Meridijani

Gaza: Primirje

Tri nedelje nakon upada izraelskih trupa u Gazu, Izrael i Hamas su proglasili obustavu ratnih dejstava. Učinili su to svako za sebe, bez međusobnog kontakta i bez potpisivanja zvaničnog sporazuma o primirju. Situacija je tako svakako gora nego pre izraelske vojne akcije, kada je na snazi bilo primirje na koje su se posredstvom Egipta obavezale obe strane. I dok se izraelski vojnici vraćaju kućama, Palestinci broje mrtve i zbrajaju materijalnu štetu. Prema podacima Hamasa, poginulo je oko 1300 Palestinaca, među kojima 410 dece. Povređeno je 5300 ljudi, od kojih 2500 civila. Hamas tvrdi da je poginulo samo 48 palestinskih boraca. Na drugoj strani, Izrael nabraja pogibiju deset vojnika, četiri civila stradala od raketa koje je ispalio Hamas i 84 povređenih. Tronedeljni rat izazvao je glasnu polemiku o nesrazmernoj upotrebi sile od strane Izraela i masovne proteste protiv jevrejske države u arapskom svetu. Pod pritiskom svetske javnosti Izrael je prvi put smatrao za shodno da prikuplja dokumentaciju koja treba da dokaže legitimnost svih ciljeva koje je izraelska vojska bombardovala. Preko hiljadu poginulih palestinskih civila naspram nekoliko desetina stradalih islamističkih boraca teško je objasniti kao kolateralnu grešku. I Izrael i Hamas proglasili su po obustavi borbenih dejstava pobedu. „Iznenadili smo ih iz vazduha, iznenadili smo ih na kopnu. Razumeli su konačno šta će Izrael da uradi kada je napadnut, to razume i čitav svet. Mislim da Hamas neće tako skoro ponovo da zapuca, a ako to i uradi, opet će dobiti batine“, izjavila je izraelska ministarka spoljnih poslova Cipi Livni. Ako se primirje bude održalo, u Izraelu će se kao što je bilo predviđeno, 10. febraura održati parlamentarni izbori. Na drugoj strani, i premijer iz redova Hamasa Ismail Hanija proglasio je pobedu, govorio je o „političkom, moralnom i vojnom porazu neprijatelja“, o palestinskom narodu koji se borio uzdignute glave, čega će se sećati buduće generacije. Novi talas mržnje prema Izraelu svakako je ojačao uticaj militantnih grupa u islamističkom svetu. Tako se za reč javila i radikalna grupa Islamski džihad, te Hamas više u Gazi nije jedini pokret koji može da garantuje primirje. Umereni predsednik Palestinaca Mahmud Abas sasvim je marginalizovan, mnogi Palestinci ga čak smatraju izdajnikom. Da Izrael nije ostvario svoj ratni cilj, Hamas je pokazao u nedelju kada je pred objavu primirja na brzinu ispalio 15 raketa. Sa druge strane, Izrael nije otvorio granice prema Gazi, što je zahtevao Hamas. Nema nikakvih naznaka da će krvoproliće u pojasu Gaze biti prekinuto.

Brisel: Nabuko

U pregovorima o pristupanja Evropskoj uniji Turska je gasovod „Nabuko“ prvi put izvukla kao adut iz rukava. Ako se ne otvori energetsko poglavlje u pregovorima sa EU, Turska će biti primorana da ponovo razmotri projekat „Nabuko“, izjavio je turski premijer Tajip Erdogan pred prvu posetu Briselu posle četiri godine. Od 35 poglavlja u pristupnim pregovorima sa EU Turska je do sada otvorila samo deset, a zatvorila jedno. EU je na zahtev Kipra delimično zamrznula pregovore, zato što se Turska protivila da za tu članicu Unije otvori luke i aerodrome. „Nabuko“ je strateški projekat EU, kojim bi trebalo da se smanji zavisnost od ruskog gasa. Izgradnja ovog 3300 kilometara dugačkog gasovoda procenjena je na 12 milijardi dolara i trebalo bi da godišnje iz centralne Azije preko Turske, Bugarske, Rumunije i Mađarske pa sve do Austrije prenosi oko 31 milijardu kubnih metara gasa. Predsednik evropske komisije Barozo izjavio je da „Nabuko“ ne bi trebalo da bude tema pristupnih pregovora sa Turskom. Erdogan je potvrdio da je Turska kao tranzitna zemlja spremna na potrebne investicije za gasovod. Međutim, naglasio je Erdogan, pitanje otvaranja energetskog poglavlja sa EU ima veoma velik uticaj na javno mnjenje u Turskoj.

Gvantanamo: Poslednje suđenje

U američkom zatvoru Gvantanamo na Kubi možda je u toku poslednji proces pred vojnim sudom, pošto je novi američki predsednik Barak Obama nagovestio njegovo zatvaranje. Gvantanamo je decenijama na udaru kritika, zato što su zatvorenici lišeni osnovnih ljudskih prava i sistematski podvrgnuti svim mogućim oblicima mučenja, te šteti imidžu SAD koji bi Obama hteo da popravi. Trenutno se sudi petorici ljudi optuženih za atentate 11. septembra 2001. godine u Njujorku i Vašingtonu. Prema izveštajima agencija, optuženi su izazvali nered u sudnici i pokušali da odguraju američke advokate koji su im dodeljeni. „Mi smo ponosni na 11. septembar“, uzvikivali su. „Američka vlada plaća ljude koji su me mučili, ona plaća i ove advokate“, rekao je prvooptuženi Kalid Šeik Mohamed. Optuženici se ne plaše smrtne presude, jer „vode sveti rat u ime Božije“. Neizvesno je da li će kad procesi za ratne zločine u Gvantanamu biti zamrznuti i ko će ih i na koji način preuzeti. Prema informacijama iz okruženja novog predsednika SAD, Obama se zalaže da se procesi nastave pred sudovima u Americi. Uprkos tome, američke vojne sudije u Gvantanamu tokom janura intenziviraju saslušanje optuženih.