Kraj neprijateljstava

Turska i Jermenija nameravaju da posle gotovo jednog stoleća uzajamnog neprijateljstva najzad ponovo uspostave diplomatske odnose. Ministri spoljnih poslova dveju zemalja saopštili su tu novost prošlog ponedeljka uveče. Kao što se saznaje iz njihovih izjava, oni su uz posredovanje Švajcarske uspeli da se slože da se potpišu dva protokola o normalizaciji međusobnih odnosa njihovih država. Ta dva protokola bi posle dodatnih konsultacija već za šest nedelja trebalo da budu ratifikovana u parlamentima Turske i Jermenije.

Izjava o pomirenju dočekana je u međunarodnoj javnosti kao pravo iznenađenje. Istina je, doduše, da su obe države još u aprilu predstavile svetu prvi takozvani „red vožnje“ za normalizaciju odnosa, ali u toj izjavi još nije bilo nikakvih detalja. Osim toga, nije došlo ni do otvaranja granice, kome su se mnogi nadali pridavajući takvom činu značaj simboličnog koraka. Intervencija Azerbejdžana, susedne zemlje i Turskoj i Jermeniji, kao i unutrašnjopolitički konflikt u Turskoj sprečili su da dođe do toga.

Otada je sve bilo utihnulo u vezi s inicijativom turskog predsednika vlade Tajipa Erdogana u odnosu na Jermeniju. Liberalni posmatrači već su se bili uplašili da se premijer posle protesta iz nacionalističkog bloka povukao, jer se takoreći uplašio svoje sopstvene hrabrosti.

Odnosi između dva naroda odavno stoje pod senkom uništavanja i proterivanja Jermena iz Anatolije 1915/1916. godine, za vreme Prvog svetskog rata, što se smatra pravim genocidom. Turska Republika nastala je tek 1923. godine, a tada je Jermenija već bila deo Sovjetskog Saveza. Već i zbog toga između dve zemlje nikada nisu uspostavljeni diplomatski odnosi.

Granica između njih bila je otvorena samo u toku kratkog vremenskog razmaka od 1991. do 1993. godine, pošto se Sovjetski Savez raspadao i Jermenija dobila nezavisnost. Posle toga je, međutim, Jermenija napala i okupirala enklavu Brdo Karabah u susednom Azerbejdžanu, u kojoj su nastanjeni Jermeni, a Turska je iz solidarnosti prema starom savezniku, islamskom Azerbejdžanu, zatvorila svoju granicu prema Jermeniji. Ponovno brzo otvaranje granice prošlog aprila zapravo i nije propalo zbog debate o turskom genocidu prema Jermenima, nego zbog sukoba u regionu Brdo Karabah. Azerbejdžan je tada veoma bučno zvonio na uzbunu, pa je čak pretio i da će prekinuti dovod gasa u Tursku, što je argument koji su turski nacionalisti prihvatili sa velikom zahvalnošću.