Učinak MMF-a u godini krize

Izveštaj MMF-a, napisan u samočestitajućem stilu, biće vrlo zapažen u zemljama koje je kriza potpuno razorila. U jednom drugom izveštaju vašingtonskog Centra za ekonomska i politička istraživanja, objavljenom pre MMF-ovog, navodi se da MMF nije dozvoljavao proširenje deficita zemljama koje traže zajmove.

Međunarodni monetarni fond je, u okviru široke studije o sopstvenim dostignućima, izneo tvrdnje da je ova organizacija bila veoma efektivna u borbi protiv globalne recesije, naročito u Istočnoj Evropi. U samoprocenjivačkom izveštaju MMF-a navodi se da „programi finansirani iz fondova pomažu zemljama u krizi“, posebno ističući da je „izvanredno“ što su zemlje-korisnice MMF-ovih kredita do sada izbegle krize bankarskog sistema. U izveštaju se analizira 15 programa MMF-a odobrenih od septembra 2008. godine, odnosno finansiranje u visini od 163 milijarde dolara.

Međunarodni monetarni fond dugo je bio kritikovan zbog tvrdokornosti prilikom davanja hitnih zajmova, preporučavanja zemljama da privatizuju industriju, liberalizuju svoja tržišta i smanje budžetski deficiti. Zamerano mu je da je u nekim zemljama učinio ekonomsku situaciju još gorom. Ožiljci MMF-ovog delovanja vide se naročito u Aziji, gde su se neke zemlje predale u ruke MMF-u pre desetak godina kada je nastupila azijska kriza.

Ipak, MMF nije ispisivao prazne čekove. Dok su primoravali SAD, zapadnoevropske zemlje i Kinu da deficitom stimulišu ekonomiju, zemljama u istočnoj Evropi preporučivali su da ograniče javnu ekonomiju, nekada i vrlo striktno. MMF tvrdi da su istočnoevropske zemlje već bile uveliko u dugovima i da nisu mogle sebi da dozvole da uvećaju svoje deficite u već lošim ekonomijama.

Trenutna kriza postavlja izazov tradicionalnoj MMF-ovoj politici smanjivanja kamatnih stopa, smanjivanja trgovinskih barijera i ograničavanja deficita u cilju povećanja izvoza iz zemalja u razvoju u razvijene zemlje. Ovog puta, ekonomski problemi nastali u SAD i Evropi proširili su se na Istočnu Evropu, koja je pretrpela dosta na polju trgovine i stranih investicija. Izgleda da pomoć zemljama u razvoju da prošire izvozni kapacitet nije dovela do rezultata. MMF kaže da se Letonija, Island i Ukrajina „suočavaju sa velikim poteškoćama u razvoju“, zato što Letonija drži svoju valutu čvrsto uz evro, a politika devalvacije je politički izbor. Island ima ogromna spoljna dugovanja, a Ukrajina ostaje zarobljena svojim političkim problemima.