Prednosti i mane antiraketnog štita

Rumunski predsednik Trajan Basesku i Stejt department objavili su saopštenje da će na teritoriji Rumunije biti postavljeni raketni presretački sistemi, kao deo protivraketnog štita u cilju zaštite Evrope. Basesku je rekao da je glavna vojna i bezbednosna institucija Rumunije prihvatila američki predlog da bude uključena u sistem za zaštitu od „potencijalnih napada balističkim projektilima ili raketama srednjeg dometa“, izveštava Rojters navodeći da će američki kapaciteti postati operativni 2015. godine. Prethodni američki predsednik Džordž Buš imao je nameru da postavi antiraketni sistem u Poljskoj i Češkoj, ali je Barak Obama odustao od tog plana u okviru strategije o „resetovanju“ odnosa sa Rusijom. Očekuje se saopštenje zvaničnog Kremlja, kojem je rumunski predsednik Basesku kategorično poručio da „novi sistem nije usmeren protiv Rusije, već protiv drugih opasnosti“. Ta druga opasnost je Iran, kao što su nekoliko puta isticali Obama i njegov prethodnik Buš.

Šta rumunska javnost misli o ovoj važnoj odluci državnog vrha? Rumunski institut za evaluaciju i strategiju (IRES) u aprilu je sproveo istraživanje o tome koliko rumunska javnost zna o vezama njihove zemlje sa NATO-om i da li znaju za mogućnost da se postavi raketni presretački sistem u Rumuniji. Prema tim rezultatima, većina Rumuna podržava NATO i ideju da se postavi antiraketni štit.

Međutim, kada je reč o tome da li je postavljanje štita bezbednost ili pretnja, više od trećine Rumuna strahuje od potencijalnih terorističkih napada zbog ulaska njihove zemlje u američki sistem, a 51 odsto smatra da im upravo „američki kišobran“ garantuje bezbednost. Kada se ovo pitanje postavi malo drugačije, 52 odsto anketiranih se izjasnilo da Rumuniji treba zaštita od štita; 8,9 odsto smatra da će Rumunija postati meta napada terorista, kao i da će se pokvariti odnosi sa Rusijom (8,4 odsto) i da će postavljanje štita uticati na povećanje cena u Rumuniji (7,2 odsto).