Šta posle povlačenja vojske

Predsednik Obama govorio je u ponedeljak o napretku u povlačenju američkih trupa iz Iraka, najavljenom još pre dve godine u kampanji. Do kraja avgusta ove godine, broj američkih trupa u Iraku smanjiće se sa 144.000 na 50.000 trupa. Oni što ostaju, tih 50.00, fokusiraće se na podršku i obuku iračkih snaga bezbednosti do kraja 2011. godine, kada se očekuje i njihov odlazak iz Iraka. Pojedini kritičari i analitičari smatraju da bi predsednik Obama trebalo da uspori proces povlačenja kako bi se osigurao da Iračani neće iskoristiti prednosti trenutne političke konfuzije. Da li će tih 50.000 „savetnika i asistenta“ biti dovoljno? Koji su rizici? Da li je pored političke šah-mat pozicije i drugih problema kompletno povlačenje vojske iz Iraka uopšte moguće?

Iračke snage bezbednosti skoro da su u potpunosti preuzele sve ono što su američke borbene snage do sada radile u Iraku. S obzirom na tu činjenicu, 50.000 preostalih američkih trupa je sasvim adekvatna pomoć u obuci Iračana. Ali, nije reč o tome. Naime, konstantno povlačenje američkih trupa učiniće tešku političku tranziciju u Iraku još težom, a povlačenje vojske znatno će uticati i na smanjenje američkog uticaja na iračke političke izbore. Određivanjem datuma za povlačenje vojske za septembar 2010. godine, predsednik Obama je iračku političku scenu učinio još nestabilnijom.

Na temelju sporazuma o bezbednosti sa Irakom, napravljen je dogovor o kompletnom povlačenju američkih snaga. Takvo saopštenje je 2008. godine značilo da SAD priznaje suverenitet Iraka. Međutim, to u praksi nije realno. Na primer, Irak nema vojno vazduhoplovstvo i potpuno je nesposoban da odbrani svoj vazdušni prostor ukoliko se ne umeša SAD, ili neka druga vojska. Administracija sadašnjeg predsednika SAD stvara sama sebi problem (a i nama) u odnosima prema zemljama Bliskog istoka, tako što dozvoljava da se politika koristi kao adut u Iraku.

Time što je odredio mesec septembar kao krajnji rok za povlačenje većine „borbenih“ američkih tupa iz Iraka (sa izuzetkom onih za obuku koji ostaju), predsednik Obama je doprineo nestabilnosti političke situacije u trenutku kada je zapravo ovoj zemlji potrebna pomoć za osnivanje vlade posle parlamentarnih izbor. Signal koji je poslat Iračanima, i svima koji mogu da utiču na iračku politiku, jeste da SAD napuštaju Irak bez obzira na ono što bi moglo da se desi.