Kraj siledžijskog doba

Iran je odbacio upozorenje državne sekretarke Hilari Klinton izrečene povodom teheranskog nuklearnog programa uoči i za vreme zvanične posete Moskvi, naglašavajući da takve „pretnje“ nemaju nikakav uticaj na islamsku republiku. Iranski ministar spoljnih poslova Hasan Gašghavi poručio je američkoj sekretarki da njegova zemlja poštuje međunarodne normative o nuklearnim programima i da se neće povinovati nikakvim rokovima. On je čak izrekao tvrdnju da je proizvodnja obogaćenog uranijuma iransko neotuđivo pravo, koje ne može da bude tema pregovora. „Poštujemo međunarodne propise, a pretnje, rokovi i vremenska ograničenja nemaju nikakav uticaj na nas“, rekao je ministar spoljnih poslova povodom upozorenja Klintonove da svetskim moćnicima ponestaje strpljenja.

Za to vreme, Klintonova je otišla u posetu Moskvi gde se sastala sa Sergejem Lavrovom, ministrom spoljnim poslova, i Dmitrijem Medvedevim, predsednikom Rusije. Analitičari smatraju da je glavni cilj posete Hilari Klinton Rusiji ubeđivanje ruskih zvaničnika da podrže Amerikance i njihove saveznike. Ministar Hasan Gašghavi je ubeđen da je sekretarka Hilari Klinton detaljno razmotrila plan akcije protiv Irana sa ruskim kolegama, ukoliko oni ne popuste pred pretnjama. Medvedev je izjavio da veruje da će sankcije biti poslednje sredstvo prisile ukoliko Iran ne udovolji zahtevima međunarodne zajednice povodom nuklearnog naoružanja, ali nikad nije rekao da će se Moskva pridružiti bilo kojim sankcijama.

„Doba upotrebe jezika prisile i pretnji u međunarodnim odnosima je završeno“, izjavio je Akbar Javnfekr, savetnik predsednika Mahmuda Ahmadinedžada. Prema njegovim rečima, ponašanje britanske vlade koja je naredila sankcije protiv dve iranske kompanije zbog navodne umešanosti u nuklearni program (bank Mellat i preduzeće za brodski prevoz Islamic Republik of Iran), potvrđuje tezu da će sankcije pogoditi više London nego Teheran. „Ovo ponašanje pokazuje da oni, nažalost, nisu u stanju da sagledaju pravilno svoju poziciju i uslove koji postoje u sadašnjem svetu.“

Savetnik Janvanfekr kaže da će njegova vlada ispitati optužbe o poslovanju spornih kompanija, mada izražava sumnju da će bilo kakve sankcije imati efekta – on tvrdi da sankcije pogoduju velikim izvoznicima nafte, što se u prošlosti već desilo. „Iran je pronašao formulu da pretnje i sankcije konvertuje u samodovoljnost“, kaže savetnik predsednika Irana. „Ako je Britanija odlučila da se pridruži sankcijama UN-a i SAD protiv Irana, onda je jasno da je njihova vlada nesvesna realnosti koja vlada svetom, a taj trend može samo da bude protiv interesa naroda Britanije.“

Nedavni sastanak u Ženevi, gde se razgovaralo o iranskom nuklearnom programu, Klintonova je ocenila kao „konstruktivan početak“ koji „mora biti praćen akcijom“ uz zaključak da „reči nisu dovoljne“. Zapadnjački moćnici otvoreno govore da je suština iranskog nuklearnog programa proizvodnja atomske bombe, što Iran kategorički demantuje, a otkriće stanice za proizvodnju obogaćenog uranijuma u svetom gradu Kvomu još je više raspalilo maštu. Sledeća runda pregovora održaće se 19. oktobra u Beču, kada će se sastati zvaničnici Irana, SAD, Rusije, Fracuske i Međunarodne atomske agencija da bi potvrdili dogovor po kome je Teheran spreman na kupovinu 20 odsto čistog uranijuma iz inostranstva. Ministar kaže da će se na predstojećem susretu razgovarati o „ceni, isporuci i mehanizmima“ uvoza goriva za iranski reaktor: „Razgovaraćemo sa onim narodima koji su bili kritični prema nama i nadamo se da će posle pregovora umesto kriticizma progovoriti logika i pravo“, tako se izrazio ministar, ne govoreći o kojim je nacijama reč i bez detaljnog objašnjenja o karakteru i suštini tog dogovora.