Meridijani

Johanesburg: Sida i investicije

Prošlonedeljno upozorenje Svetske banke o mogućnosti da privreda Južne Afrike dugoročno sasvim propadne zbog epidemije side izazvalo je ogorčenje i bes u zemlji i ponovo rasplamsalo debatu o tome da li ogroman broj zaraženih HIV-om plaši strane investitore. Vlada Južne Afrike odbacila je scenario na koji je Svetska banka upozorila u svom poslednjem izveštaju, a koji predviđa mogućnost da se, ako se uskoro nešto ne preduzme, za 90 godina prihod zemlje po glavi stanovnika prepolovi zbog epidemije side. Autori izveštaja nisu uzeli u obzir „činjenicu da se način ponašanja u jednom društvu vremenom menja“, poručio je ministar finansija Trevor Manjuel biznismenima okupljenim na jednom seminaru prošlog ponedeljka u Johanesburgu. Južnoafrički zvaničnici pozivaju se na drugo istraživanje, čiji je zaključak da će zbog epidemije side godišnji bruto domaći proizvod zemlje s najvećim brojem zaraženih na svetu biti samo neznatno umanjen. Lokalni analitičari kažu da su zgroženi načinom na koji je izveštaj predstavljen i strahuju da će odvratiti potencijalne strane investicije, koje trenutno čine manje od jednog procenta bruto domaćeg proizvoda, što je po svim standardima – izuzetno malo. Južnoafrički stručnjaci ipak priznaju da je u tom izveštaju prvi put ukazano na alarmantan rizik koji HIV i sida predstavljaju za privredu, što će povećati pritisak na vladu da zaraženima obezbedi antiretroviralne lekove koji im mogu spasiti život. „Mislim da su u izveštaju postavljena veoma važna pitanja. Pitanje dugoročnog ekonomskog uticaja epidemije konačno je stavljeno na dnevni red“, ocenio je Stiv Krejmer, analitičar Metropoliten grupe koji se bavi sidom. „Ne dopada mi se, međutim, način na koji je to učinjeno, predviđanjem najgoreg mogućeg ishoda. To nije prognoza, to je scenario“, rekao je on. Južna Afrika je zemlja s najvećim brojem zaraženih na svetu. Procenjuje se da 4,7 miliona Južnoafrikanaca živi sa HIV-om, što je jedna desetina ukupnog broja zaraženih u svetu. Organizacije za borbu protiv side tvrde da 600 Južnoafrikanaca svake godine umre od side, kojom je zaražen svaki deseti stanovnik zemlje.

Rostov na Donu: Skinsi na sudu

Dvanaest ruskih skinhedsa, koji su optuženi za fatalno premlaćivanje tri čoveka iz centralne Azije u Volgogradu prošle jeseni, saslušani su prošle nedelje pred sudom. Pet optuženih je maloletno. Tužioci kažu da su skinhedsi napali svoje žrtve bez razloga i premlatili ih gvozdenim šipkama. Žrtve – dva tadžikistanska i jedan uzbekistanski državljanin – umrle su. Grupe ruskih ekstremista i neonacista napadaju tamnopute imigrante iz siromašnih zemalja centralne Azije koje su nekada bile deo Sovjetskog Saveza. Napadaju, takođe, osobe sa Kavkaza, iz Afrike, istočne Azije i drugih, udaljenih regiona. Prošle godine, na dan rođenja nacističkog vođe Adolfa Hitlera, nekoliko pijaca u Moskvi nije radilo zato što trgovci na njima dolaze uglavnom sa Kavkaza i iz centralne Azije. Prema podacima ruskog Ministarstva unutrašnjih poslova, u Rusiji postoji oko 15.000 ljudi – uglavnom omladine, rasističkog i ultranacionalističkog usmerenja. Oko 5000 skinhedsa živi u Moskvi, do 3000 ih je u Sankt Peterburgu, a u ostalim velikim gradovima ima ih po 1000.

Manila: Pobunjena vojska

Pobunjeni filipinski vojnici, koji su se zabarikadirali u tržnom centru u Manili prošlog vikenda, okončali su 19-časovnu opsadu bez ijednog ispaljenog metka, saopštili su pregovarači. „Dogovoreno je da se opsada okonča i da se vrate u barake“, rekao je novinarima pukovnik Danilo Lim, član vladinog pregovaračkog tima. Pobunjenici, koji su optužili vladu za korupciju i podržavanje pobunjeničkih grupa, zatražili su ostavku predsednice Glorije Makapagal Arojo, ali su se kasnije povukli. Oko 200 dobro naoružanih vojnika sa crvenim trakama oko ruku postavilo je eksploziv po izlozima prodavnica i ispred hotela u centru Manile, zauzevši tržni centar Glorijeta.

Santjago: Pedesetogodišnjica revolucije

Kubanski predsednik Fidel Kastro izjavio je u prošlu nedelju u gradu Santjagu de Kuba, sa mesta odakle je pre pedeset godina pokrenuo revoluciju, da je Evropska unija američki „trojanski konj“ i da Kubi nije potrebna njena pomoć. „Kubi nije potrebna pomoć Evropske unije da bi opstala“, rekao je Kastro pred oko 10.000 zvaničnika i gostiju, koji su se okupili povodom obeležavanja 50-godišnjice početka revolucije – napada na vojnu kasarnu Monkada u Santjagu. Unija je prošlog meseca zbog progona disidenata na Kubi ograničila posete najviših zvaničnika i učešće svojih članica u kulturnim manifestacijama u toj zemlji. „Kubanska vlada se, pored osnovnog osećanja digniteta, odriče svake pomoći ili preostalog dela humanitarne pomoći koju bi mogla da ponudi Evropska komisija ili vlade Evropske unije“, rekao je kubanski predsednik. Kastro je dodao da će njegova zemlja prihvatiti pomoć jedino od zemalja u regionu, nevladinih organizacija i evropskih pokreta solidarnosti „koji Kubi ne postavljaju političke uslove“. Odluka EU-a da počne da poziva kubanske disidente na prijeme po ambasadama naljutila je vladu u Havani, čije su diplomate prestale da dolaze na te prijeme. Takvom potezu Unije prethodili su zatvaranje 75 disidenata i pogubljenje trojice Kubanaca, koji su oteli trajekt u pokušaju da se domognu Sjedinjenih Država u aprilu. Kastro je optužio evropske zemlje da se u napadima na Kubu udružuju sa SAD, koje su ovoj zemlji pre četiri decenije uvele ekonomske sankcije. On je prošlog meseca predvodio protestne šetnje do ambasada Španije i Italije, kada je izrekao oštre optužbe na račun premijera tih dveju zemalja. U svom najnovijem obraćanju kubanski predsednik je optužio evropske zemlje za „pljačku“ kolonija, navodeći da u tim afričkim zemljama milioni ljudi žive u siromaštvu i da bi trebalo da im plate „za štetu nanetu vekovnim nametanjem robovlasništva i kolonijalizma“. „Ni Evropska unija ni SAD nemaju poslednju reč o budućnosti čevečanstva“, kazao je Kastro. Evropska unija je najveći trgovinski i investicioni partner Kube.