Meridijani

Samara: Nove žrtve

„Napali su nas, i pobijeni su. Mislim da će ih to naučiti lekciji.“ Ovako je general Piter Pejs, zamenik načelnika združenog generalštaba SAD ministrima odbrane zemalja NATO-a u Briselu opisao dosad najsnažniji napad iračkih gerilaca na američke snage od kada je Sadam Husein svrgnut sa vlasti. Američki konvoj upao je u zasedu u Samari, gradu koji je samo sat vremena udaljen od prestonice Iraka, na putu za Tikrit, rodno mesto Sadama Huseina. Borbe su trajale puna tri sata, a prema američkim zvaničnim izvorima, okupacione snage ubile su 54 pripadnika gerile. Lokalne iračke vlasti saopštile su da je ubijeno „samo“ osmoro ljudi, među kojima je više civila. U lokalnoj mrtvačnici novinari su mogli da vide tela civila koji su se slučajno zatekli na ulici usred unakrsne vatre. Američki sekretar za odbranu Donald Ramsfeld je na istom sastanku u Briselu objasnio da ovakve napade na američke vojnike i pripadnike okupacionih snaga vrše grupice ljudi koji su odlučni da nastave da ubijaju nedužne. Međutim, sve oštriji obračun sa gerilcima, koji nosi i civilne žrtve, samo još više pojačava gnev Iračana. Ispred bolnice u Samari nedugo nakon zatišja posle napada okupila se grupa građana pevajući slogane iz doba Sadamovog režima: „Žrtvovaćemo se za tebe svojom krvlju i svojom dušom, Sadame.“

Pariz: Diplomatski štrajk

Na hiljade francuskih diplomata stupilo je 1. decembra u kratkotrajni štrajk upozorenja, prvi ovakav štrajk u istoriji diplomatije. Francuske diplomate, nezadovoljne odlukom vlade da skreše budžet, obustavile su rad u više od 252 diplomatska i konzularna predstavništva koja Francuska ima širom sveta, pored oko 500 kulturnih centara, u kojima je zaposleno oko 5000 diplomatskih službenika. Francuska odavno krši obavezu prema EU-u, jer joj budžetski deficit prelazi preko tri odsto bruto nacionalnog proizvoda. U tom smislu, vlada je predložila budžet za narednu godinu koji predviđa da Ministarstvo spoljnih poslova naredne godine dobije sredstva za dva odsto niža u odnosu na tekuću godinu. Međutim, francuska diplomatija već godinama unazad ima sve manje para u budžetu, što će ih, prema mišljenju jednog od vođa sindikata, ostaviti bez osnovnih sredstava za rad.

Neki američki mediji dočekali su štrajk francuske diplomatije sa sprdnjom. Tako je dnevnik „Wall Street Journal“ objavio u svom uvodniku: „Evo jednog štrajka u Francuskoj koji treba svesrdno da podržimo. Svet zaslužuje – štaviše neophodno mu je – što manje francuske diplomatije.“

Vitlejem: Božji dar

Beba koja se nedavno rodila u Vitlejemu na Zapadnoj obali, rodnom mestu Isusa Hrista, izazvala je veliki verski zanos muslimanskih vernika i palestinskih izbeglica koji se nalaze u obližnjem kampu Aidi. Dečak se rodio sa velikim belegom preko lica koji veoma liči na ime Ala ispisano na arapskom. Ala je, sticajem okolnosti, bio dečakov stric, pripadnik Hamasa, koga su izraelske snage ubile u novembru zbog sumnje da je učestvovao u planiranju bombaškog napada u Jerusalimu kada je poginulo 12 osoba. Rodbina novorođenčeta, veliki vernici, smatra da je beleg božji znak, i na stotine muslimana dnevno dolazi u kuću Ajadovih da vide „čudo od deteta“. Ajša Ajad, dečakova baba, kaže da joj se sin nedavno priključio Hamasu i da je to učinio nakon što su ga prebili pripadnici izraelskih snaga. Ona kaže da je beleg „znak da vojnici mogu da ubiju naše sinove, ali ne i naš duh“. Da je reč o „božjem daru“ potvrdio je i lokalni verski lider. Inače, beba je rođena na 27. dan ramazana, u čijoj je noći, prema učenju, proroku Muhamedu bio otkriven Kuran.

Teheran: Poslednja šansa

Nakon višenedeljne potrage za kompromisom u vezi sa tajnim nukelarnim programom Irana, 35 zemalja članica Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) napokon su usvojile Rezoluciju o Iranu. Protiv Irana neće biti podneta prijava Savetu bezbednosti UN-a, na čemu je insistirala Amerika, ali je tekst Rezolucije, na zahtev šefa Agencije dr Mohameda el Baradeja, znatno oštriji od onoga koji su predložile Britanija, Nemačka i Francuska. Rezolucija oštro osuđuje kršenje Sporazuma o neširenju nuklearnog naoružanja i pozdravlja nedavno priznanje Teherana da je tajno razvijao nuklearne programe i pristanak iranskih vlasti da dozvole inspektorima UN-a da obave detaljnu inspekciju mesta za koje se sumnja da predstavljaju nuklearne pogone. Svako dalje kršenje Sporazuma, preti Rezolucija, za sobom povlači „sva raspoloživa sredstva“, što uključuje i ekonomske sankcije Iranu od Saveta bezbednosti UN-a. IAEA takođe ispituje nuklearne veze između Irana i Pakistana koji već poseduje nuklearno oružje. Iran je priznao da u centrifugama razvija obogaćeni uranijum koji se može koristiti i za civilne i za vojne potrebe, a tehnologija je, čini se, identična onoj koju primenjuje Pakistan. Iran je, međutim, ostao čvrst u tvrdnjama da nuklearne programe razvija isključivo u civilne svrhe, a ne, kako optužuju SAD, u cilju razvijanja programa za izradu atomske bombe. Međutim, nedavno obavljeni eksperimenti u Iranu veoma liče na probe koje se obavljaju pri izradi nuklearnog oružja. Sumnjiva je i velika nuklearna elektrana u Bušeru, u čijoj je izgradnji Iranu pomogla Rusija. Izgradnja elektrane nije u suprotnosti sa međunarodnim sporazumima, ali podozrenje se krije u pitanju: šta će zemlji poput Irana, toliko bogatoj naftom i gasom, veoma skupa nuklearna elektrana? Pre nego što Iran razuveri svet da razvija nuklearno oružje, biće neophodno da preduzme neke važne korake: iranski parlament moraće da ratifikuje dozvolu za veoma strog i detaljan inspekcijski režim, a vlasti će, takođe, morati da dozvole inspektorima da rade svoj posao sasvim neometano.