Meridijani

Daka: Ciklon Sidr

Prema poslednjim podacima, broj poginulih u Bangladešu, gde je snažni ciklon Sidr unesrećio više od milion porodica, dostigao je 2579 i dalje raste. Zabrinjavajuće su pretpostavke da bi broj žrtava ciklona mogao da se popne i do 10.000, kako tvrde neke humanitarne organizacije. Spasilačke ekipe su na terenu i pokušavaju da dođu do udaljenih oblasti, kojima još nije ukazana pomoć. Procenjuje se da oko 3,2 miliona preživelih čeka na neku vrstu pomoći, zdravstvenu ili materijalnu, a često i emotivnu, budući da su ostali bez svojih domova. U pojedinim oblastima organizovane su sahrane poginulih u masovne grobnice, dok u drugima, još nema ni informacija o ljudskim žrtvama i materijalnoj šteti. Ministar za vanredne situacije u vladi Bangladeša Tapan Čaudri kaže da je njegovoj zemlji ponuđena međunarodna pomoć vredna više od 140 miliona dolara. Saudijska Arabija je u međuvremenu obećala 100 miliona dolara dok su slične ponude stigle i od Ujedinjenih nacija, Evropske unije i Sjedinjenih Država. Amerika je kao pomoć poslala dva desantna broda sa helikopterima za spasavanje preživelih i doturanje pomoći. Ciklon Sidr, brzine 250 kilometara na čas, zahvatio je u noći između četvrtka i petka južnu obalu Bangladeša i izazvao talas visok pet metara koji je pogodio priobalna područja, nateravši čak 3,2 miliona ljudi da se evakuišu. Ovo je najveća katastrofa koja je pogodila Bangladeš od 1991. godine, kada je blizu 143.000 ljudi poginulo u udaru ciklona koji je izazvao jak talas.

Donjeck: Eksplozija metana

Tužna vest stigla je iz Ukrajine: poginulo je najmanje 88 rudara u eksploziji metana u rudniku u Donjecku na istoku zemlje, zbog čega je Ukrajina tri dana bila u žalosti. Hiljadu metara pod zemljom u rudniku Zasjatko još ima rudara, sa veoma malim šansama da ikad izađu, jer je u jami u ponedeljak ponovo izbila vatra što otežava pristup spasiocima. Rođaci zarobljenih rudara i dalje iščekuju da se njihovi očevi, muževi i sinovi pojave. Žena jednog rudara smatra da je kriv upravnik rudnika, dok je premijer Ukrajine Viktor Janukovič na mestu nesreće obećao podrobnu istragu. „Analiza je pokazala da nije bilo odstupanja od odobrenog plana rada. Taj plan bio je usklađen sa Agencijom za bezbedan rad u rudnicima. Konačan zaključak izvešće naravno stručna komisija“, naveo je Janukovič. Ekspolozija u najvećem i najdubljem ukrajinskom rudniku uglja, najgora u poslednjih sedam godina, skrenula je pažnju javnosti na nedostatak bezbednosti u rudnicima koji su posle kineskih najopasniji. Kako je došlo do nesreće još se ne zna, a preživeli rudari kažu da je nivo metana bio u granicama normale u pojedinim sekcijama, ali da je talas gasa zapljusnuo ceo rudnik – čuli su se udarci, osetio se povetarac i pojavila se vatra.

Pnom Pen: Ratni zločinac uhapšen

Kije Sampan bivši vođa Crvenih Kmera, jedan od najbližih saradnika Pol Pota, uhapšen je u bolnici u Pnom Penu, glavnom gradu Kambodže. Policija je osumnjičenog Sampana našla u bolnici, gde se lečio nakon što je pao u svojoj kući, nekadašnjem uporištu Crvenih Kmera nedaleko od granice sa Tajlandom. Advokat Saj Bori kaže da je njegov klijent prebačen u sud gde će biti izveden pred istražne sudije, mada sud još nije zvanično objavio hapšenje bišveg vođe Crvenih Kmera. Jedan neimenovani sudija ovog suda potvrdio je ovu informaciju, rekavši da je Kije Sampan prebačen iz bolnice u sud u kojem se sudi vođama Crvenih Kmera. Sampan je peti optuženi iz ove organizacije koja je za četiri godine vladavine (1975–1979) ubila više od 1,7 miliona svojih građana. Pre sedam dana uhapšeni su i bivši šef kambodžanske diplomatije Jeng Sari i njegova supruga Kie Tirit, takođe bliski saradnici Pol Pota. Pred sudom za ratne zločine u Pnom Penu počelo je suđenje Kein Guek Ijavu, glavnom istražitelju režima Crvenih Kmera poznatom pod nadimkom Dač. Dač je bio jedan od glavnih saradnika vođe i šef istražnog centra Tuol Sleng, a povodom optužbe da je počinilac zločina protiv čovečnosti, priznao je odgovornost za višestruka nasilja nad osobama koje su tamo dovođene.

Za razliku od Dača, Kije Sampan tvrdi da nije znao za zločine Crvenih Kmera tokom njihove četvorogodišnje vladavine.

Tokio: Otisak na granici

Stranci koji ulaze na teritoriju Japana u obavezi su da ostave svoje otiske prstiju – saopšteno je sa aerodroma Narita u Japanu. Rečeno je da ova nova procedura prilikom ulaska stranih lica u zemlju predstavlja deo antiterorističke strategije u Japanu. Stranci su nezadovoljno reagovali kada su čuli vest, navodeći da su ugrožena njihova poslovna i turistička prava, dok su strani državljani sa stalnim boravkom u Zemlji izlazećeg sunca ogorčeni. Pobunili su se i aktivisti nevladinih organizacija koje se bave zaštitom ljudskih prava, jer je uzimanje otisaka prstiju prilično neprijatna stvar i vređa ljudsko dostojanstvo. Izuzeti iz ove procedure samo su diplomate, deca ispod 16 godina, i Korejci i Kinezi sa stalnim boravkom u Japanu. „Živimo u vremenu globalnog terorizma i želimo da stranci koji ulaze u Japan sarađuju i da shvate da je i za njih bolje da Japan bude bezbedno mesto“, rekao je Hisašu Tošioka, šef imigracionog biroa najvećeg međunarodnog aerodroma Narita blizu Tokija. U pozadini svega toga je nešto drugo, smatra jedan advokat iz Advokatske komore, koji kaže da je borba protiv terorizma zapravo maska za diskriminatorski odnos prema strancima bilo da se radi o vizama ili vezama sa kriminalom. Ono što je takođe alarmantno jeste to što će svi podaci o strancima, nakon što se utvrdi da li su povezani sa terorizmom ili ne, biti sačuvati. Stranci na aerodromu Narita prilično su zbunjeni novom procedurom koja se sastoji od elektronskog skeniranja oba palca i fotografisanja digitalnim fotoaparatom.