Meridijani

Santijago: Pobeda

Prvi put u istoriji Čilea, na mestu predsednika države našla se jedna žena. Mišel Bašele, lider socijalističke partije, nasledila je na mestu predsednika svog stranačkog kolegu Rikarda Lagosa, nakon izbora održanih u nedelju. Samo tri sata po zatvaranju birališta bilo je jasno da je Bašele pobedila. Dobila je 53,4 odsto glasova, dok je njen rival Pinera dobio 46 odsto. U konzervativnoj katoličkoj zemlji poput Čilea, to je do sada bilo teško očekivati. I nova predsednica se u pobedničkom govoru osvrnula na to rečima: „Ko je mogao da očekuje pre 10, 15 godina da će predsednik Čilea biti jedna žena?“ Njen prethodnik Rikardo Lagos pozdravio je njenu pobedu uz izjavu da je to „istorijski trijumf“. Ubrzo posle objavljivanja nezvaničnih rezultata, ulice Santijaga bile su pune njenih pristalica. U prvom obraćanju javnosti obećala je kontinuitet politike koju su socijalisti do sada vodili. Nova predsednica pozvala je sve građane da zajedno rade na rešavanju socijalnih problema i obezbeđivanju posla za sve. Pedesetčetvorogodišnja Mišel Bašele, po zanimanju lekar i samohrana majka troje dece, bila je jedna od žrtava Pinočeovog terora. Deo života provela je u jednom od zloglasnih Pinočeovih zatvora, pošto je ranije njen otac, general Bašele, pristalica svrgnutog predsednika Aljendea, odbio da se stavi pod komandu novog diktatora. Jedno vreme je kao izbeglica provela u Istočnoj Nemačkoj, gde je stekla doktorsku titulu. I pored svega, nova predsednica nikada nije isticala taj deo svog života niti je to potencirala u predizbornoj kampanji. U dosadašnjoj karijeri bila je i prva žena koja je postala ministar odbrane. Njen dolazak na predsednički položaj označava i nastavak vladavine socijalista u Čileu koji vladaju već 16 godina, od zbacivanja Pinočeove diktature. Od nove predsednice očekuje se da smanji jaz između bogatih i siromašnih, kao i da još više radi na ekonomskom prosperitetu zemlje.

Vladivostok: Požar u banci

Devet osoba je poginulo, a najmanje 14 ih je povređeno u ponedeljak u požaru koji je zahvatio osmospratnu poslovnu zgradu u Vladivostoku, na krajnjem istoku Rusije. Prema ruskim medijima, požar je izbio na sedmom spratu, odakle se proširio na ostale delove zgrade. Na dramatičnim snimcima koje je načinila ruska televizija NTV moglo se videti kako žrtve, uglavnom mlade žene, iskaču kroz prozore zgrade, bežeći od vatre. Mogli su se videti i ljudi koji sede na prozorskim oknima, ili vise u vazduhu dok dim kulja svuda oko njih. Najmanje 15 ljudi je iskočilo ili palo u podnožje zgrade, gde su se nalazili spasioci. Zbog loših zaštitnih mera bilo je nemoguće evakuisati ljude iz zgrade. Svedoci izjavljuju da su vrata koja vode do protivpožarnih stepenica bila blokirana. Vatrogasci dugo nisu mogli da priđu i da gase požar zbog komercijalnog parkinga koji se nalazi ispred ulaza u zgradu, što je u suprotnosti sa bezbednosnim propisima. Iz istih razloga ni oprema za spasavanje dugo nije mogla da bude upotrebljena. Jedan od očevidaca izjavio je da „nije bilo sredstava za spasavanje ljudi“. U Vladivostoku je pokrenuta krivična istraga o uzrocima požara. U Rusiji je, u odnosu na Zapadnu Evropu i Ameriku, procenat smrtnih slučajeva u požarima nekoliko puta veći, pre svega zbog nepoštovanja sigurnosnih mera.

Kuvajt: Sahrana šeika

Emir Kuvajta, šeik Džaber al Ahmad al Saber sahranjen je u nedelju, nekoliko sati posle smrti. U zemlji je proglašena četrdesetodnevna žalost. Šeik Džaber nalazio se na čelu Kuvajta od 1977, ali se retko pojavljivao u javnosti posle moždanog udara koji je pretrpeo 2001. Na mestu emira nasledio ga je princ Saad al Abdulah al Sabah (76), koji je takođe narušenog zdravlja. Šeik Džaber bio je premijer Kuvajta od 1965. do 1978, kada je nasledio presto, kao trinaesti vladar dinastije koja upravlja Kuvajtom 245 godina. Preživeo je pokušaj atentata 1985. i iračku invaziju 1990. U vreme Zalivskog rata preselio je svoju vladu u Saudijsku Arabiju, odakle se marta 1991. vratio u Kuvajt. Za vreme njegove vladavine Kuvajt je postao jedan od najvećih američkih saveznika na Bliskom istoku, kao i prva zemlja u Persijskom zalivu koja ima izabrani parlament. Poslednje godine njegove vladavine ostaće upamćene i po demokratskim reformama, kojima je ženama dato glasačko pravo na parlamentarnim izborima zakazanim za 2007. Princ Saad izabran je za naslednika trona davne 1978. Njegovo loše zdravstveno stanje pokrenulo je pitanje novog naslednika na kuvajtskom prestolu. Novi emir imao je problema sa šećerom u krvi prošle godine, i jedno vreme se nalazio i u bolnici.