodi Fajed, bežeći od paparaca posle večere u Fajedovom hotelu “Ric”, poginuli u saobraćajnoj nesreći u pariskom tunelu Pont de l’Alma.

Istraga je zaključila da su Dajana i Dodi, koje je štitilo Fajedovo obezbeđenje, umrli zbog nepromišljenih postupaka vozača automobila zaposlenog u El Fajedovom hotelu “Ric”, i paparaca koji su jurili par. Neki kažu da su u bolnici čak prekrivali prozore ćebadima jer su na susednim prozorima čučali paparaci koji pokušavaju da snime umiruću princezu.

Mnogi su pisali o kontroverzama lavine tabloidnog publiciteta, od koga kruna živi pa ga tajno podstiče a i zbog koga propada pa se protiv te pošasti bori, o smrti narodne princeze kao početku kraja određenog modela britanske monarhije i njenog odnosa prema javnosti.

“Indipendent” konstatuje da je smrt Dajane, princeze od Velsa, podsetila na smrt druge princeze, Grejs Keli, a da su život i smrt Dodija Fajeda na čudan način paralelni sa životom i smrću evropskog plejboja-princa iz pedesetih, Ali Kana, pakistanskog diplomate italijansko-iranskog porekla, sina sultana Age Kana III, prvog predsednika Sveindijske muslimanske lige i kasnije predsednika Lige naroda. Ali Kan je podjednako voleo bogate i glamurozne žene, oženio se Ritom Hejvort i imao je afere sa drugim zvezdama pre svoje smrti 1960. u saobraćajnoj nesreći, ironijom slučaja, takođe u Parizu.

Pisac Džek Martin, bliski prijatelj Dodija Fajeda, prokomentarisao je valjda radi nečije utehe: “Dodi je imao sav novac na svetu, ali je želeo slavu. Umro je sa najpoznatijom ženom na svetu… Nije mogao da napiše bolji scenario”.

SUMNJE UCVELJENOG OCA

Mohamed el Fajed je bio ubeđen da su njegov sin Dodi i Dajana ubijeni u zaveri koju je osmislio princ Filip, muž kraljice Elizabete II, uz podršku MI6, dva bivša šefa londonske policije i CIA, jer kraljevska porodica nije mogla da prihvati da se princeza uda za muslimana koji bi tako postao očuh budućeg britanskog kralja.

Svoje tvrdnje je predočio i tokom istrage 2006. godine, ali je, prema pisanju “Gardijana”, porota odbacila te tvrdnje. Mrtvozornik je saopštio da je “teorija zavere koju je izneo Mohamed el Fajed detaljno ispitana i da se pokazalo da je bez ikakve suštine”.

U dvema odvojenim istragama u Velikoj Britaniji i Francuskoj zaključeno je da nije bilo zavere, da princeza nije bila trudna, a da je vozač imao dva puta više promila alkohola u krvi nego što je to dozvoljeno francuskim zakonom, a tri puta više od britanskog zakonskog limita. Britanska istraga je 2008. oslobodila pripadnike kraljevske i tajne službe od bilo kakvog krivičnog dela.

Fajed je pokrenuo privatnu istragu o nesreći i angažovao bivšeg šefa francuske policije da je vodi, a 2011. finansirao je dokumentarac o svojoj teoriji zavere pod naslovom Unlawful Killing (Nezakonito ubijanje), koji je prikazan na filmskom festivalu u Kanu, ali pravni problemi su sprečili distribuciju tog dela.

“El Ahram” na engleskom jeziku piše da je Mohamed el Fajed nakon molitve u prepunoj džamiji Ridžents Park u Londonu 31. avgusta 2023, tačno 26 godina posle smrti sina, sahranjen u porodičnom mauzoleju na sopstvenom imanju Barou Grin Kort u Sariju pored svog sina Dodija, za kojim je do kraja života tugovao, okrivljujući britanski establišment za njegovu smrt.

HARODS PRODAT KATARU, A FULAM ŠAHIDU KANU

Omar Fajed, drugi sin Mohameda el Fajeda i finske lepotice Hajni Vaten i menadžerke u Harodsu, započeo je posao kao tinejdžer trgujući robom, a 2006, sa 19 godina, otac ga je postavio u odbor Harodsa i u deset svojih podružnica uključujući Fulam F. C. i hotel “Ric” u Parizu. Očekivalo se da će on preuzeti mesto predsednika Harodsa, ali on je dao ostavku 2009. s namerom da nastavi biznis studije i da se fokusira na ekološko preduzetništvo. U intervjuu “Fajnenšel tajmsu” ocenio je da konzumeristička kultura nije donela ništa pozitivno za budućnost čovečanstva.

Mohamed el Fajed je 2010. prodao Harods kataskom suverenom fondu Katar Holdings za 1,5 milijardi funti, a 2013. i fudbalski klub Fulam američkom milijarderu za automobilske delove Šahidu Kanu za prijavljenih 300 miliona dolara.

Jahta Cujo na kojoj su Dodi i Dajana proveli svoje poslednje leto, potonula je 29. jula 2023. nakon što je udarila u nepoznati objekat na Francuskoj rivijeri.