Može li se izmeriti zlo? Izvesni Dejvid Parker Rej iz Novog Meksika je u svojoj „sobi za igru“ mučio i ubio skoro 60 ljudi, uglavnom žena i devojčica. Serijski ubica Tom Lin Sels iz Tenesija je prema sopstvenom priznanju ubio više od 70 ljudi tokom dvadeset godina, a ubica po ugovoru Ričard Kuklinski iz Nju Džersija je tokom četiri decenije angažmana usmrtio čak 250 ljudi. Ovi osuđeni američki zločinci po svim se kriterijumima nalaze na samom vrhu „skale zla“. Kontroverznu skalu koja se kreće od 1 do 22, od zločina u samoodbrani do najvećeg zla, smislio je forenzički psihijatar Majkl Ston sa Univerziteta Kolumbija kako bi naučnom metodom klasifikovao zločince, psihopate i serijske ubice. Međutim, budući da zadire u koncepte morala i etike, a nedovoljno egzaktno definiše pojam zla, Stonova kategorizacija je osporena u naučnoj javnosti. Zapravo, nema jakog razloga da postoji baš 22 kategorije zla. Niti bilo koliko. Zlo je jedan od zaista retkih što mentalnih što pojavnih fenomena na koji nauka gotovo nema nikakav kvantitativan odgovor. Ako se izuzme policijska forenzika koja se pre svega bavi posledicama zla, ne postoji ni naučna disciplina u užem smislu koja egzaktno istražuje zlo. Sa druge strane, filozofi od Godfrida Lajbnica naovamo, ali i mnogobrojni hrišćanski mislioci, neprekidno se suočavaju sa ovom nimalo jednostavnom kategorijom tragajući za najboljim od „svih mogućih svetova“. Problem zla, kako se obično vidi, podrazumeva da u svetu u kome postoji omnipotentni, omnibenevolentni i omniscentni Bog ili ma kakvo savršeno i sveprožimajuće biće koje je apsolutno dobro, nema mesta za zlo. I obrnuto. Neka od brojnih rešenja variraju od disteizma gde Bog nije baš uvek dobar, preko politeističkih dogmi do diteističkih religioznih sistema u kojima ravnopravno deluju i Zlo i Dobro. Ispod svega se, međutim, krije logički paradoks o tome šta je „starije“ – zlo ili dobro. Paradoks analogan onom sa jajetom i kokoškom. Ili onom svakodnevnom, tržišnom, gde nema rasta proizvodnje, ako ljudi ne kupuju robu, a bez rasta proizvodnje, nema novca i ljudi ne mogu da kupuju. Kao i onom, vrlo čestom kod nas – da iskustvo nećete steći dok se ne zaposlite, a ne možete se nigde zaposliti bez iskustva. Američki pisac Džozef Heler u svom kultnom romanu Kvaka 22 izneo je sličan paradoks po kome se od tada kvakom 22 naziva cela serija logičkih bezizlaza gde pojedinac u nekoj situaciji želi nešto što se može postići samo time da se ne bude u toj situaciji. Naime, ako se pilot koji leti u opasne misije javi doktoru sa tvrdnjom da samo ludak može leteti u takvim misijama, on pošto to ne želi, nije lud, pa ne može biti oslobođen letenja. Sa druge strane, pilot koji želi da leti je očigledno lud, ali pošto želi, on nikad neće zatražiti da letenja bude oslobođen. Kvaka 22. Zašto baš 22? Navodno, Heler je broj izabrao bez ikakvog jakog razloga, samo u dogovoru sa izdavačem.
Vreme nauke, specijalno izdanje nedeljnika Vreme za nauku i tehnologiju, broj 22. Izlazi poslednjeg četvrtka u mesecu.
Uređuju: Slobodan Bubnjević i Marija Vidić
e-mail: [email protected]
Objavljivanje „Vremena nauke“ pomaže Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije
Rušenje objekata na Gazivodama je poraz ideje da razvoj može da bude jači od straha, turizam održiviji od konflikta. Da ljudi mogu da ostanu zato što vide budućnost, a ne zato što nemaju gde da odu. Da drugi, poput mene, ovde mogu da dolaze po svoje sopstvene životne lekcije
Godišnja digitalna pretplata na „Vreme“ ovog avgusta čitaocima štedi čak tri hiljade dinara i velika je podrška nezavisnom novinarstvu
Moglo bi se pomisliti da je „OK“ nekakva logična skraćenica. Ali, nije. Istorija ove rečce je neverovatna
Evropski savezi reagovali na ideju privatizacije Mundijala koja bi Đaniju Infantinu donela silne pare
Oko Olivera Dragojevića postoji nacionalni konsenzus u Hrvatskoj: vole ga i na levici i na desnici, i stari i mladi, i Dalmatinci i ostali... Zato je u njegovoj Veloj Luci 35.000 pevalo njemu u čast, a desilo se i hapšenje Željka Keruma
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
