Crtice iz kalča, a o fudbalu gotovo ni reči

Pasionirani kladioničari iz svih srpsko-crnogorskih varoši i sela mogu malo da odahnu sve do sredine januara. Fudbalski legionari s raznih svetskih meridijana uz malo pomagača domaćeg porekla otišli su na manje i više zaslužen odmor pošto je završen prvi deo italijanskog šampionata. Fudbalski karavan predvode dva ljuta rivala iz Milana, ekipe Intera i Milana, koje se posle više decenija međusobno bore za titulu prvog među jednakima. Poslednji put je bila takva situacija još u doba interiste Sandra Macole i milaneza Đanija Rivere, gospode koja su danas u godinama dostojnim svakog poštovanja. A krajem leta nije izgledalo da će tako biti – italijanski premijer Silvio Berluskoni održao je patetičan patriotski govor u Ankoni, kojim je sve Italijane pozvao na štednju i odricanje svake vrste. Ovim govorom uspeo je da prevari gotovo sve Italijane, osim tifoza Milana. Bio je to za njih dobar znak da se okupe pred klupskim prostorijama i da dočekaju dolazak velikih pojačanja najpre Tomasona i Rivalda, a onda i kapitena i zaštitnog znaka rimskog Lacija Alesandra Neste. Suma koju je tresnuo na sto Galijani, sportski direktor Milana, za ove transfere bila je dovoljna da bar desetak fabrika sa siromašnog juga krene u intenzivnu proizvodnju. Berluskonijev rival iz Intera takode nije sedeo skrštenih ruku. Masimo Morati se najpre rešio „svog sina Ronalda“ kojeg je pustio u madridski Real jer ovaj navodno nije mogao da se složi s trenerom Hektorom Kuperom, čovekom koji je rođeni baksuz po opredeljenju, jer je dosada pogubio sva moguća evropska finala, a u nacionalnim šampionatima je „večni drugi“. Ipak, u Milanu su čak i lokalne mačke znale da je Zubin beg u Madrid prouzrokovan sasvim trivijalnim razlozima – naime, gospođa Ronaldo ili, kako Milenu ovde zovu, Ronaldinja, opasno se zagledala u robustnog vezistu iz suprotnog tabora Klarensa Sedorfa, što je prvoj kopački sveta bio dobar znak da mora pod hitno da menja ne samo grad nego i državu. Ako se tome dodaju reputacija koju Ronaldo ima kod milanskih dama „sumnjivog morala“, a koja kaže da je mnogo brži u krevetu nego na terenu, a da su Holanđani sa Surinama još od vremena Ruda Gulita i Patrika Klajverta na izuzetnoj ceni, Ronaldu može pomoći jedino pusto ostrvo koje je kupio u blizini Rija da sačuva svoj brak, a i suprugu iz ovozemlajskih „sitnih“ iskušenja. I vlasnik Intera je bogato pazario na fudbalskoj berzi – kupio je od Parme novog kapitena italijanske reprezentacije Fabija Kanavara, a svojoj velikoj zvezdi Kristijanu Vijeriju, koji ovih dana leči koleno čak u toploj Australiji pridodao je izvanrednog Argentinca Hernana Krespa kojeg je bankrotirani vlasnik rimskog Lacija i prehrambenog giganta Ćirio Serđo Kranjoti prodao uz Nestu iz čistog očaja. To mu nije vredelo jer je ovih dana morao da se, posle 11 godina, rastane s voljenim klubom i da ga proda, najverovatnije Mariju Poletiju, vlasniku imperije cipela Geoks. Za one koji ne znaju, Poleti se obogatio i stvorio imperiju napravivši cipele „sa đonom koji diše“. Kranjotija nije u bankrot odnela ljubav prema Laciju nego gubici Ćirija, koji ovog časa iznose čitavih milijardu i pet stotina miliona eura, zbog čega puleni Roberta Manćinija, pošto su od juna bez plata, igraju iz čistog očaja ili inata, pa su pored dva milanska kluba i torinskog Juventusa najozbiljniji kandidati za osvajanje skudeta. Time „uz leteće magarce iz Verone“ ekipa Kijeva apsolutno demantuje teoriju po kojoj je za velike uspehe potrebna velika suma novca. Kada je reč o Kijevu, ekipi trenera Del Nerija i mladog vlasnika Luke Kampedelija, koji svoj novac inače zarađuje kao vlasnik fabrike kolača, ova ekipa definitvino je pokazala da je stasala i sazrela i da spada u sam vrh italijanskog fudbala. U ovo se jedino ne uklapa nedavna eliminacija Kijeva od naše kilave Crvene zvezde.

