img
Loader
Beograd, 33°C
Vreme Logo
  • Prijavite se
  • Pretplata
0
  • Najnovije
  • Politika
  • Ekonomija
  • Društvo
  • Svet
  • Kultura
  • Mozaik
  • Komentar
  • Štampano izdanje
  • Arhiva
  • Njuzleter
  • Podkast
  • Najnovije
  • Politika
  • Ekonomija
  • Društvo
  • Svet
  • Kultura
  • Mozaik
  • Komentar
  • Štampano izdanje
  • Arhiva
  • Njuzletter
  • Podkast

Latest Edition

Dodaj u korpu

Meridijani

15. novembar 2006, 15:49 Priredila: B. Vasić
Copied

Južna Osetija: Referendum, samostalnost i – u Rusiju

U trenutku dok je ovaj tekst u štampi, procenjuje se da je oko 98-99 odsto birača u Južnoj Osetiji glasalo za nezavisnost. Dok lokalni stanovnici Južne Osetije slave pobedu noseći zastavu ove zemlje, zvaničnici u Gruziji smatraju da je rezultat referenduma nevažan. „Svima treba da bude jasno, jednom za svagda, da na bilo kom referendumu ne postoji rezultat koji bi naterao Gruzijce da se odreknu onoga što pripada gruzijskom narodu po volji Božjoj“, poruka je koja dolazi iz Tbilisija a prenosi je Georgij Tsagarešvili, lider parlamentarnog Industrijskog bloka.

Gruzijski ministar spoljnih poslova Gela Bezhuašvili rekao je da će njegova zemlja rešavati probleme na miran način, dodajući da je Tbilisi „učinio sve što je mogao da spreči da referendum isprovocira tenziju u regionu“. Finska je u funkciji predsedavajućeg Evropske unije izašla sa saopštenjem da je glasanje „u neskladu sa gruzijskim suverenitetom i integritetom u okviru međunarodno priznatih granica“. Međutim, planovi ove majušne regije na Kavkazu, odnosno njenih zvaničnika, drugačiji su – najpre otcepljenje, međunarodno priznanje državnosti, a potom eventualno prisajedinjenje Rusiji. „Integracija sa Rusijom je prioritet politike Južne Osetije“, rekao je Edvard Kokojti, nezvanični predsednik Južne Osetije. Naime, paralelno sa referendumom održavali su se i predsednički izbori na kojima je Kokojti pobedio.

Sergej Artunov, antropolog i istraživač Ruske akademije nauka, sumnjičav je u vezi s rezultatima referenduma: „Svaki izbori na kojima je rezultat 98 odsto zapravo su farsa…“

Jerusalim: Vanstranački premijer Šabir

Rivalske palestinske frakcije postigle su dogovor o imenovanju Mohameda Šabira, naučnika koji je zvanje stekao u SAD, za premijera ove zemlje. Ono čemu se obe strane – vladajući Hamas i stranka Fatah – nadaju jeste da će novi premijer ubediti vlade zapadnih zemalja da obnove pomoć Palestini. Muhamed Šabir, donedavna vanstranačka ličnost, označen je kao novi lider koalicionih pregovora između vladajućeg Hamasa i stranke Fatah, od koga se očekuje neka vrsta internog i spoljnopolitičkog posredovanja. Šabir (60) doktorirao je mikrobiologiju na Univerzitetu Vest Virdžinija, smatra se da je islamista blizak Hamasu, ali sa dobrim vezama u drugim strankama koje je izgradio tokom svoje 15-godišnje karijere na Islamskom univerzitetu u Gazi. Do sada je retko govorio o Izraelu u javnosti, tako da njegov stav o izaelsko-palestinskom sukobu nije poznat. Zvaničnici Hamasa i Fataha naglašavaju da Šabirova nominacija još nije zvanična, odnosno da zavisi od daljih pregovora o sastavu kabineta, od spremnosti Zapada da prihvati novu vladu i dogovora o razmeni zarobljenika između Hamasa i Izraela. Predsednik Palestine Mahmud Abas (lider stranke Fatah) i odlazeći premijer Ismail Hanijeh (visoki zvaničnik Hamasa) složni su da se oformi jedinstvena vlada sastavljena od tehnokrata i stručnjaka bez obzira na stranačku pripadnost.

Vašington: Da Vinčijev kod autentičan

Kad je Luis Perdu optužio Dena Brauna, autora Da Vinčijevog koda, da je to delo plagijat nastao na osnovu jednog od njegovih romana, svakom ko je pročitao knjigu bilo je jasno da je ta tvrdnja teško dokaziva. Naime, Luis Perdu obratio se Vrhovnom sudu SAD kako bi dobio odštetu od 150 miliona dolara, nadajući se da će sudije shvatiti da je Den Braun ukrao njegove ideje. Međutim, sudsko veće Vrhovnog suda je bez komentara odbilo da ponovo razmotri sudsku odluku njujorškog Apelacionog suda u kojoj se navodi da dela Dena Brauna i Luisa Perdua suštinski nisu slična, kao i da Den Braun svojim delom ne ugrožava autorsko pravo drugog autora. Sličnu presudu pre toga doneo je i savezni sud, tako da je presuda Vrhovnog suda treća u nizu oslobađajućih presuda za Dena Brauna.

