Hronika
Bela Palanka: Prevrnuo se kombi s migrantima, više od 30 povređenih
Na auto-putu kod naplatne rampe Bela Palanka prevrnuo se kombi sa migrantima koji je navodno bežao od policije. Povređene zbrinjavaju ekipe Hitne pomoći iz Niša i Pirota
Teheran: Masovna proizvodnja
Izjava iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinedžada da je njegova zemlja počela proizvodnju uranijuma na industrijskom nivou, izazvala je ljutite reakcije međunarodne zajednice na čelu sa Amerikom, koja preti žešćim sankcijama. Naime, na ceremoniji povodom obeležavanja Nacionalnog dana nuklearne tehnologije održanoj u Natancu, predsednik Irana najavio je „masovnu proizvodnju centrifuge za obogaćeni uranijum“ i upozorio svetsku javnost da ne preduzima mere koje bi mogle da utiču na to da Iran promeni ponašanje, koje je do sada, prema predsednikovim rečima, bilo „zasnovano na poštovanju zakona i pravila“. Organizacija Ujedinjenih nacija već je pripremila dva paketa sankcija protiv Irana ne bi li naterala vlast ove zemlje da suspenduje program obogaćivanja uranijuma, koji je, po mišljenju UN-a i drugih međunarodnih organizacija, samo na korak od nuklearnog naoružavanja. Međutim, iranski režim je upozorio UN da ne staje na put ovom programu, insistirajući na tome da će on biti korišćen isključivo u mirnodopske svrhe. I britanska vlada je izrazila zabrinutost i pozvala Iran da suspenduje program, objašnjavajući da nemaju ništa protiv toga da Iran ima civilni nuklearni program, ali da je Iran dužan da uveri međunarodnu zajednicu u mirnodopsku namenu programa. Osim toga, Forin ofis navodi da Iran krši rezolucije UN-a. No, čini se da Iranci ne haju mnogo za sve jasnije pretnje: praznik je obeležen svečano, školska zvona oglasila su se u devet sati izjutra širom zemlje, državna televizije je veći deo svog programa posvetila toj temi, dok su usluge javnog prevoza bile besplatne.
Nadžaf: Dole oslobodioci
Hiljade šiitskih demonstranata palilo je i cepalo američke zastave u iračkom gradu Nadžafu na mitingu koji je organizovao Moktada al Sadr, istaknuti šiitski lider. Antiamerički protesti poklopili su se sa četvrtom godišnjicom pada Bagdada. U protestima su učestvovale i žene i deca – nosili su transparente sa antiameričkim porukama „Dole Buš, dole Amerika“, a mnogi demonstranti su bili obavijeni iračkim zastavama. Analitičari ocenjuju da je protest prevashodno demonstracija Al Sadrove moći, za koga se govorilo da neće opstati duže od dva meseca. Osim u Nadžafu, gomila sveta demonstrirala je antiameričko raspoloženje i u obliženjem gradu Kufa. „Okupatori govore da je Irak slobodan i da je Irak oslobođen“, kaže Ahmed al Majahi, šiit iz južnog grada Basre. „Kakva sloboda, kakvo oslobađanje?! Nema ničega osim uništenja. Mi ne želimo njihovo oslobađanje i njihovo prisustvo. Govorimo im da odu iz naše zemlje.“ U trenutku dok je ovaj tekst u pripremi, u Nadžafu se nije dogodio nijedan incident mada je snažno policijsko obezbeđenje okružilo ove gradove. U gradu Mukdadiju jedna žena bombaš aktivirala je eksploziv nakon što je ušetala kroz glavnu kapiju policijske stanice i usmrtila najmanje 14 policijskih regruta, dok je oko 20 ljudi povređeno. Sve prilaze Bagdadu blokirale su policijske snage, dok su gradske ulice gotovo puste zbog straha od incidenata, napada i novih eksplozija. Organizator protesta u Nadžafu Moktada al Sadr nije se obratio okupljenima zato što se krije, a njegovo skrovište nije poznato. Al Sadr je prethodnog vikenda ponovio svoj poziv na ujedinjenje i borbu protiv Amerikanaca povodom borbi u centralnom gradu Divaniji, gde se lokalna milicija bori protiv američkih i iračkih vojnika. Pozivajući na jedinstvo, Al Sadr je zatražio od iračkih vojnika da ne „podržavaju okupatore, jer su oni njihovi neprijatelji“.
Koroljov: Svemirski turizam
Peti svemirski turista, američki milijarder Čarls Simoni, sleteo je na Međunarodnu svemirsku stanicu u ponedeljak 9. aprila. Kapsula sa Simonijem, softverskim programerom koji je platio 25 miliona dolara za put u orbitu, i dvojicom ruskih kosmonauta spojila se sa Međunarodnom svemirskom stanicom dva dana posle poletanja iz ruske lansirne stanice u centralnoazijskoj stepi. Za to vreme, Marta Stjuart (koja ima velike šanse da se uda za milijardera, kako nagađaju novinari) gledala je spuštanje kapsule u svemirsku stanicu udobno smeštana ispred monitora u zemaljskoj kontroli negde u ruskom bespuću. Kada je spuštanje obavljeno, ona je rekla: „Čarls, mislimo da deluješ impresivno i pogodi šta: ti nisi s ovog sveta!“ Peti svemirski turista, Simoni, koji se obogatio razvijanjem Majkrosoftovog softvera Word, kaže da je tokom putovanja svemirom vodio neku vrstu dnevnika u koji je beležio svaki trenutak, i najavio je da će utiske staviti na svoj internet blog. Simoni je rođen u Mađarskoj pre 58 godina, emigrirao je u SAD gde se priključio Majkrosoftovom timu naučnika na samom početku razvoja ove kompanije – programi Word i Excell njegova su dela. Sada ima svoju firmu, i kao što vidimo, uložio je znatnu količinu novca na put u svemir. Biznis ili zadovoljsto, videće se kad se vrati 20 aprila.
Rim: Koka–kola Isus
Italijanski film Sedam kilometara od Jerusalima u kome se prikazuje Isus Hrist kako u slast ispija konzervu koka-kole, biće naknadno premontiran zato što se proizvođač poznatog pića bunio. Naime, glavni lik u filmu je sredovečni propagandni menadžer. On pati od krize srednjih godina, koja dostiže vrhunac kada upozna čoveka koji liči na Isusa. Oni se sreću negde u pustinji, odnosno glavni lik vozi džip i sreće čoveka koji neodoljivo podseća na Isusa. Isusov dvojnik ulazi u džip, uzima ponuđenu limenku koka-kole i u slast je ispija. Tada glavni lik uzvikuje s olakšanjem: „Bože, kakva velika potvrda!“ Čelnici Koka-Kole kažu da nisu dali dozvolu da se njihov brend koristi u tom filmu zbog toga što može da ugrozi imidž kompanije, i traže da se taj deo izbaci. „Predlažemo da scenarista izbaci ovaj deo, i veoma smo razočarani što naše odbijanje da se koristi naš brend nije uvaženo“, kažu kokakoličari.
Na auto-putu kod naplatne rampe Bela Palanka prevrnuo se kombi sa migrantima koji je navodno bežao od policije. Povređene zbrinjavaju ekipe Hitne pomoći iz Niša i Pirota
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve