Meridijani

Budimpešta: Pobeda vladajućih

Vladajuća koalicija u Mađarskoj koju čine Socijalistička partija premijera Ferenca Đurčanja (44) i Savez slobodnih demokrata (SDS) pobedila je i u drugom krugu parlamentarnih izbora, održanom u nedelju. Konačni rezultati biće poznati 29. aprila, kada budu prebrojani i listići iz inostranstva, ali se već sada sa sigurnošću može reći da je vladajuća koalicija osvojila 210 od ukupno 386 mesta u mađarskom parlamentu. Od toga, socijalistima je pripalo 186, SDS-u 18, a preostalih šest mesta osvojili su zajednički kandidati ove dve partije. Aktuelni premijer Ferenc Đurčanj rekao je u pobedničkom obraćanju pristalicama: „Mi shvatamo odgovornost koja nam je poverena. Moramo da stvorimo bolju, uspešniju Mađarsku sa boljim uslovima života.“ Đurčanj je prvi mađarski premijer sa dva uzastopna mandata, od kada je u zemlji 1990. srušen komunizam. Vladajuća koalicija je najavila značajne reforme u zdravstvu i obrazovanju, kao i racionalizaciju državnog aparata. Početak pregovora o sastavu nove vlade najavljen je za kraj nedelje i očekuje se da vlada bude formirana najkasnije početkom juna. Što se desničarske opozicije tiče, Savez demokratske omladine (Fides) Viktora Orbana dobio je 164 poslanička mesta, a njihove koalicione kolege Mađarski demokratski forum – 11. Posle dva uzastopna poraza na parlamentarnim izborima mađarska desnica najavila je velike promene u svom taboru i nove političke programe.

Kairo: Nove eksplozije

Više od 30 osoba je poginulo, dok je više od 150 povređeno u tri gotovo istovremene eksplozije koje su se dogodile u ponedeljak u egipatskom letovalištu Dahab, na obali Akabskog zaliva. Bombe, za koje se pretpostavlja da su aktivirane pomoću daljinskih upravljača, eksplodirale su u centru grada, u restoranu „Nelson“, kafeteriji „Aladin“ i tržnom centru „Gazala“. Odmaralište Dahab bilo je preplavljeno egipatskim Koptima, koji su došli da provedu uskršnje praznike, kao i turistima iz Izraela i Evrope. Među žrtvama, prema prvim procenama, ima dosta stranaca, iako tačni podaci još nisu saopšteni. Egipatski predsednik Hosni Mubarak izjavio je da se radi o terorističkom aktu. Egipatske vlasti smatraju da je za napad odgovorna neimenovana militantna grupa, o kojoj nisu želeli da daju bliže podatke, ali tvrde da je ista grupa odgovorna za bombaške napade u Tabi, u oktobru 2004, kada su poginule 34 osobe, mahom izraelski turisti. Dahab (na arapskom: zlato) nalazi se na obali zaliva Akaba, između popularnih letovališta Tabe i Šarm el Šeika. Poslednjih godina eksplozije su česte u egipatskim odmaralištima. U julu prošle godine u eksplozijama u Šarm el Šeiku poginulo je više od 60 osoba, a preko 200 ih je povređeno.

Katmandu: Kraj demonstracija

Lideri nepalskih političkih partija proglasili su u utorak kraj tronedeljnih demonstracija, nakon odluke kralja Gjanendre da dozvoli ponovno sastajanje parlamenta. Partije su proglasile bivšeg premijera Girija Prašada Koirala za novog šefa nepalske vlade. Saopšteno je i da će njihov prvi zadatak biti da se maoistički pobunjenici, koji se bore protiv centralnih vlasti već deset godina, uključe u političke procese u zemlji, i da se tako učini kraj dugogodišnjim sukobima. Najavljeni su i izbori za ustavotvornu skupštinu, koja bi trebalo da donese novi ustav, što je i bio glavni zahtev demonstranata. Nepalski kralj Gjanendra učinio je ove ustupke u nastojanju da prekine nasilne demonstracije u zemlji, u kojima je do sada poginulo 12 osoba. U televizijskom obraćanju naciji kralj je rekao da je taj potez usmeren na „zaštitu višepartijske demokratije i ponovno uspostavljanje mira“. Donji dom parlamenta trebalo bi da se sastane u petak.

Parlament Nepala raspušten je 2002. godine, a nepalski kralj preuzeo je svu vlast u februaru 2005, uz obrazloženje da političke partije nisu u stanju da se izbore sa maoističkom pobunom koja traje već deset godina i u kojoj je poginulo više od 13.000 ljudi. Tronedeljne demonstracije protiv kralja predvodilo je sedam političkih partija, koje su tražile izmenu ustava i znatno ograničavanje kraljevih ovlašćenja. Protesti su održavani širom zemlje i na njima se policija žestoko obračunavala sa demonstrantima, koristeći pendreke i suzavac. Nekoliko stotina ljudi je povređeno, a desetine su uhapšene. U znak podrške demonstrantima proglašen je generalni štrajk, koji je izazvao nestašicu namirnica i goriva, a političke partije su pozvale stanovništvo da prestane da plaća porez i dažbine dok se ne formira demokratska vlada. Kralj Gjanendra nalazio se pod velikim dipomatskim pritiskom Indije, Kine i SAD, koje su zatražile od njega da preduzme akciju za okončanje nasilja. Kraljev poziv za ponovno sastajanje parlamenta usledio je uoči najmasovnijih demonstracija do sada, zakazanih za utorak. Odlučeno je da se, posle kraljevog popuštanja, umesto masovnih protesta organizuje velika pobednička parada.