Bejrut: Škola za otporaše

Učiteljica Zenaib Asfur stoji ispred mališana u jednoj učionici u južnom predgrađu Bejruta, pretežno naseljenom šiitskim stanovništvom. Tema predavanja je herojski otpor, a čas počinje pitanjem: „Ko ste vi, heroji?“, na šta deca horski odgovaraju: „Ljudi otpora!“ Početak ove školske godine protekao je u znaku tuge i sećanja na 1200 žrtava (trećina nastradalih bila su deca) tokom 34-dnevnog izraelskog napada. Školski program u ovim privatnim Hezbolahovim školama u Bejrutu i južnom Libanu ove godine postao je znatno militantniji. Učiteljica Asfur predaje o Kuranu, islamu i „otporu“: „Podučavanje je deo muslimanskog programa Al Haja Um za decu od četiri-pet godina. Predajem svakog ponedeljka po 20 minuta, a onda njihove učiteljice svakog dana nastavljaju sa predavanjima. Cilj je da deca steknu znanje iz islama bazirano na Kuranu.“ Na tabli u drugoj učionici, gde čas drži učiteljica Ramiza, ispisane su reči „ubistva“, „otpor“, „zla izraelskog rasizma i terorizma“. Prema rečima Hajtama Amhaza, direktora jedne takve škole, učenje islama „odobrili su svi roditelji, čak i oni koji ne žive po pravilima islama“. Drugi direktor smatra da je to „garant zaštite društva“, i navodi mnoge faktore koji bi mogli da ga poremete: internet, satelitska televizija sa Zapada, kampanja sa ciljem da se uništi islam tako što se muslimani predstavljaju kao teroristi.

Copied

Međuvreme

Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!

Više iz rubrike Meridijani
Ilustracija

Hronika

26.jul 2024. I.M.

Bela Palanka: Prevrnuo se kombi s migrantima, više od 30 povređenih

Na auto-putu kod naplatne rampe Bela Palanka prevrnuo se kombi sa migrantima koji je navodno bežao od policije. Povređene zbrinjavaju ekipe Hitne pomoći iz Niša i Pirota

Peking

23.jun 2011. Reuters Africa

Srdačna diplomatija i ratni zločini

Damask

23.jun 2011. "Islam Online"

Kolevka civilizacije pred raspadom

Tripoli

15.jun 2011. The New Yorker

Šah sa Gadafijem i vanzemaljcima

Rim

15.jun 2011. Catholic News Service

Dar od boga

Komentar

Pregled nedelje

Čovek zvani Afera

Vučićev predizborni plan: uterati strahu u kosti policijskim brutalnošću, rasturiti N1 i Novu S, odglumiti za strance spremnost za dijalog, demagoški stvoriti privid bogatijeg života... No, izuzev stvaranja afera, ništa mu ne ide od ruke

Filip Švarm

Komentar

Srbija ima što niko nema: Festivali bez ljudi

Festivalska godina u Srbiji protiče ili bez festivala, ili sa festivalima bez publike koje su naprednjaci napravili u inat umetnicima i narodu

Sonja Ćirić

Komentar

Vučićeva sirotinja

Uz Aleksandra Vučića su većinski jedino penzioneri i oni koji imaju najviše osmoletku. Drugim rečima – sirotinja koju je najviše ojadio i u koju se opet uzda

Nemanja Rujević
Vidi sve
Vreme 1808
Poslednje izdanje

Predsednik i razgovor

Nema pregovora sa otmičarem Pretplati se
Duboka kriza u Republici Srpskoj

Slučaj građanina Dodika

Intervju: Nenad Tasić, advokat

Politička vlast sprečava krivično gonjenje za nadstrešnicu

Roman

Krici i šaputanja

Intervju: Jelena Lengold

Osluškivanje uglova naših bića

Vidi sve

Arhiva

Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.

Vidi sve
Vreme 1808 28.08 2025.
Vreme 1807 21.08 2025.
Vreme 1806 14.08 2025.
Vreme 1804-1805 31.07 2025.
Vreme 1803 24.07 2025.
Vreme 1802 16.07 2025.
Vreme 1801 09.07 2025.
Vreme 1800 02.07 2025.
Vreme 1799 25.06 2025.
Vreme 1798 19.06 2025.
Vreme 1797 11.06 2025.
Vreme 1796 04.06 2025.

Međuvreme

Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!

Vreme Logo
  • Redakcija
  • Pretplata
  • Marketing
  • Uslovi korišćenja
  • Njuzleter
  • Projekti
Pratite nas:

© 2025 Vreme, Beograd. Developed by Cubes

Mastercard Maestro Visa Dina American Express Intesa WSPAY Visa Secure Mastercard Secure