img
Loader
Beograd, 13°C
Vreme Logo
  • Prijavite se
  • Pretplata
0
  • Najnovije
  • Politika
  • Ekonomija
  • Društvo
  • Svet
  • Kultura
  • Mozaik
  • Komentar
  • Štampano izdanje
  • Arhiva
  • Njuzleter
  • Podkast
  • Najnovije
  • Politika
  • Ekonomija
  • Društvo
  • Svet
  • Kultura
  • Mozaik
  • Komentar
  • Štampano izdanje
  • Arhiva
  • Njuzletter
  • Podkast

Latest Edition

Dodaj u korpu

Brisel

Obećanje o pomoći Grčkoj

17. mart 2010, 18:50 Financial Times
RIBANJE: Ministar finansija Grčke Jorgos Papakonstantinu
Copied

Zemlje evrozone obećale su da će pomoć iz novčanih fondova usmeriti i ka Grčkoj da bi stabilizovali tržište koje iz krize teško da može da izađe bez eksterne finansijske injekcije, saopštili su ministri Evropske unije i ekonomisti posle sastanka u Briselu održanom u utorak. Iza saopštenja stoji ne baš naročito detaljan plan, čija je suština vršenje pritiska na vladajuću socijalističku partiju u Grčkoj da stabilizuje javne finansije sredstvima iz programa drastične štednje, koja bi potrajala najmanje do 2013. godine.

Usvajanje plana o nepredviđenim situacijama (contingency plan), koji su nakon pet sati razgovora u ponedeljak uveče potpisali ministri finansija iz 16 zemalja evrozone, pokazuje da su mehanizmima vlada ovih zemalja (prvi put otkad je evro lansiran 1999. godine) predviđeni ovakvi fondovi za slučaj da je neka od zemalja zaglavila u dužničkom ropstvu. Ministri su naglasili da nisu razgovarali o određenom iznosu pomoći za Grčku, s obzirom na to da Grčka još nije uputila zvaničan zahtev. Međutim, ovaj plan mora da se odobri na samitu 27 evropskih zemalja koji će biti održan u Briselu od 25. do 26. marta. Ministri su posle sastanka izdali saopštenje čija najvažnija rečenica glasi: „Cilj nije da obezbedimo finansiranje na nivou prosečne evropske kamatne stope, već da u celini očuvamo finansijsku stabilnost u evrozoni.“

Prema rečima Jana Kesa de Jagera, holandskog ministra finansija, Grke treba obeshrabrivati da nastave sa fondovima na tržištu kapitala. „Nema pomoći za izvlačenje iz krize, zato što Grčka mora sama da reši svoje probleme sa državnim dugom“, rekao je Holanđanin, objašnjavajući da je zabrana „troškarenja“ novca iz EU fonda sadržana u fundamentalnom evropskom pravu. Još manje je otkrio Nik Kunis, glavni ekonomista u holandskoj Fortis banci, koji kaže: „Paketi pomoći mogu biti instrumenti koji bi mogli da se koriste u slučaju da Grčka jednostavno ne može da refinansira svoj dug na finansijskom tržištu.“ Ministri finansija izgledaju zadovoljni činjenicom da poslednje mere štednje u Grčkoj, donete 3. marta, izgledaju dovoljno rigorozno u smislu smanjivanja godišnjeg deficita budžeta. Ekonomisti kažu da pozajmice Grčke do 2014. godine moraju biti neuobičajeno visoke, sa oko 30 milijardi evra duga refinansiranih svake godine. Ministri finansija složili su se da bi vlade zemalja članica EU trebalo da stave na raspolaganje svoje zajmove na dobrovoljnoj bazi. Međutim, zvaničnici kažu da će verovatno učestvovati svih 15 partnera Grčke, kako bi pokazali jedinstvo evropskog monetarnog sistema.

Toni Barber

Copied

Međuvreme

Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!

Više iz rubrike Meridijani
Ilustracija

Hronika

26.jul 2024. I.M.

Bela Palanka: Prevrnuo se kombi s migrantima, više od 30 povređenih

Na auto-putu kod naplatne rampe Bela Palanka prevrnuo se kombi sa migrantima koji je navodno bežao od policije. Povređene zbrinjavaju ekipe Hitne pomoći iz Niša i Pirota

Peking

23.jun 2011. Reuters Africa

Srdačna diplomatija i ratni zločini

Damask

23.jun 2011. "Islam Online"

Kolevka civilizacije pred raspadom

Tripoli

15.jun 2011. The New Yorker

Šah sa Gadafijem i vanzemaljcima

Rim

15.jun 2011. Catholic News Service

Dar od boga

Komentar
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić

Komentar

Izbora biti neće

Klecavo vrhovno biće uzda se u lokalne izbore u Kosjeriću i Zaječaru. Ne sme se zaboraviti da on 13 godina teškim otrovima zasipa naročito u provinciji, te da je detoksikacija dug i mučan proces

Ivan Milenković

Pregled nedelje

Mrači i muti, čaršijski rode

Ukoliko različiti oponenti Vučićevog režima nisu u stanju pomoći studentskoj omladini, mogli bi makar da ne odmažu. Suviše dugo su radili na isti način i sa istim poraznim rezultatima da bi mogli očekivati da ih itko išta pita

Filip Švarm

Komentar

Zašto sad želimo izbore

Nema više studenti napred, a mi za njima. Sad smo svi u istom sosu: isterali smo zver na čistinu. Znamo kako dalje ide

Jovana Gligorijević
Jovana Gligorijević
Vidi sve
Vreme 1792
Poslednje izdanje

Studentski zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora

Istorijska šansa Srbije Pretplati se
Paralelni univerzum Aleksandra Vučića

Padobranac na Floridi i ostala brukanja

Intervju: Veran Matić

Nepravda je ugrađena u sistem

Lični stav

Univerziteti i vlast – poslednja runda

Kultura sećanja

Dan pobede u Berlinu, 8/9. maj 1945.

Vidi sve

Arhiva

Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.

Vidi sve
Vreme 1792 07.05 2025.
Vreme 1790-1791 23.04 2025.
Vreme 1789 16.04 2025.
Vreme 1788 10.04 2025.
Vreme 1787 03.04 2025.
Vreme 1786 26.03 2025.
Vreme 1785 20.03 2025.
Vreme 1784 12.03 2025.
Vreme 1783 05.03 2025.
Vreme 1782 26.02 2025.
Vreme 1781 19.02 2025.
Vreme 1780 13.02 2025.

Međuvreme

Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!

Vreme Logo
  • Redakcija
  • Pretplata
  • Marketing
  • Uslovi korišćenja
  • Njuzleter
  • Projekti
Pratite nas:

© 2025 Vreme, Beograd. Developed by Cubes

Mastercard Maestro Visa Dina American Express Intesa WSPAY Visa Secure Mastercard Secure