Meridijani

Si Ajlend: Putin hvali Buša

Ruski predsednik Vladimir Putin ocenio je prošlog petka trodnevni samit osam industrijski najrazvijenijih zemalja (G8) u Si Ajlendu kao uspešan, dodajući da je tome umnogome doprineo američki predsednik Džordž Buš. „Zahvaljujući Bušu stvorena je opuštena i otvorena atmosfera. Bilo je polemike, ali je i tada vladala prijateljska i dobronamerna atmosfera“, rekao je ruskim novinarima Putin. Predsednik Rusije ocenio je da je dobro što se situacijom u Iraku bave Ujedinjene nacije, a ne NATO. „Ako se NATO pozabavi Irakom, to nije loše“, rekao je uz osmeh Putin. „Tako će dobiti neprijatelja za mnogo godina, stabilnog neprijatelja, i imaće čime da se bavi“, dodao je on komentarišući predlog predsednika SAD, iznet u jednom intervjuu, da se sređivanjem situacije u Iraku pozabavi NATO. „Politički protivnici Buša nemaju pravo da ga kritikuju zbog politike koju vodi u Iraku, pošto su oni sprovodili takvu istu politiku u Jugoslaviji“, kazao je Putin. „Ako želimo da rešavamo problem, najbolje ga je rešavati u UN-u. U ovom trenutku svi se slažu s takvim pristupom, što potvrđuje i donošenje Rezolucije Saveta bezbednosti o Iraku“, rekao je Putin.

Berlin: Desničari gube članstvo

Tri najveće ekstremno desničarske stranke u Nemačkoj, prema najnovijim podacima Saveznog ureda za zaštitu ustavnog poretka, samo u prošloj godini izgubile su po deset i više odsto članstva. Tako je Nemačka narodnjačka unija (DVU) sa 13.000 članova, koliko ih je imala još prošle godine, „spala“ na 11.500 članova. Republikanci, koje je tokom osamdesetih sa velikim početnim uspehom osnovao bivši SS-oficir Franc Šenhuber, imaju oko 8000 članova (u 2002. oko 9000). Nacionaldemokratska partija Nemačke (NPD) ima 5000 članova (prethodno 6100). Deo političke kulture u Nemačkoj je da demokratske političke stranke izbegavaju saradnju sa desnim ekstremistima, a mediji selektivno i pre svega kritički prate aktivnosti tih političkih snaga. Izuzetak je bila konzervativna Hrišćansko-demokratska unija (CDU), koja je posle prošlih izbora u gradu Hamburgu (koji ima status federalne jedinice) sastavila vladu sa desničarsko populističkom Partijom inicijative za pravnu državu. No, koalicija se, nakon niza nesporazuma i prepucavanja raspala pre isteka mandata, a na prevremenim izborima ekstremni desničari postigli su znatno manji uspeh. Pojedine ekstremno desničarske stranke su između pretprošlih i prošlih saveznih izbora izgubile ogroman broj glasova koji i ranije, srazmerno veličini nemačkog biračkog tela, nije bio prevelik. Najveći uspeh u posleratnoj Nemačkoj postigla je 1998. godine Nemačka narodnjačka unija (DVU) na pokrajinskim izborima u Saksoniji-Anhalt na području nekadašnje socijalističke Istočne Nemačke, osvojivši 12,9 odsto glasova. Stranku je 1987. osnovao milioner i izdavač Gerhard Fraj.

Vašington: Sahranjen Regan

Amerika se prošlog petka uveče oprostila od 40. predsednika Sjedinjenih Američkih Država Ronalda Regana. Televizije su direktno prenosile sahranu u Vašingtonu kojoj je prisustvovalo oko 4000 ljudi i službu koju je držao bivši senator Džon Danfort, sveštenik episkopalne crkve i budući ambasador SAD u UN-u. Aktuelni predsednik SAD Džordž Buš ispratio je nekadašnju prvu damu Nensi Regan do kovčega, posle čega su se okupljenima obratili rabin Harold Kušner i Sandra Dej o’Konor, prva žena sudija u Vrhovnom sudu SAD, koju je na tu funkciju imenovao Ronald Regan. Ceremoniji su prisustvovali četvorica još živih prethodnika aktuelnog predsednika SAD – Džerald Ford, Džimi Karter, Džordž Buš stariji i Bil Klinton. Kovčeg umotan u američku zastavu iznet je prethodno iz Kapitola, sedišta američkog Kongresa, u pratnji Reganove udovice i njihovo troje dece – Majkla, Pati i Rona. Posle ceremonije, Reganovo telo je prebačeno u Kaliforniju na privatnu sahranu, kojoj su prisustvovali članovi porodice i samo odabrani. Protekle sedmice, u Kaliforniji i u Vašingtonu, na desetine hiljada ljudi čekalo je u redovima da bi se poklonilo pred kovčegom mrtvog američkog predsednika koji je umro od Alchajmerove bolesti.

Lima: Prisilan rad dece

Najmanje 110.000 peruanske dece i adolescenata žrtve su prisilnog rada, a uglavnom i žrtve nasilja, rezultati su studije Međunarodnog biroa za rad. U izveštaju koji je objavljen povodom Svetskog dana protiv prisilnog rada dece, prezicira se da su ta deca stara između šest i 17 godina, a da među njima dominiraju devojčice – 79 odsto. Od dece koja rade u Peruu, 26 odsto ima između šest i deset godina a 74 odsto od 12 do 17 godina. Oko 73 odsto dece svoje poslove obavlja po gradovima. Generalno gledano, ta deca nisu ili gotovo da nisu plaćena, ne idu u školu, nemaju ni pravo niti vremena da se igraju. Oni prosečno rade 14 sati dnevno svih sedam dana u nedelji. Institut ukazuje i da su ta deca uglavnom žrtve fizičkog ili psihičkog nasilja, uključujući i seksualno nasilje.