Pravda za Džulijana Asanža

Prema sudskoj odluci, Džulijan Asanž će, kada bude vraćen u Švedsku, biti ispitivan i zadržan u zatvorskoj samici, bez mogućnosti izlaska uz kauciju. Kasnije će mu se tajno suditi zbog optužbi o kojima raspreda ceo svet. On je u potpunosti odgovorio na te optužbe, koje smatra lažnim i bez utemeljenja. Čak i ako bi bio oslobođen, mulj bi ostao zalepljen, a ukoliko bi bio osuđen, javnost nikad ne bi mogla da proceni da li je pravda zaista ispoštovana. Ova država, koja je svetu dala osnovni princip fer suđenja – da pravda mora biti utvrđena i zadovoljena – uskraćuje osnovnu slobodu za one koji su izručeni Švedskoj.

Kako je moguće da su naši sudovi napustili principe koji se razlikuju od evropskog sistema i tužilaštva? Odgovor je da su oni u obavezi da smatraju da su tužilaštva, ni manje ni više nego ostalih 26 država EU, uključujući i Poljsku i Rumuniju – savršena. Ovo je rezultat Evropskog naloga za hapšenje (EAW), jednog od razloga za propast civilnih sloboda koji važi od 2003, kada je usvojen Akt o izručenju.

Ovaj akt, potpuno neverovatno, dozvoljava evropskim državama da smatraju tužioce, čak i policajce, sudskim autoritetom, i da odvedu njihove osumnjičene van Velike Britanije sve dok štikliraju pravu kućicu na EAW formularu. U Asanžovom slučaju, na primer, štiklirali su „silovanje“. I sada sud ne može da opovrgne da je reč o optužbama o silovanju, čak i kada vodeći autoritet u oblasti seksualnih delikta, oksfordski profesor Endrju Ešvort, opovrgava takvo karakterisanje.

Ali, ništa tako ne krši fundamentalne principe pravde kao običaj da se sva suđenja za silovanje vode iza zatvorenih vrata. Naravno, apsolutno je ispravno zaštititi anonimnost onih koji tuže, ali je veoma pogrešno držati ih van pogleda javnosti, iz tri razloga: prvo, kao što je Džeremi Bentam rekao, javnost je srž pravednosti. Posebno jer je švedski premijer javno napao Asanža. Drugo, otvorenost je esencijalna za istinu, jer osigurava da svedoci imaju strah od krivokletstva. U ovom slučaju, obe osobe koje tuže Asanža tvitovale su i slale SMS-ove svojim prijateljima, i može se reći da to nije u skladu sa njihovim protivljenjem otvorenom suđenju.

Konačno, javnost sama po sebi ima interes koji mora da bude snažniji od interesa individue. Nijedna demokratija ne može imati tajni sud, jer onda ne postoji provera da li se moć tužilaštva i sudija zloupotrebljava.