Meridijani

Budimpešta: Duga noć

„Bila je to najduža i najcrnja noć u Mađarskoj od 1989“, izjavio je mađarski premijer Ferenc Đurčanj nakon juriša demonstranata na zgradu državne televizije. On je upozorio da neće dozvoliti da se nasilje ponovi. Demonstracije su buknule nakon mirnog protesta građana koji su zahtevali da premijer podnese ostavku, nakon što je priznao da su njegovi socijalisti i članovi vlade lagali u lice javnosti, tokom predizborne kampanje u aprilu ove godine. „Lagali smo ujutro, u podne i uveče“, izjavio je premijer koji je otvoreno priznao da njegova vlada nije ostvarila nijedan uspeh, a traka sa snimkom iz aprila ove godine dospela je u javnost, što je razgnevilo demonstrante koji su inače planirali da održe mirni protestni skup jer Mađarsku od izbora deli manje od nedelju dana.

Demonstranti su zahtevali da se na državnoj televiziji pročita peticija, a kada je uprava televizije to odbila, nasrnuli su u zgradu. Socijalistička partija, članica vladajuće koalicije, pruža podršku premijeru koji je izjavio da je „razmišljao tri minuta“ i odlučio da ne podnese ostavku. Ostavku je ponudio ministar za pravosuđe Jožef Petretei, u čijoj je nadležnosti i policija, ali ju je premijer odbio. Zvanični podaci govore da je u demonstracijama povređeno oko 150 osoba, među njima 102 policajca.

Pariz: Iznenađenje

Francuski predsednik Žak Širak iznenadio je svoje zapadne partnere kada je izjavio da Iran ne mora da zamrzne sve svoje nuklearne aktivnosti, što je uslov Saveta bezbednosti za nastavak pregovora šest zemalja (pet članica Saveta bezbednosti i Nemačke) sa Teheranom. „Iran i šest zemalja najpre treba da dođu do dnevnog reda pregovora“, izjavio je Širak, inače dosledan kritičar Irana, u intervjuu prvom programu Radija Evropa. „Predlažem da tokom pregovora ne prebacujemo ovo pitanje u ruke Saveta bezbednosti, a da sa svoje strane Iran suspenduje program za obogaćivanje uranijuma. Ovo je prvi put da lider jedne od šest država koje učestvuju u pregovorima nagoveštava prostor za kompromis. Širak je takođe izneo svoje mišljenje o sankcijama: „Nikad nisam smatrao da su sankcije delotvoran instrument. Znate, dijalog je nezamenljiv.“ Na otvaranju 61. sednice Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku američki predsednik Džordž Buš ostao je pri nepromenjenom stavu: SAD neće učestvovati u pregovorima sve dok Iran ne suspenduje program za obogaćivanje uranijuma. Od kada su Iranu početkom juna ponudili paket u zamenu za suspenziju nuklearnih programa, evropski lideri i SAD trudili su se da deluju jedinstveni u zaoštrenom stavu prema Iranu. Teži deo posla bio je da se za zajedničku platformu pridobiju Kina i Rusija.

Firenca: Odlazak

Italijanska novinarka Orijana Falači, koja je stekla svetsku slavu zbog jedinstvenog stila u intervjuisanju poznatih ličnosti, umrla je od raka u privatnoj bolnici u rodnoj Firenci u 78. godini. Falači, čiji su intervjui sa Jaserom Arafatom, ajatolahom Homeinijem i Indirom Gandi postali obavezno štivo na fakultetima žurnalistike širom sveta, i čije su knjige prevedene na dvadesetak jezika, poslednjih je godina živela na relaciji Firenca–Menhetn. Henri Kisindžer, koga je Falači intervjuisala dok je bio državni sekretar SAD, rekao je da je susret s njom bio jedan od „najneprijatnijih razgovora koje je imao sa novinarima“. Falači je iz njega izvukla priznanje da se „ponekad oseća kao usamljeni kauboj koji predvodi voz i u grad stiže pre svih“. Homeinija je šokirala kad je pred njim usred intervjua sa sebe skinula čador. „Los Anđeles tajms“ je za nju svojevremeno rekao da je „novinarka koju ne bi odbila nijedna svetska ličnost“. Blizina opasnosti koju je kao devojčica osetila tokom Drugog svetskog rata, kada se priključila italijanskom pokretu otpora, kao da ju je zarazila za ceo život, i bila je ratni izveštač iz mnogih krajeva sveta od Vijetnama, preko srednje Azije do Južne Amerike. Nekoliko dana pre početka letnje Olimpijade u Meksiku 1968. teško je ranjena u demonstracijama u kojima je poginulo nekoliko stotina demonstranata. Njenu dugu ćutnju prekinuli su teroristički napadi 11. septembra, nakon čega je iz nje provalila lavina gneva ne samo prema islamskim ekstremistima već i prema islamu kao religiji. Svoju averziju prema islamu nije krila u brojnim intervjuima i u tri knjige pod zajedničkim nazivom Bes i ponos, čime je na sebe navukla čak i sudske tužbe u Italiji i Švajcarskoj zbog širenja verske mržnje, ali je stekla i nove pristalice iz konzervativnih krugova. Pisala je da se „Arapi množe kao pacovi“, a u intervjuu američkom „Vol strit džurnalu“ izjavila je da „Evropa više nije Evropa, već Evrarabija, kolonija islama, gde invazija islama nije samo fizička već mentalna i kulturna“. Rimska „Republika“ ju je prošle godine nazvala „egzibicionistkinjom koja želi da bude nova Jovanka Orleanka“.

Bandumari: Očaj

Dok se stopa rasta u Indiji nezaustavljivo kreće uzlaznom linijom, u unutrašnjosti zemlje sve je više očajnih seljaka koji dižu ruku na sebe, naročito među onima koji se bave uzgojem pamuka. Poslednji podaci, oni iz 2003, pokazuju da je te godine samoubistvo izvršilo više od 17.000 seljaka s malim posedom, a da je broj samoubistava u zabačenim krajevima u porastu. Poslednji slučaj dogodio se u Bandumariju, gde je zemljoradnik Anil Šende popio flašu pesticida i sručio se pred kućicom od blata, ostavivši za sobom ženu i dva sina. Očaj se širi ruralnom unutrašnjosti Indije gde se privreda sporo razvija. Raznim izmenama zakona indijski zemljoradnici izloženi su sve oštrijoj međunarodnoj konkurenciji, nisu im na raspolaganju povoljni krediti za unapređenje proizvodnje i milioni njih rade u veoma lošim uslovima, bez navodnjavanja.