Meridijani

Tirana: Beriša opet predsednik

Preliminarni rezultati nedavno održanih parlamentarnih izbora u Albaniji pokazuju da je opozicioni lider Sali Beriša (Demokratska stranka) u prednosti u odnosu na svog protivkandidata premijera Fatosa Nanoa iz Socijalističke stranke. Na osnovu rezultata iz 248 izbornih jedinica od ukupno 4763 (što iznosi pet odsto), stranka bivšeg albanskog predsednika Salija Beriše vodi. Centralna izborna komisija potvrdila je da jeBerišina Demokratska stranka, udružena sa drugim koalicionim strankama, osvojila oko 45 odsto glasova biračkog tela, dok je za Fatosa Nanoa i njegovu stranku glasalo oko 30 odsto građana. Treći na listi sa oko osam odsto osvojenih glasova je Socijalistički pokret Iljira Mete. Ako se ovi rezultati održe (podaci su od utorka), Albanija će uskoro imati novu vladu, mada je nejasno da li će pobednička koalicija moći samostalno da je formira. U svakom slučaju, sve sluti na povratak 60-godišnjeg kardiologa Salija Beriše, predsednika Albanije u periodu od 1992. do 1995. godine, koji je tim povodom izjavio da rezultati pokazuju da je „pobeda konsolidovana“. Međutim, izbori nisu prošli sasvim mirno: dvojica pristalica albanske opozicione Demokratske stranke nastradala su u južnom albanskom gradu Lušnje dok je trajalo slavlje povodom pobede opozicije. Prema izjavama nekih svedoka, došlo je do pucnjave, jedan čovek je pogođen, a masa je docnije likvidirala ubicu.

Kalinjingrad: Putin, Širak i Šreder

Susret trojice državnika u Kalinjingradu, ruskoj enklavi na Baltičkom moru – ruskog predsednika Vladimira Putina, francuskog predsednika Žaka Širaka i nemačkog kancelara Gerharda Šredera – obeležili su, kako se to obično kaže, „konstruktivni razgovori“ o odnosu Rusije i EU-a, reformama UN-a i Iraku. Putin je na konferenciji za novinare izjavio da se nada dobroj saradnji ove tri zemlje u toku sledeće godine kada Rusija po osnovu rotacije predsedava organizacijom G8, i istakao da je energetska sigurnost prioritet. Rekao je da su mnogo razgovarali o temama vezanim za ovonedeljni samit G8 u Škotskoj, dodajući da je Rusija spremna da učestvuje u otpisivanju dugova siromašnim zemaljama. Prema njegovim rečima, najefikasniji način da se reše problemi siromašnih zemalja jeste promena međunarodne politike (otvaranje tržišta, podupiranje instititucionalne reforme i dr.). Upitan za reforme UN-a, Putin je novinarima rekao da debate o tom pitanju ne bi trebalo da dovedu do konflikta ili do podele unutar Organizacije i naglasio da će Rusija podržati svako razumno rešenje za koje se izjasni veći broj zemalja. Ruski predsednik je izjavio da i dalje misli da je odluka da Rusija ne učestvuje u operacijama u Iraku bila politički ispravna: „Da li znači da smo pogrešili ako naši vojnici ne ginu u Iraku? Ne verujem“, rekao je Putin ističući da Iračanima treba pomoći da uzmu „sudbinu u svoje ruke“. Na proslavu 750. godišnjice Kalinjingrada Rusija nije pozvala dve zemlje u najbližem susedstvu – Litvaniju i Poljsku, što je shvaćeno kao diplomatska „korpa“. Budući da nisu zvanično pozvani, litvanski predsednik Valdas Adamkus izričito je zabranio članovima vlade da odu na svečanost.

Kabul: Kolateralne žrtve

U prošlonedeljnim vazdušnim napadima Sjedinjenih Američkih Država na istočni Avganistan poginulo je 17 civila, uključujući žene i decu. Naime, kasno po podne u petak Amerikanci su sručili bombe na selo Čikal u provinciji Kunar, u kojem su se, navodno, krili talibanski pobunjenici koji drže zarobljene američke vojnike. Elitna US jedinica nestala je 28. juna kada su pobunjenici srušili njihov helikopter i odmah zatim ubili 16 vojnika, a ostale zarobili. Jedan preživeli vojnik pronađen je u subotu dok se za trojicom još traga. Guverner provincije Kunar kaže da broj žrtava bombardovanja još nije konačan, dok predstavnici svrgnutog talibanskog režima odgovornog za obaranje američkog helikoptera MH-47 Chinook tvrde da je poginulo 25 civila, uključujući žene i decu. Neposredno posle bombardovanja sela, zvaničnici američke vojske odbijali su da komenatarišu ishod akcije i broj poginulih, da bi kasnije otkazali najavljenju konferenciju za novinare. Kad su se konačno oglasili, saopštili su da su „preduzete sve moguće mere kako bi se sprečilo ranjavanje i smrt civila“, ne isključujući mogućnost da su civili ipak usmrćeni bombama.