Savladao je Novak Đoković i drugu prepreku na ovogodišnjem Australijan openu i to vrlo lako, sa 3:0. Još više raduje način na koji je to uradio: fizički jak i brz kao mladić, a ne kao sportista pri kraju karijere u 39. godini života
Posle ubedljive prve runde, najbolji teniser svih vremena Novak Đoković savladao je i drugu prepreku na putu ka 25. grend slem tituli. Posle nešto više od dva sata igre pao je i 16 godina mlađi Italijan Frančesko Maestreli sa 3:0 u setovima.
U trećoj rundi Đoković će se sastati sa “samo” 10 godina mlađim Botikom van de Zandshulpom, koji je pobedio Junčenga Šanga.
Baš kao i u prvoj rundi Đoković je u četvrtak rano ujutru po srednjeevropskom vremenu od samog starta uspostavio inicijativu i praktično rutinski odradio meč do kraja.
Na papiru bio je to duel mladosti i iskustva, ali na terenu potpuno druga priča. Dvadesetrogodišnji rival delovao je na kraju kao veteran na zalasku karijere, dok je Đoković plesao i igrao tenis kao da se opet vratio u dvadesete.
Tako se ponovo priča o “biološkom fenomenu Đoković”. Nole je posle 30, u godinama kada mnogi profesionalni sportisti već polako odlaze u penziju, tek počeo da obara rekord za rekordom. Sada se svakim izlaskom na teren kandiduje za neki rekord tipa – najstariji teniser ikada koji je postigao to i to.
Brojni analitičari pričali su o scenariju u kome Đoković u ovim godinama može do grend slem titule u 2026. Sve pomenute teorije sadržale su nešto zajedničko – da Novak ostane zdrav i igra svoj najbolji tenis.
Više puta je i sam Đoković pričao o tome kako njegovo telo više nema tu sposobnost da se brzo oporavlja, pa je početak turnira njegov najjači adut, dok se u kasnijim rundama, razumljivo, telo mnogo sporije oporavlja.
Ipak, za osvajanje titule potrebna je igra na javišem nivou tokom čitavog turnira, pogotovo na samom kraju. Najveći problem svakako jesu Janik Siner i Karlos Alkaraz koji Đokovića, ako ne dođe do nekih većih iznenađenja, čekaju pri kraju turnira.
Pravo je pitanje kako bi izgledao susret sa Sinerom ili Alkarazom, koji svoju formu podižu za kraj turnira, na samom startu takmičenja, u nekom od prvih kola.
Ipak, prošla godina mogla bi da se uzme za primer. Igrao je Đoković polufinala na svakom od četiri grend slema, naravno postavši najstariji teniser kome je to pošlo za rukom.
Davno je prošlo vreme kada je Đoković postao jedini teniser koji je zabeležio makar po 80 pobeda na svakom od četiri najveća turnira. Nedugo zatim postao je i jedini sa po 90 pobeda na svakom od grend slemova.
Pobedom u prvom kolu Australijan opena, Novak Đoković postao je jedini teniser koji ima makar po 100 pobeda na tri od četiri najveća teniska turnira. Jedino je na US openu na 95 trijumfa.
Noletu sada nedostaje samo još jedan trijumf da bi stigao do istorijske 400. pobede na grend slem turnirima. I tome nema kraja, o rekordima se može pisati mnogo, a većinu njih oborio je sa preko 30 godina.
Osvojio je Đoković čak 12 od svoje 24 grend slem titule nakon što je napunio 30 godina. Od 2017. godine na polici srpskog tenisera nalaze se još po četiri Autralijan opena i Vimbldona, ali i po dva Roland garosa i US opena.
Sa druge strane, Rafael Nadal ima osam velikih titula posle napunjenih 30 godina, dok je najstariji od njih Rodžer Federer na samo četiri u tom životnom dobu.
U tenisu nema zabušavanja, nema saigrača koji bi pokrili manjak fizičke snage, u tenisu si sam na terenu. Upravo tu je Srbin neprikosnoven.
Sa punih 38 godina, Đoković je treći favorit za osvajanje prvog grend slema u sezoni, odmah iza trenutnih vladara belog sporta, Janika Sinera i Karlosa Alkaraza. I to je rekord.
Nije preterano bitno što pojedini sportisti podržavaju trenutnu vlast, problem je u trenutnim i bivšim kolegama koje se nalaze na bitnim mestima srpskih sportskih organizacija, a svi oni su pod komandom SNS-a
Panini albumi za Svetska prvenstva decenijama su nezaobilazna tradicija. Izdanje za Mundijal 2026. stiglo je nešto kasnije nego inače, i to uz najavu da će biti veće nego ikada. Uz rast cena ide i veći broj sličica, pa popunjavanje albuma postaje sve zahtevniji i skuplji izazov
Vaterpolo reprezentacija Srbije ostala je bez selektora, igrača, ali i brojnih navijača, a sve zbog želje Aleksandra Šapića da u potpunosti preuzme kontrolu nad srpskim vaterpolom
Dok kompanija Marka Zakerberga ulaže stotine milijardi dolara u veštačku inteligenciju i humanoidne robote, pokušavajući da se pozicionira kao jedan od ključnih aktera nove tehnološke ere, taj proces prati i druga strana medalje - veliki rezovi i masovna otpuštanja
Republika Srpska planira da zakonom zabrani korišćenje alkohola na raftingu. Šta o tome misle vlasnici rafting centara
Zašto je Vučić muški opaučio po svojim poslušnicima? Je li mu dobro? I šta to znači za studente i njihovu listu
Predsednik Vučić piše programe i „autorske tekstove“ kako bi obodrio i zaplašio birače da će zanavek ostati na vlasti
Šta spaja Vučića i Legiju? A šta SNS sa Zemunskim klanom i Crvenim beretkama? Kakva je tu uloga Branka Ružića
Intervju: Savo Manojlović, predsednik pokreta Kreni-Promeni
Za nas je najbolja strategija podrška studentskoj listi Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
