Opel i Rusi

Poneko bi poverovao da je Opel spasen, da su se investitori Magna i ruska banka Sverbank ipak složili sa automobilskim koncernom Dženeral motors, iako tek u poslednjem trenutku. Oni preuzimaju većinu njegove evropske kćerke. Nemačka savezna vlada daruje im toliko novca i garancija da Rusi i Magna ne vide nikakav rizik. Tako, 25.000 nemačkih radnika može da odahne.

Znači li to da je kod Opela sada sve u redu i dobro? Taman posla. Ono što danas može da deluje kao čista sreća zapravo je samo prividno rešenje. Čudni američko-kanadsko-ruski konzorcij ne može preduzeću starom 147 godina da pruži trajnu budućnost, iako mnogi zaposleni kod Opela, menadžment u njegovom sedištu, gradiću Riselshajm, i mnogi eksperti automobilske industrije veruju u to.

Opelovci polaze od toga da je Rusiji potrebno sve više automobila, a da praktično nema svoju sopstvenu proizvodnju. Oni se nadaju da će Opel na tržištu, koje se prostire sve do Dalekog istoka, uskoro moći da prodaje mnogo automobila i tako iskoristi sve kapacitete svojih fabrika. Na centralnom i zapadnoevropskom tržištu to bi bilo mnogo teže, jer tu Opel nailazi na moćnu konkurenciju.

Borba oko cena sa Folksvagenom, Renoom, Pežoom i Japancima ima za posledicu da se na pojedinačnom prodatom automobilu zarađuje sve manje. Problem je, međutim, što su Reno i ostali već odavno predstavljeni u Rusiji. Pristalice dila sa Magnom osim toga računaju da je ruskoj automobilskoj industriji potrebna moderna tehnologija. Opel bi mogao da pomogne licencama i da ponudi mogućnosti razvoja, koga kod ruskih proizvođača nema. Ali, to je sve.

Opelovci u novom partnerstvu sa Rusima i Magnom neće dobiti vodeću ulogu, iako su se baš tome nadali. Čak ni ako sedište ostane u Riselshajmu i današnji menadžment ne bude pomeren sa svog mesta, odluke će u budućnosti donositi drugi.

Tu je na prvom mestu austrijsko-kanadski koncern Magna, koji je do sada bio dobavljač delova, a hoće da se razvije u proizvođača celih automobila u velikom broju. On je dokazao da je uspešan na svom tržištu, Magna je globalni koncern koji teži da se širi i raste i ne razmišlja u nacionalnim kategorijama i za koga nemačke fabrike u Riselshajmu, Bohumu, Kajzerslauternu i Ajzenahu nikako nisu pupak sveta.

Ali pre svega, tu je ruski industrijski partner Gaz, bolesno preduzeće u Nižnjem Novgorodu koje zapošljava 100.00 radnika, ali bez pomoći sa strane nema budućnosti, jer mu vozila ništa ne valjaju. To preduzeće vodi ruska država. Jednim delom je, doduše, u rukama oligarha Olega Deripaske. Ali on je zadužen i svoje je akcije odavno založio kod državne Sverbanke, koja upravo pomaže ruskoj vladi da finansira posao sa Opelom. Vlada u Moskvi će učiniti sve da uz pomoć Opela spase što više radnih mesta kod Gaza, ne na poslednjem mestu da bi grad Nižnji Novgorod održala u životu.

O tome bi trebalo da razmisle svi oni koji veruju da će dolazak Rusa u Opel i u Nemačku dugoročno spasti mnoga radna mesta. Nije slučajno što konzorcij nije dao garanciju za opstanak nemačkih radnih mesta. To što će zaposleni u Opelu biti suvlasnici svoje fabrike, neće sprečiti da se radna mesta ubrzo presele na Istok.

Ono što Berlin i Riselshajm propagiraju kao veliki uspeh pomoći će Opelu u Nemačkoj samo nekoliko godina. Dok se ne izgrade nove fabrike u Rusiji, moći će da se izvoze automobili iz Riselshajma i Bohuma. Ali uskoro će opelovci primetiti da im je sve postalo tesno i savezna vlada, koja će u Berlinu vladati do 2015. godine, možda će se pitati zašto je Nemačka potrošila tolike milijarde samo da bi spasla jednu automobilsku marku.