Beograd je prepun kladionica i kockarnica, ali zvanične statistike ne postoje. Prema nezvaničnim procenama, broj lokala u glavnom gradu se kreće od 655 do više od 1.400
Prema zvaničnim podacima Uprave za igre na sreću, tokom decembra prošle godine, u Srbiji je poslovalo ukupno 2.867 kladionica i kockarnica, i sa ovom brojkom naša zemlja zauzima jedno od vodećih mesta u Evropi po broju kladionica i kockarnica u odnosu na broj stanovnika. Jedina evropska država koja je ispred Srbije po ovom kriterijumu je Bosna i Hercegovina.
Izveštaj Uprave za igre na sreću govori da je u 2024. godini registrovano je 2.915 objekata, dok je 2023. poslovalo 2.987, a 2022. godine 3.023 lokala te vrste. Iako je primetan blagi pad broja mesta za priređivanje posebnih igara na sreću, Srbija je i dalje u evropskom vrhu.
Od skoro 3.000 objekata koji su kladionice i kockarnice, veliki deo lokala koji čine ove brojke su u Beogradu. Za njih, međutim, ne postoji zvanična statistika, samo nagađanje.
Ipak, opšti je utisak da se objekti za klađenje nalaze „na svakom ćošku“ u glavnom gradu.
Procene koje se pojavljuju u javnosti znatno variraju: od onih koje, prostom proporcionalnom računicom na osnovu broja stanovnika, govore o nešto više od 700 objekata, do tvrdnji odbornika, aktivista i pojedinih organizacija da se u glavnom gradu nalazi i više od 1.400 kladionica.
Predsednica beogradskog odbora Stranke slobode i pravde Mila Popović sredinom 2024. godine izjavila je da u Beogradu radi 1.440 kladionica, kao i da su mnoge u neposrednoj blizini škole, što je protiv zakona.
„Na Zelenom vencu ima pet kladionica u nizu, iako je Zakon propisao da moraju da budu na rastojanju od najmanje 100 m. Pre 694 dana dostavili smo spisak onih kladionica u Beogradu za koje smo zajedno sa građanima utvrdili da krše zakon, a ministar finansija i novopečeni potpredsednik Vlade Siniša Mali nije se udostojio da pošalje inspekciju. Krivična prijava zbog očiglednog nesavesnog rada direktora Uprave za igre na sreću, Zorana Gašića, koju smo podneli, odbačena je za samo nekoliko dana“, rekla je tada Popović.
Na društevenoj mreži Redit, jedan od učesnika diskusije pokušao je da popiše kladionice po beogradskim opštinama, oslanjajući se na javno vidljive lokacije i dostupne podatke. Prema toj proceni, u Beogradu trenutno ima 655 kladionica. Autor objave naglašava da se radi o nezvaničnoj brojci, dobijenoj sabiranjem po opštinama, bez pristupa institucionalnim registrima.
Istovremeno, više učesnika u istoj diskusiji upozorava da je stvarni broj verovatno veći, jer u popis nisu ušle kladionice manje poznatih ili lokalnih brendova, kao ni objekti koji posluju u okviru širih sistema igara na sreću ili pod različitim nazivima.
Zbog toga se i sama brojka od 655 opisuje kao konzervativna procena, odnosno donja granica stvarnog stanja na terenu.
Iako zakon propisuje minimalnu udaljenost kladionica od obrazovnih ustanova, u praksi se često postavlja pitanje kako se ta pravila tumače i sprovode.
Ono što građani svakodnevno vide potvrđuju nezvanična mapiranja koja ukazuju da su kladionice naročito prisutne u gusto naseljenim delovima grada, u blizini stanica javnog prevoza, tržnih centara i škola.
Zbog odsustva transparentnog i javno dostupnog registra, rasprava o broju kladionica u Beogradu ostaje otvorena.
Dok institucije ne ponude precizne i proverljive podatke, javni prostor će i dalje popunjavati procene, mape građana i osećaj da se Beograd — korak po korak — pretvara u „grad kockarnicu“.
Toplotne pumpe su 2025. godine bile najčešći instaliran tip sistema grejanja u Nemačkoj - em najviše smanjuju račune za grejenje, em mogu i da hlade, em su ekološki čiste. Nemačka država je davala ogromne subvencije za njihovu ugradnju. Kakva je situcija u Srbiji
FIFA bi mogla da kazni argentinske igrače i fudbalski savez zbog transparenta „Malvini su argentinski“ na utakmici sa Engleskom, jer njen kodeks zabranjuje na stadionima bilo kakvu „poruku koja nije prikladna za sportski događaj“. Foklandska ostrva (Malvini), zbog kojih su dve države ratovale, su pod britanskom upravom
„Smrtonosne pantalone Zara" postao je izuzetno viralan trend na društvenim mrežama, ali moda je i ranije umela da bude surova, pa čak i smrtonosna
Toplotni talas koji je krajem juna pogodio Srbiju usled klimatskih promena danas je čak 55 puta verovatniji nego sredinom 20. veka, pokazuje studija naučnika sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu
U Andrićevom prevodu, Političke i društvene napomene Frančeska Gvičardinija čitaju se kao zbirka pouka i saveta savremenom čoveku, i to ne samo u Srbiji
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Intervju: Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu
Pobeda je sigurna Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
