Meridijani

Ostrvo Puket: Turizam bez granica

Onima koji veruju u teorije zavera, zapravo u onu da su Amerikanci veštački izazvali cunami kako bi kolonizovali taj deo sveta (gradili svoje hotele za jeftine pare itd.), ova vest poslužiće kao očigledan dokaz da su u pravu. Naime, Svetska turistička organizacija UN-a (WTO) organizovala je prvi „hitan“ sastanak na tajlandskom ostrvu Puket nastradalom pod velikim talasom, sa ciljem da obezbede što skoriji oporavak turističke industrije u ovom regionu. Prema rečima generalnog sekretara ove organizacije, na globalnom turističkom nivou cunami neće ostaviti neke veće posledice, ali zato postoji opravdana bojazan da će stanovništvo ovog devastiranog područja biti pogođeno „sekundarnom ekonomskom katastrofom“. Pred oko 40 okupljenih predstavnika iz turističke branše i međunarodnih organizacija, Frančesko Franđali, predsednik WTO-a, rekao je da je cilj ovog skupa „što brži povratak turista u region, kako bi se izbegle ekonomske nevolje i patnje stanovništva“. „Moramo što pre da omogućimo ljudima radna mesta i nadu, brz povratak što normalnijih uslova za život i rad.“ Izabrana je radna grupa od 29 predstavnika koje uglavnom čine funkcioneri Svetske turističke organizacije, koja će biti zadužena da napravi plan aktivnosti za oporavak regiona pogođenih cunamijem. Franđali je rekao da će WTO pomoći zemljama da prilagode svoju turističku ponudu tako što će se, na primer, manje osloniti na „plažne“ kapacitete, obučiti preostalo osoblje da zameni nastradale kolege i da pruži kvalitetne informacije o šteti u pojedinim destinacijama koje zanimaju turiste. Turistička industrija Tajlanda, Sri Lanke i Maldiva pretrpela je najveći gubitak: prema podacima turističke organizacije Pacific Asia, u Tajlandu su uništena 283 hotela (od 6639), u Sri Lanki 49 (od 246), a na Maldivima 21 od 84 hotela. Na sastanku je takođe zaključeno da je turistička industrija posle napada na njujorške „bliznakinje“ 11. septembra 2001. postala „elastičnija“.

Katmandu: Kraljevski puč

Nepalski kralj Gajenendra raspustio je koalicionu vladu ove zemlje i preuzeo vlast nad administracijom proglašavajući vanredno stanje. Dok politički lideri optužuju kralja da je izveo puč u svojoj zemlji, njegovo veličanstvo se obratilo narodu preko nacionalne televizije: „Iskoristio sam pravo ‘krune’ koje mi pripada po postojećem ustavu ove zemlje – raspustio sam vladu u interesu naroda“, rekao j kralj nagoveštavajući da će formirati novu vladu i savet ministara. „U interesu nepalske javnosti, naroda, demokratije i ostvarivanja osnovnih ljudskih prava odlučio sam da formiram novu vladu pod mojim rukovodstvom.“ Inače, kralj Gajenendra je drugi put u roku od dve godine razrešavao dužnosti premijera Šera Bahadura Deubu. Vođe opozicije smatraju da je kralj Gajenendra, koji se ustoličio na prestolu posle masakra u kraljevskoj palati 2001, izvršio državni udar. Stanovnicima Katmandua onemogućeno je da normalno komuniciraju sa ostatkom sveta – telefonske linije (mobilne i fiksne) presečene su. Sujata Koirala, vođa ženskog krila Kongresa Nepala i ćerka otpuštenog premijera, izjavila je novinarima AFP-a da je kralj preuzeo sve poluge vlasti u svoje ruke, rekavši da se radi o puču. Atmosfera je napeta: naoružane policijske trupe patroliraju ulicama, obezbeđuju palatu i druge ključne državne institucije: državni radio je objavio vest da je kralj suspendovao neke članove Ustava ne navodeći koje: nekoliko stranačkih lidera je u kućnom pritvoru, a prema iskazima svedoka policija čuva ulaz u kuću bivšeg premijera. Kralj je u svom polučasovnom televizijskom obraćanju rekao da je to učinio zbog toga što „vlada nije bila sposobna da ostvari zadovoljavajuće rezultate i zbog toga stradaju nevina deca“. Svrgnuti premijer Deuba zalagao se za održavanje izbora, borbu protiv krune i uspostavljanje komunističke republike. U poslednjih nekoliko godina, sukobi sa maoistima postali su još krvaviji – procenjuje se da je od 1996. godine nastradalo oko 11.000 ljudi. Gajenendra je postao kralj 2001. godine nakon masakra u palati kada je bivši princ, pod uticajem droge i alkohola, pobio veći deo kraljevske porodice, uključujući i tadašnjeg kralja Birendru. Zvanična Kina je saopštila da se neće mešati u „unutrašnje stvari“ Nepala, dok je vlada Indije izrazila „veliku zabrinutost“ zbog stanja u toj zemlji.

Darfur: Genocidne namere

Samo nedelju dana posle obeležavanja 60-godišnjice oslobađanja zatvorenika iz logora Aušvic, iznova se postavlja pitanje da li je svet posle holokausta nešto naučio. Prema izveštaju UN-a, sudanska vlada nije izvršila genocid nad nearapskim stanovništvom u Darfuru, već se navodi da su u pitanju ratni zločini, kao i to da je sudanska vlada sistematski ugrožavala civile, ubijala ih i primoravala da napuste domove uništavajući njihova sela, silovala žene i upražnjavala druge forme seksualnog maltretiranja… Prema mišljenju eksperata UN-a, Kartum nije počinio genocid nad stanovništvom, zapravo „vlada Sudana nije vodila genocidnu politiku u Darfuru“, ali je moguće da su izvesni pojedinci, uključujući i vladine službenike, počinili „zločine sa genocidnim namerama“. Konflikt u ovoj zemlji izbio je februara prošle godine kada su pobunjenici uzeli oružje u ruke, zbog čega je, prema nekim podacima, raseljeno i ostalo bez doma oko 1,8 miliona ljudi, dok su desetine hiljada pobijene. U izveštaju se navodi da bi Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu trebalo da preuzme „zločine sa genocidnim namerama“ budući da pravosudni sistem u Sudanu ne funkcioniše. Kopija UN-ovog izveštaja zatekla je ministra spoljnih poslova Mustafu Osmana Ismaila na samitu Afričke unije; bio je više nego zadovoljan. S obzirom na to da su za ista ta dela druge vlade i pojedinci bivali proglašeni genocidnim, na internetu je počela debata o tome da li je odluka Ujedinjenih nacija ispravna ili nije i u čemu je zapravo razlika između termina „zločin sa genocidnim namerama“ i termina „genocid“, odnosno gde je granica između „običnog“ ratnog zločina sa primesama genocida i „realizovanog“ genocida kad u obrazloženju piše – isto.