Meridijani

TBILISI: Tranzicija

U nedelju je, sada već bivši, predsednik Gruzije Eduard Ševardnadze podneo ostavku posle tronedeljnih mirnih protesta u ovoj bivšoj sovjetskoj republici. Vlast je preuzela opozicija na čijem čelu je tandem Nino Burdzanadze i Mihael Šakašvili. Protesti i smena vlasti koji su zbog metodologije i simbolike upoređeni sa događajima u Srbiji u oktobru 2000. godine, završeni su demisioniranjem Ševardnadzea, nesumljivog lidera ove podkavkaske države u poslednjih trinaest godina. Neke agencije prenele su da je Ševardnadze, po davanju ostavke, rekao da ide kući i da je otputovao u Nemačku u Baden-Baden gde od ranije ima kuću. Prethodno su (prošle nedelje) nemački zvaničnici izjavili da ne bi imali ništa protiv da nekadašnji ministar inostranih poslova SSSR-a provede ostatak života u Nemačkoj, jer se još pamte njegove zasluge u procesu ujedinjenja dve Nemačke s kraja osamdesetih godina prošlog veka. Međutim, u izjavi za nemačku televiziju ZDF Ševardnadze je rekao da ne želi da ode iz svoje rodne države. Njemu su nove vlasti obećale potpunu bezbednost, a veliku ulogu u mirnoj smeni vlasti odigrao je ruski ministar inostranih poslova Igor Ivanov. Promenu vlasti u Gruziji glasno je podržao i američki državni sekretar Kolin Pauel što je važno za stabilnost u zemlji. Vršilac dužnosti predsednika Gruzije Nino Burdzanadze najavila je nove opšte izbore za 45 dana i potvrdila prozapadni spoljnopolitički kurs Gruzije. S druge strane, kao razlog za veliko nezadovoljstvo građana izveštači iz Gruzije navode siromaštvo većine stanovništva, kao i veliki stepen korupcije u vlasti. Vođa opozicije Mihael Šakašvili je pre dve godine istupio iz vlade Eduarda Ševardnadzea upravo zbog nemogućnosti da se pobedi korupcija. Sada se ovaj mladi opozicionar predstavlja kao budući lider, odnosno predsednik Gruzije. Povodom događaja u Gruziji oglasila se i Evropska komisija koja je izrazila zadovoljstvo zbog nenasilne promene vlasti i uputila je poruku političkim liderima ove zemlje da naredni izbori moraju da budu održani po demokratskim pravilima.

MOSKVA: Požar

Predstavnici moskovske policije saopštili su da je u požaru koji je u ponedeljak rano ujutro zahvatio studentski dom u Moskvi, poginulo 33 osoba dok je 139 povređeno. Strahoviti požar koji je izbio oko dva sata posle ponoći izazvao je opštu paniku tako da su mnogi nastradali iskačući kroz prozore. Studentski dom „Prijatelji naroda“ poznat je po tome što u njemu borave uglavnom strani studenti. Požar je izbio u sobi 203 u kojoj su stanovali studenti iz Nigerije, ustanovili su istražitelji. Osoba iz obezbeđenja primetila je požar u ranoj fazi, ali dok su vatrogasci stigli vatra se toliko rasplamsala da mnogima spasa nije bilo. RIA Novosti prenosi da je jedna stanarka 40 minuta sama gasila požar čime je dodatno izgubljeno vreme. Kada su vatrogasci napokon počeli svoj posao, gašenje je trajalo više od dva sata. Najbolje su prošli oni koji su živeli na prvom spratu dok su sa ostalih spratova zgrade studenti pokušali da se spasu iskakanjem kroz prozor. Mnogi su na taj način poginuli, a većina je zadobila teške telesne povrede. Uzrok ove tragedije nije utvrđen. Gradonačelnik Jurij Luškov rekao je da mu je saopšteno da je kvar na instalacijama uzrokovao nesreću, dok je ministar obrazovanja izrazio sumnju da su požar podmetnule nigerijske studentkinje, jer se pojavila informacija da su viđene kako beže iz doma neposredno po izbijanju požara.

PEŠEVAR: Oslobođeni

Oko 40 Avganistanaca je do sada oslobođeno iz poznatog američkog zatvora na Kubi u zalivu Gvantanamo. Oni su, sa još oko 600 svojih sunarodnika, bili uhapšeni i odvedeni u ovaj zatvor posle američke intervencije u Avganistanu. Slike zarobljenih talibana obišle su svet, a mnoge organizacije za zaštitu ljudskih prava bunile su se protiv tretmana kome su ovi ljudi bili izloženi u elitnom američkom zatvoru. Sada se deo zatočenika vratio u matičnu zemlju i neki od njih su pristali da razgovaraju sa dopisnikom BBC-ja. Većina njih je ogorčena i nije im jasno zbog čega su bili zarobljeni, a pojedini traže materijalnu nadoknadu od američke vlade. Jedan zarobljenik je izjavio da mu je čak bilo gore u zatvoru u Kandaharu, nego potom u Gvantanamu. Drugi, pak, izjavljuje da je pretrpeo užasnu torturu i da je nekoliko puta pokušao da se ubije. Sada podnosi odštetni zahtev protiv američke administracije, jer je njegova porodica finansijski propala u njegovom odsustvu.

NjUJORK: Dogovor

Predstavnici SAD, Nemačke, Francuske i Britanije dogovorili su se oko teksta rezolucije koja bi trebalo da stavi tačku na osamnaestogodišnje izbegavanje Irana da sarađuje sa predstavnicima Međunarodne agencije za atomsku energiju, saopštio je jedan britanski diplomata izveštaču BBC-ja. Dugotrajni pregovori će izgleda uroditi plodom, jer predstavnici najuticajnijih svetskih zemalja veruju da će tekst rezolucije biti podržan na Savetu bezbednosti. SAD su od početka zauzimale trvd stav prema iranskoj administraciji dok su Nemačka, Francuska i Britanija bile blaže, jer su pozitivno reagovale na pomirljivije glasove koji su dolazili iz iranske administracije. Iranski predstavnik je izjavio da je saradnja sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju bila dobra i da su optužbe SAD bile bez osnova, jer nikada nije dokazano da Iran proizvodi nuklearno naoružanje. Nacrt rezolucije predviđa da Iran bude direktno odgovoran Savetu bezbednosti ukoliko bude preduzimao neke nemiroljubive akcije.