Obamin sledeći korak

U početnoj fazi napora koje je predsednik Barak Obama ulagao u izraelsko-palestinski mirovni proces, bilo je potrebno izgraditi poverenje između zavađenih strana. Iako rezultati nisu baš doprineli izgradnji poverenja, Obama možda nema drugi izbor osim da nastavi dalje.

Predsednikov izaslanik za Bliski istok, senator Džordž Mičel, boravi u ovom regionu od 20. jula, praćen izveštajima da se zvanični Vašington kreće u pravcu novih pregovora, moguće sa fiksiranim rasporedom problema koje treba rešavati. Ali, očigledan nedostatak poverenja koji su obe strane pokazale tokom ranijih Obaminih pokušaja da bude medijator u rešenju sukoba, dovodi u sumnju njihovu spremnost da zaista pregovaraju o miru.

Shvativši da je rešenje konflikta između Izraela i Palestine hitno potrebno, Obama je energično pokušao da obnovi mirovni proces koji je prekinut tokom mandata Bušove administracije. Predsednik SAD zahtevao je da Izrael pokaže dobru volju time što će obustaviti izgradnju svih naselja započetu izvan granica ustanovljenih 1967, a da arapske zemlje na to odgovore tako što će dozvoliti izraelskim avionima komercijalne letove kroz svoj vazdušni prostor i uvesti vizne olakšice.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu glatko je odbio Obamin zahtev i pokupio političke poene u svojoj zemlji tezom o „prirodnom rastu“ već postojećih naselja. Jedan od ciljeva Mičelove posete treba da bude konačno postizanje dogovora o ovoj temi, ali tako da obe strane budu zadovoljne: Izrael želi da završi oko 1500 stambenih jedinica koje su već u izgradnji, ali i da Istočni Jerusalim bude izuzet iz odluke o obustavi gradnje.

Obama i državna sekretarka Hilari Klinton izjavljivali su u skorije vreme da administracija traži nov način da arapske zemlje uzvrate Izraelu ako dođe do obustavljanja gradnje, ali, rešenja koja zvanični Vašington predlaže zavise od regiona u kom ne postoji volja da se Izrael nagradi samo zato što ispunjava svoje obaveze.

U arapskom svetu vlada i sumnjičavost prema Netanjahuovom ustupku Palestincima, jer je ovaj na tako nešto pristao nevoljno i pod velikim pritiskom koji je na njega izvršio Obama. Mnogi veruju da izraelski premijer zapravo nema nameru da učini ono što je obećao. Njegove najnovije izjave o Jerusalimu samo pojačavaju dominantni skepticizam.

Ali, i Izrael je podjednako sumnjičav prema namerama Palestine. Netanjahuov savetnik za nacionalnu bezbednost Uzi Arad, prošle nedelje je ismejao napore Obamine administracije, rekavši da konflikt neće biti skorije okončan jer u Palestini, uključujući i njenog predsednika Mahmuda Abasa, ne postoji politička volja za tako nešto. Kakve god bile Abasove namere, njegova politička slabost neutralisala ga je kao efikasnog zagovornika mira. Preokupiran je epskom borbom sa Hamasom, koji ne kontroliše samo Gazu, već je i vladajuća partija demokratski izabrane palestinske vlasti, a uticaj mu je ograničen čak i u njegovom Fatahu.

Dakle, od američke administracije se očekuje da pređe na sledeću fazu mirovnih pregovora uprkos očiglednom nedostatku poverenja između Izraela i Palestine. To znači da će SAD morati da definišu neku vrstu pregovora sa dnevnim redom na kom će ključne tačke biti povlačenje granica između dve zemlje, uslovi za suverenitet Palestine, podela Jerusalima i sudbina palestinskih izbeglica. Ali, obe strane su o svemu ovome već pregovarale i nisu uspele da postignu dogovor. Za one koji prate situaciju na Bliskom istoku, ključno pitanje je da li će Obama postaviti rok za pregovore i šta planira u slučaju da do pomirenja ne dođe, što je u ovom trenutku najverovatniji ishod.