Meridijani

Beč: Nuklearno naoružanje

Libijske vlasti najavile su da će obustaviti proizvodnju oružja za masovno uništenje i da će omogućiti nenajavljene inspekcije nuklearnih postrojenja, saopštile su prošlog ponedeljka zapadne diplomate. Libijski zvaničnici su na sastanku sa šefom Međunarodne agencije za nuklearnu energiju (IAEA) Mohamedom el Baradejom najavili da će ta zemlja potpisati Dodatni protokol Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja. „Libijci su na sastanku s El Baradejom potvrdili da žele da potpišu Dodatni protokol“, rekao je jedan neimenovani visoki diplomata. Libija je u petak uveče priznala da je „pokušavala da razvije odbrambene kapacitete“. Najnoviju odluku Libije odmah su pozdravili američki predsednik Džordž Buš i britanski premijer Toni Bler. Tripoli i Vašington od 1981. godine nemaju diplomatske odnose, ali je Buš ocenio da je „Libija, ovom najavom, počela proces pridruživanja zajednici naroda“. Buš je takođe naveo da su pregovori između Tripolija, Vašingtona i Londona o razvoju oružja za masovno uništenje trajali devet meseci i da je diplomatski put omogućio da Libija okonča svoje ambicije u toj oblasti. Najava Tripolija je uspeh za Buša i takozvanu diskretnu diplomatiju. Kako piše londonski „Observer“ početkom ove nedelje, Tripoli je odlučio da dostavi i informacije o stotinak pripadnika terorističke mreže Al Kaida i o islamističkim borcima, a sve u cilju ukidanja američkih sankcija, koje su Libiji uvedene zbog podrške terorizmu. Odluka vlasti u Tripoliju pozdravljena je širom sveta. Generalni sekretar UN-a Kofi Anan pozdravio je odluku Libije, ocenjujući je kao „pozitivan korak ka jačanju globalnih napora za sprečavanje širenja i upotrebe tog oružja“. On je pozvao ostale zemlje da u potpunosti ispunjavaju sve sporazume o razoružavanju i intenziviraju napore radi neširenja zabranjenog oružja. Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku Havijer Solana istakao je da je „jasno da diplomatija može da pobedi širenje nuklearnog, biološkog i hemijskog oružja“ i da primer libijskog lidera Moamera el Gadafija treba da slede i drugi državnici. Šef britanske diplomatije Džek Stro je rekao da Muameru el Gadafiju treba odati priznanje za ono što je učinio. Zvaničnici ostalih evropskih zemalja, kao i Rusije, Kine i Japana, takođe su odali priznanje vlastima Libije, ali i američkoj i britanskoj diplomatiji. Izraelski ministar odbrane Šaul Mofac ocenio je tu najavu kao „novu pobedu“ koalicije, koja je izazvala rušenje iračkog režima. Vlasti u Teheranu i Kairu koje su pozdravile odluku Libije, zatražile su i od Izraela da odustane od proizvodnje oružja za masovno uništenje.

Rim: Hapšenje Crvenih brigada

Italijanska policija zaplenila je u prošlu nedelju 100 kilograma eksploziva u jednoj zgradi u Rimu koju je koristila teroristička grupa Crvene brigade. Antiteroristička policija saopštila je i da je otkrila 200 detonatora i drugih vrsta eksplozivnog materijala, kao i dokumente i materijal „od velike važnosti“ za istragu. Stanari su evakuisani iz zgrade nekoliko trenutaka pre upada policije. Policija je pronašla i policijske uniforme, mitraljez, mobilne telefone i lažna dokumenta. Crvene brigade su najpoznatije po napadima tokom sedamdesetih i osamdesetih. Na terorističku scenu vratile su se 1999. godine ubistvom savetnika ministra za rad Masima d’Antona i potom 2002. godine ubistvom drugog savetnika Marija Bjađija. Policija je u oktobru uhapsila devet članova ove organizacije. Zvaničnici tvrde da je to bio veliki uradac za grupu. Italijanska policija uhapsila je u prošli utorak i navodnog člana terorističke ogranizacije Crvene brigade Dajanu Belfari Melazi. Osumnjičena je kao zakupac podruma blizu železničke stanice Termini u centru Rima koji su koristile Crvene brigade, saopštila je policija. Belfari Melazi je uhapšena u raciji u jednom selu oko 50 kilometara severno od Rima.

London: Nesreća na Južnom polu

Spasilački tim pronašao je prošle subote dvoje britanskih avanturista čiji se helikopter srušio nad Antarktikom tokom njihovog leta oko sveta, saopštio je organizator ekspedicije Polar First. Ta organizacija je saopštila da su Dženifer Marej (63) i Kolin Bodil (53) leteli prema stanici Patriot hils na Antarktiku, na putu za Južnu Ameriku. Dženifer Marej kojoj je slomljena ruka i Bodil koji je dobio teške povrede usled jakog udara biće prebačeni na lečenje u Punta Arenas u Čileu. Baza britanskog vojnog vazduhoplovstva u Kinlosu, u Škotskoj, primila je prošle sedmice uznemirujuće signale koji su upućeni iz helikoptera kojim je putovao taj par, saopštilo je britansko ministarstvo odbrane. Avioni koji su pokušavali da ih pronađu, prvobitno nisu uspeli da dođu do mesta nesreće zbog loših vremenski uslova. Posle pada helikoptera par je uspeo da podigne šator i iskoristi letelicu kao zaklon. Bodil i Marejeva su pokušali da obiđu planetu helikopterom preko oba pola. Oni su poleteli iz Njujorka 22. oktobra, planirajući da u aprilu završe 50.000 kilometara dug put. Dženifer Marej, Amerikanka koja živi u zapadnoj Engleskoj, ušla je u Ginisovu knjigu svetskih rekorda 1997. godine kao prva žena koja je obišla Zemlju u helikopteru. Ona i Bodil došli su do Južnog pola 17. decembra na 100. godišnjicu prvog leta braće Rajt.