Još goru sudbinu od Serđa Kranjotija doziveo je filmski magnat i vlasnik Fiorentine Vitorio Čeki Gori. On je uz kilavo vođen filmski i fudbalski posao, sebi dozvolio taj luksuz da se „smrtno“ zaljubi u glumicu raskošnih dimenzija Valeriju Marini. Naši gledaoci inače znaju je iz filma La bambola u kojem je dala sve od sebe u nekoliko scena brutalnog silovanja. Kako je supruga baksuznog Čekija Gorija Rita Ružić poreklom s bivših jugoslovenskih prostora, a to znači da je prilično krvoločna, ona ga je, kako i dolikuje, žestoko odrala prilikom razvoda, pa je nesrećna Fiorentina svoj fudbalski život nastavila pod novim imenom u drugoj diviziji treće italijanske lige, pošto je totalno bankrotirala. Da isplati krvoločnu Ružićku i nadoknadi poslovne drljotine Čekiju Goriju nije pomoglo ni to što je prodao nekoliko sjajnih asova kao što su golman Toldo, legenda Firence i čitave Toskane Gabrijel Batistuta i Portugalac Ruj Košta. Čeki Gori se danas nalazi u kućnom pritvoru u svojoj velelepnoj vili gde mu teške trenutke olakšava jedino Valerija Marini, koja ga uprkos suprotnim predviđanjima jedina nije napustila.

Iako je čuveni advokat Đani Anjeli takođe u ogromnim finansijskim problemima jer mu porodični, a i nacionalni ponos automobilska industrija Fijat takođe žestoko gubi, to se na njegovu ekipu iz Torina ne odnosi, jer je Juventus i dalje na samom vrhu ne samo italijanskog nego i evropskog fudbala. Naravno, to je slaba uteha za sve one desetine hiljada italijanskih radnika koji se ovih dana skupljaju po trgovima i mašu motkama na kojima su zastave i transparenti, a koji, nažalost, znaju da će definitivno i neopozivo ostati bez posla. Takva sudbina, naravno, nije namenjena Del Pijeru i drugovima čija su pojedinačna godišnja primanja oko 6.000.000 eura, podrazumeva se u neto iznosu. „Staru damu iz Torina“ gvozdenom rukom vodi Anjelijev intimus Lučano Modi, kojeg iz valjda svima dobro shvatljivih razloga zovu Laki Lučano. Ovaj lukavi gospodin, inače veliki zaljubljenik u poslove s Libijom, u kalčo je uveo i Saida Gadafija, sina libijskog predsednika. Gadafi Junior ima svoj klub, zaljubljen je u italijanski fudbal i sam igra u svom klubu koji je prvak Libije, bolje reći, petlja i smeta po levoj strani, ali iz razumljivih razloga niko to ne sme da mu kaže. Mali je nagovorio svog tatu da mu kupi nekoliko procenata akcija Juventusa, pa je zahvaljujući tome nedavno u Tripoliju organizovao susret superkupa Italije između Juventusa i Parme. U tom susretu je čak i tata Gadafi posredno učestvovao, istina ne direktno na stadionu, ali je zato pristao da primi u svom šatoru delegaciju torinskog kluba. Veliko iznenađenje ovogodišnjeg kalča, istina u seriji B, jeste ekipa tršćanske Triestine. Nju je na njenom putu od poslednje divizije treće lige do lidera serije B finansirao, i umalo nije bankrotirao lokalni biznismen Amilkare Berti, koji je javno priznao da ga svaki dan ljubavi prema ovom klubu košta 18.000.000 lira ili 9000 eura. Triestina, sada neprikosnoveni lider serije B, u čemu veoma podseća na slučaj Kijevo jer ima sličnog trenera „manijaka“ Ecija Rtosija. Nesrećnom Bertiju taksimetar sigurno još brže kuca pa je zato odlučio da potraži pomoć od svog prijatelja iz Torina „Lakija Lučan“ Modica. I ovaj mu je svesrdno preporučio Gadafija juniora kao mogućeg finansijera, kojem su u međuvremenu još više porasli fudbalski apetiti. Tako je sin libijskog predsednika u Trstu proletos primljen na najvišem nivou, sjatila se tu čitava svita lokalnih političara, a on sam je u ovaj lepi grad banuo bukvalno s neba – s pratnjom koja se potrpala u dva helikoptera. Gostoprimljivi Tršćani su čak iskopali nekoliko libijskih studenata koji su uglednom gostu priredili tipične libijske specijalitete. Pošto je osetio dah domovine na tršćanskoj rivi, Gadafi Junior je obećao da će kupiti deo Triestine, kao i da je zainteresovan za tršćansku luku i tršćanski aerodrom. Od tih grandioznih planova, naravno, nije bilo ništa jer ni tata Gadafi ne ispunjava baš sve želje svojoj mnogobrojnoj deci. Ali junior je ipak uložio 4.000.000 dolara, čime je postao vlasnik 33 procenta kluba kojem se smeši serija A u novoj godini. Tako su libijski petrodolari pomogli da bar neki klubovi prebrode finansijski kolaps koji im je pretio. Ali i pored toga, situacija u italijanskom fudbalu ipak nije kritična. Ako je suditi po štampi koja to prati, svi najpoznatiji italijanski asovi imaju uz sebe bar po jednu poznatu glumicu, pevačicu ili manekenku. A sve dok su im dame takvih zanimanja u pratnji, za njih nema zime. Bez obzira na povremene oscilacije u igri kojima je naročito sklona brojna kolonija Južnoamerikanaca i Afrikanaca, u kojoj čim zahladni ili se približi vreme karnevala u Riju, nastupi prava epidemija teških bolesti i povreda. Ali to je ljudski, zar ne…