Meridijani

Minsk: Protesti i hapšenja

Nekoliko stotina ljudi uhapšeno je u Belorusiji u proteklih nekoliko dana u protestima opozicije nezadovoljne rezultatima predsedničkih izbora i ponovnom pobedom predsednika Lukašenka. Lideri opozicije tvrde de je bilo prevara tokom izbora i traže njihovo ponavljanje. U petak je policija prvi put rasturila proteste i uhapsila nekoliko stotina demonstranata, uključujući i Aleksandra Kozulina, jednog od lidera opozicije. Demonstranti su osuđeni na po petnaest dana zatvora, a Kozulinu preti kazna od šest godina robije zbog optužbi za „huligansko ponašanje“. Policija je intervenisala i u subotu i ponovo uhapsila oko 150 demonstranata. Među uhapšenima se nalazi i Mariuš Maškevič, bivši poljski ambasador u Belorusiji. Poljska vlada žalila se da je Maškevič „prebijen“ u zatvoru, dok je drugi poljski doplomata sprečen da uđe u Belorusiju.

Evropska unija i SAD osudile su hapšenje opozicionara i zatražile njihovo hitno oslobađanje. One su se saglasile da uvedu nove vizne restrikcije za beloruske političare, uključujući i Lukašenka, i da zamrznu njihovu imovinu u inostranstvu.

Kijev: Povratak Janukoviča

Parlamentarni izbori u Ukrajini završeni su u nedelju u kasno uveče. Ni 24 sata kasnije još uvek nisu bili poznati ni približni, a ni zvanični rezultati. Šef Centralne izborne komisije Jaroslav Davidovič izjavio je da zvanične rezultate ne treba očekivati pre utorka. Dosadašnja dinamika prebrojavanja potvrđuje njegove procene. Posle prvih jedanaest sati rada prebrojan je tek svaki deseti listić. Posle gotovo celog dana, u 19 časova u ponedeljak, smatralo se da je posao obavljen dopola. Doduše, taj podatak je takođe nezvaničan, pa svi barataju samo brojkama saopštenim posle prebrojavanja prvih deset procenata glasova. Kao što se i očekivalo, najviše glasova dobila je Partija regiona proruskog opozicionog lidera i gubitnika na predsedničkim izborima 2004. godine Viktora Janukoviča, koji se sada vraća u visoku politiku na velika vrata. Osvojio je 24,7 odsto glasova, znatno manje nego što su prognoze i ankete izvedene na dan izbora predviđale. Njegovi glasovi i glasači skoncentrisani su na istočnom i južnom delu zemlje gde se govori ruski jezik. Popularnost mu je polako, ali stabilno rasla u nedeljama uoči izbora, i spekulisalo se o njegovoj koaliciji sa partijom Naša Ukrajina, koju vodi predsednik države i njegov ljuti neprijatelj u „narandžastoj revoluciji“ Viktor Juščenko. (S.G.)

Kabul: Oslobođenje

Abdul Rahman (41), Avganistanac koji je prema šerijatskom pravu te zemlje trebalo da bude osuđen na smrt samo zbog toga što je pre 16 godina promenio veru i prešao iz islama u hrišćanstvo, oslobođen je u ponedeljak. Odluka o oslobađanju usledila je pošto je avganistansko ministarstvo pravde ocenilo da Rahman mentalno nije u stanju da izdrži suđenje. Abdul Rahman uhapšen je pre dve nedelje. Pošto je odbio da se odrekne hrišćanstva i ponovo se vrati islamu, mogao je da bude osuđen na smrt.

Ovaj proces podigao je veliku prašinu u Americi i Evropi, a naročito u Nemačkoj, gde je Rahman živeo devet godina. I avganistanski predsednik Hamid Karzai našao se u teškoj situaciji između zapadnih vlada bez čije pomoći njegova vlada ne može da opstane, koje su vršile pritisak na njega da pomiluje Rahmana, i verskih ekstremista, koji imaju najveći uticaj u avganistanskom vrhovnom sudu.

Na kraju je izgleda pronađeno kompromisno rešenje. Abdul Rahman je ipak oslobođen, ali je sporna norma po kojoj konvertitu koji se ne pokaje ipak sleduje smrtna kazna.

Tbilisi: Pobuna

U masovnoj pobuni zatvorenika u noći između nedelje i ponedeljka u Tbilisiju, glavnom gradu Gruzije, poginulo je devet osoba – sedam zatvorenika i dva stražara. U zvaničnom saopštenju gruzijskih vlasti navodi sa i da je deset stražara i 16 zatvorenika ranjeno. Prema izjavi gruzijskog ministra pravde Georgija Kavtaradzea, pobuna je bila dugo planirana. Pretpostavlja se da je nekoliko zatvorenika, koji su organizovali pobunu u saradnji sa gruzijskim kriminalnim klanovima, na taj način pokušalo da pobegne iz zatvora. Oni su je prvo uspeli da provale vrata na svojim ćelijama da bi potom oslobodili i ostale. Zatim su kroz zatvorske prozore bacali zapaljenu ćebad i čaršave kako bi otežali posao vojnicima i stražarima koji su pokušavali da uguše pobunu. Zapaljeno je nekoliko zgrada u zatvoru Ortočala, gde je pobuna izbila. Nekolicina osuđenika imala je i vatreno oružje, koje je verovatno prošvercovano. Gruzijske vlasti pokušale su da pregovaraju sa zatvorenicima, ali bez rezultata. Posle jednočasovnih pokušaja da se situacija smiri, u zatvor su ušle gruzijska policija i specijalne snage i posle dvočasovnog puškaranja uspele da povrate kontrolu nad zatvorom.

Zbog teške situacije i lošeg tretmana u zatvorima u Gruziji, često dolazi do pobuna.