Profilisanje evrodiplomatije

Po objavljivanju imena prvih budućih evropskih ambasadora koji će od decembra zameniti dosadašnje šefove delegacija Evropske komisije (EK) u stranim zemljama, otvorila su se najmanje dva pitanja: rodne ravnopravnosti i odnosa između zapadnih i istočnih zemalja. Nova evropska diplomatska služba (EEAS) tada je dobila 30-ak ambasadora muškog roda poreklom iz zapadnoevropskih zemalja, a samo sedam žena je osvojilo poverenje visoke predstavnice i ambasadorski mandat.

U ponedeljak 20. septembra, Komitet za spoljne poslove Evropskog parlamenta odložio je proceduru glasanja o Izmenama i dopunama pravilnika o zaposlenima u Evropskoj službi za spoljno delovanje koja bi uskoro trebalo da počne sa radom. Poljski predstavnik u komitetu Evropskog parlamenta, Jacek Sarujuz-Volski, kaže da pravilnik mora da ima kvote za građane novih zemalja članica EU i da bi time trebalo da se bavi komitet za spoljne poslove, a ne komitet za pravne poslove. Naime, Bernard Rapkaj, nemački predstavnik zadužen za pravilnik, nije obratio dovoljno pažnje na pitanje geografskog balansa. U Komitetu za spoljnu bezbednost postojao je „potpuni departizovan konsenzus“, kako je rekao, da treba odložiti glasanje da bi se izvršio pritisak na Komitet za pravne poslove da usvoje njihovu preporuku. Dakle, dva komiteta treba da sarađuju, mišljenje i preporuke moraju da se razmenjuju pre nego što dođe do glasanja.

Nije to jedina neprijatnost sa kojom se suočava šefica EU diplomatije Ketrin Ešton. Još veće kritike na njen račun izgovorene su i zbog toga što se u godini krize, kada se veći deo evropskog stanovništva suočava sa zatezanjem kaiša, ona usuđuje da zatraži dodatnih skoro 30 miliona budžetskih funti za sledeću godinu – 24,6 miliona funti na ime zarada nove vojske evrokrata i 4,4 miliona funti za izgradnju sedišta nove službe u Briselu.

Prvo sledeće glasanje u Komitetu spoljnih poslova za pravilnik o evropskim diplomatama zakazano je za 29. septembar, a dan ranije biće održano i glasanje za budžet EEAS-a.